Kontroverze koje su nastale oko likova Sigmunda Frojda i Karla Gustava Junga nebrojene su i u mnogim slučajevima prilično žestoke.
Stručnjaci se pozicioniraju za ili protiv, svaki sa svojim nijansama. Kada, umjesto da odvojeno analiziramo Frojda i Junga, stavimo ih na isti nivo, poređenje izaziva veće interesovanje za debate.
Sigmund Frojd bio je neurolog austrijskog porijekla koji je dao formu jednoj od najmoćnijih i tradicionalnih psiholoških struja: psihoanalizi. Štaviše, mnogi ga, sledbenici i kritičari, smatraju jednim od najvažnijih intelektualaca dvadesetog vijeka. Budući da je bio neurolog, njegovo početno interesovanje kao polje studija bila je neurologija, gdje možemo označiti početak njegove evolucije, koja je sve više naginjala ka psihološkom aspektu: kako u analizi uzroka, tako i u toku analize posledice proučavanih poremećaja.
S druge strane, Karl Gustav Jung je bio psihijatar, psiholog i esejista rođen u Švajcarskoj. On je služio kao ključna figura u prvim danima psihoanalize; kasnije je osnovao svoju školu „analitičke psihologije“, poznatu i kao dubinska psihologija.
Jung se zainteresovao za Frojdovo delo, pošto ga je ovaj drugi javno nazvao svojim “naslednikom”. Međutim, nije prošlo mnogo vremena kada su se bečki i ciriški majstor zbog svojih teorijskih i ličnih neslaganja razišli. Jung je izbačen iz tadašnjeg Međunarodnog psihoanalitičkog društva, kojim je tada predsedavao Frojd (1910).
Razlike između Frojda i Junga
Iako postoje mnoge razlike između Frojda i Junga, u ovom članku ćemo pomenuti samo neke od najrelevantnijih. S druge strane, te razlike bismo mogli podeliti na nekoliko pod-razlika.
1. Biti psihoanalitičar
Iako nije neuobičajeno čuti izraz „jungovski psihoanalitičar“, za one obučene Jungovom teorijom to je nominativna greška. Jung se ne smatra psihoanalitičarom, u stvari, sam je odlučio da se potpuno odvoji od ove škole i pronašao svoju.
2. Izraz “kompleks”
Frojd je prepoznao i dao Jungu autorstvo ovog izraza. Frojd ga je uvijek koristio praćen nečim drugim: „Edipovim kompleksom“ ili „Kompleksom kastracije“, kako bi objasnio seksualnu teoriju i psihičku dinamiku koja se u tom kontekstu dogodila.
Naprotiv, za Junga pojam kompleks ima veze sa skupom emocionalno nabijenih koncepata ili slika koji deluju kao podeljena autonomna ličnost. Postavljanjem arhetipa tačno u jezgro ovih kompleksa i njegovim povezivanjem sa pojmom traume.
3. Parapsihologija i okultni fenomeni
Jung je pridavao veliki značaj parapsihologiji i autentičnosti tada nazvanih „okultnih fenomena“. Frojd je, s druge strane, odbio da prouči ova pitanja i da ih spoji sa psihoanalizom; tvrdilo je da su oštetili teoriju.
Za Frojda, “arhaični ostaci” su se ticali određenih nesvesnih sadržaja, oni bi bili povezani sa konceptom mnemotehničkog otiska koji je bio dio njegove teorije.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/freud-e-jung-differenze/
Prevod i obrada Ana Muratović – bebamur.com