Aktivistkinja Femena ispred najstarije džamije u Berlinu 2013. Foto: AFP/Getty Images
Sloboda mišljenja je jedan od stubova demokratije. No, provokacije na račun verskih grupa stalno dovode do debata o granicama pristojnosti i tolerancije. Koliko daleko se u EU može ići sa sprdnjom na račun religije?
Piše:
Sloboda govora i medija je ugrađena u Povelju Evropske unije o osnovnim pravima. U demokratskim društvima bi trebalo da se tolerišu i nepopularna mišljenja – pa i onda kada mogu da povrede nečija verska osećanja. Evo poznatih slučajeva u kojima se takva tolerancija našla na probi.
I dok u zemljama poput Nemačke ili Poljske postoje zakonski paragrafi koji se mogu odnositi na blasfemiju, u mnogim evropskim zemljama nema takvih paragrafa. Sve je više zahteva da se oni ukinu i u Nemačkoj.
Na mapi su obeležene zemlje koje imaju ili nemaju zakon protiv blasfemije: sivo su zemlje koje nemaju takav zakon, plave su ga ukinule, u žutim je lokalno ograničen, u narandžastim preti novčana kazna, u crvenim preti zatvor, a u crnim – smrtna kazna.
Spaljivanje Kurana u Švedskoj
U Švedskoj je ove godine bilo više slučajeva javnog spaljivanja Kurana. Jedno spaljivanje je bilo najavljeno i za četvrtak (20.7.) – ali do njega nije došlo, mada je primerak Kurana tom prilikom oštećen. Policija je u februaru ove godine zabranila takve akcije, al i je jedan švedski sud poništio tu zabranu sa obrazloženjem da je ona protivustavna i da su sloboda okupljanja i demonstriranja zaštićena prava u Švedskoj.
Stokholm, 28.06.2023. Foto: Stefan Jerrevång/TT NEWS AGENCY/picture alliance
Čim je pomanuta akcija najavljena, došlo do protesta u više muslimanskih zemalja; u Bagdadu su stotine demonstranata upale u zgradu švedske ambasade i zapalili jedan njen deo.
Pozivajući se na pomenutu odluku ševdskog suda, policija je dozvoilla i kontrademonstracije na kojima je najavljeno spaljivanje Biblije.
Ujedinjene nacije su osudile spaljivnaja Kurana u Švedskoj i upozorile na opasnost od „alarmantnog porasta javnih manifestacija verske mržnje”, ali i na opasnost od ograničavanja slobode mišljenja.
Polugola na oltaru kelnske katedrale
Nemačka je jedna od onih zemalja koja svoje verske zajednice štiti takozvanim paragrafom o blasfemiji. Za one koji koriste uvrede koje „mogu da poremete javni mir” predviđena je i zatvorska kazna u trajanju do tri godine. U takve uvrede može spadati i vređanje nečijih verskih osećanja.
Femen aktivzam, Katedrala u Kelnu, na Božić 2013. Foto: Elke Lehrenkrauss/dpa/picture alliance
Ovaj paragraf se, međutim, vrlo retko primenjuje. Tako je 2006. Jedan penzioner koji je na rolnu WC-papira zalepio etiketu „Kuran” dobio uslovnu kaznu. A 2013, je jedna žena sa golim grudima preko kojih je napisala „Ja sam bog” skočila na oltar kelnske katedrale. No, prijavljena je samo zbog ometanja bogosluženja.
„Šarli Ebdo”
Godine 2015. dvojica islamističkih terorista su ubili 12 ljudi, većinom članova redakcije satiričnog magazina Šarli Ebdo u Parizu. To je bil anjihova odmazda za to što je magazin objavio karikature proroka Muhameda. I tadašnji premijer Manuel Vals i predsednik Emanuel Makron su saopštili da blasfemija nikada neće biti kazneno delo u Francuskoj.
2015 Foto: Yui Mok/empics/picture alliance
U slobodu mišljenja u Francuskoj spada i da se napiše ili izgovori i ono što drugi smatraju blasfemijom.
„Jilands posten”
Kada je Danski list Jilands posten 2005. objavio karikature muslimanskog proroka, u arapskom svetu je došlo do žestokih protesta na kojima je bilo i nasilja. U mnogim zemljama su se rasplamsale diskusije o slobodi mišljenja i govora. Tadašnji danski premijer se distancirao od objavljivanja karikatura, ali je ukazao na zakone o slobodi štampe.
Jilandsposten 2008. Foto: Scanpix Denmark/dpa/picture-alliance
Do 2017. godine je u Danskoj postojao zakon sličan Nemačkom, koji je indirketno mogao da se primenjuje i protiv blasfemije, ali je i on primenjivan veoma retko – zapravo samo u dva slučaja – da bi 2017. bio ukinut.
Madona sa dugom
Poljski ustav takođe garantuje slobodu mišljenja ali su poslednjih godina protiv umetnika često podnošene tužbe zbog blasfemije. Poslednji veći skandal datira iz 2019. kada su tri mlade žene odštampale i delile sliku bogorodice u duginim bojama. Vređanje verskih osećanja je u Poljskoj kazneno delo za koje mogu da se dobiju maksimalno dve godine zatvora.
Poljska, Madoan sa zastavom LGBT Foto: Czarek Sokolowski/AP/picture alliance
Tri žene su pred sudom oslobođene optužbi. Sud je presudio da je njihova akcija bila „provokativna ali da cilj optuženih nije bio ničije vređanje.