Ilustracija/ Jakov Ponjavic
Finansijske krize su periodi koje karakterišu gubici prihoda, posla, izvesne budućnosti i stabilnog porodičnog života, a uticaj na mentalno zdravlje može biti katastrofalan, pokazuje studija „Uticaj nacionalnih i međunarodnih finansijskih kriza na mentalno zdravlje i blagostanje“.
Autori i autorke ove studije koji su uradili pregled istraživanja koja povezuju finansijske krize i posledice po mentalno zdravlje tvrde da podaci pokazuju da ove krize imaju dosledne, dugoročne negativne efekte na dobrobit čitavih grupa ljudi, koje uključuju povećanje depresije, anksioznosti i rizika od samoubistva.
Ali nisu svi podjednako pogođeni, navodi se u tekstu. Na to koliko će osoba biti osetljiva na stres i posledice po mentalno zdravlje, koje su povezane sa finansijskim gubitkom i nesigurnošću, utiče više faktora, tvrde istraživačice – pol, godine, posao i porodični status.
Kako se navodi u izveštaju, manuelni radnici i radnici koji rade poslove za koje su plaćeni minimalnom platom su ranjivi jer obično imaju manje razvijene mreže podrške, dok su vlasnici malih preduzeća posebno podložni finansijskim pritiscima i brigama, kažu autori. Mladi i stari takođe imaju veće rizike jer imaju manje raspoloživih resursa sa se sa krizom bore.
Drugi u većem riziku uključuju porodice, ljude sa nižim nivoom formalnog obrazovanja i one sa dugotrajnim zdravstvenim problemima, navodi se. Stope smrtnosti od samoubistava rastu i tokom i nakon perioda finansijske krize – rizik koji je uvek veći među muškarcima, tvrde istraživači.
„Međutim, žene su više izložene riziku od lošijeg mentalnog zdravlja uopšte tokom finansijske krize, jer imaju tendenciju da preuzmu više odgovornosti i na poslu i kod kuće – uključujući povećan emocionalni rad podržavajući druge koji se možda finansijski bore.“
Pad mentalnog zdravlja ne treba posmatrati kao neizbežnu cenu finansijskih kriza, upozoravaju istraživači i dodaju da bi podrška blagostanju ljudi mogla uštedeti milijarde ekonomiji koja se bori smanjenjem bolesti i invaliditeta povezanih sa mentalnim bolestima i osiguravanjem da se optimalne radne prakse mogu nastaviti.
„Naša studija naglašava da način na koji su društva strukturirana utiče na uticaj finansijske krize na mentalno zdravlje njihove populacije. Možda nije iznenađujuće, na primer, da su zemlje sa posebno jakim sistemima socijalne zaštite, kao što je Island, prijavile minimalno ili nikakvo povećanje stope samoubistava nakon finansijske krize“, navodi se u tekstu.
Pokazalo se, zaključuju istraživači/ce ove studije, da postojanje snažne socijalne zaštite, pristupačnih zdravstvenih usluga i progresivnog stava prema mentalnom zdravlju smanjuje stope samoubistava i mentalnih bolesti. „Na individualnoj osnovi, dopiranje do drugih, mreže podrške, preispitivanje naših identiteta i razvijanje finansijskog znanja mogu nam pomoći da prebrodimo trenutne i buduće krize.“