fbpx

Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu

Assange

 Foto: Google

Tvorac Vikiliksa se poslednjim pravnim sredstvima bori da ne bude izručen Sjedinjenim Državama, gde se suočava sa mogućih 175 godina zatvora

Piše: Branko Čečen/ Cenzolovka

Džulijan Asanž je „opasno blizu“ izručenju iz Velike Britanije u Sjedinjene Države, nakon što je izgubio poslednju žalbu, izveštava Gardijen. Tako misle članovi njegove porodice i posmatrači četiri godine dugog pravnog procesa u kojem Britanija nastoji da ga preda Sjedinjenim Američkim Državama, a Asanž da to sudski spreči.

Početkom juna ove (2023.) godine, naime, sudija visokog suda Velike Britanije odbio je svih osam osnova po kojima su Asanžovi advokati osporili odluku o izručenju koju je prošle (2022.) godine donela ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije, Priti Patel. Asanžova supruga, Stela Asanž, kaže da će Džulijan iskoristiti i poslednje pravo na žalbu.

Slučaj će još jednom, ovog puta javno, saslušati i o njemu odlučiti dvoje sudija, čime će sva pravna sredstva u Ujedinjenom Kraljevstvu biti iskorišćena. Nakon toga, preostao mu je još samo Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, čije odluke sudovi Velike Britanije ni pre Bregzita nisu bili u obavezi da poštuju.

„Ostajemo optimisti da će pravda pobediti i da Džulijan neće biti izručen Sjedinjenim Državama, gde se suočava sa optužbama koje mogu da rezultiraju time da ostatak života provede u strogom zatvoru zbog objavljivanja istinitih informacija koje su razotkrile ratne zločine vlade SAD,“ rekla je Stela Asanž povodom poslednje odluke.

Mali uticaj Australije na SAD

Australija, čiji je Asanž građanin, u poslednje vreme pokazuje značajnije interesovanja za njegov slučaj, s čim verovatno ima veze i to što je prošle godine premijer Australije postao Entoni Albaneze, laburista koji je ranije, pa i u kampanji nakon koje je došao na vlast, kritikovao progon Asanža. Prilikom nedavne posete Velikoj Britaniji, Albaneze je rekao da je tog procesa o izručenju „bilo dosta“ i da je zabrinut za Asanžovo mentalno zdravlje.

Američkom javnom tužiocu Meriku Garlandu pisalo je 48 poslanika i senatora australijskog parlamenta (uključujući i 13 vladajućih laburista). Neposredno pred nedavnu posetu predsednika SAD, oa Bajdena Australiji, grupa poslanika (svih stranaka) australijskog parlamenta posetila je ambasadorku Sjedinjenih Država da razgovara o Asanžovom slučaju. Ambasadorka je diplomatski odgovorila da „Bajden podržava nezavisnost tužilaštva“. Odnosno, nediplomatskim jezikom rečeno, SAD neće odustati.

Prilikom iste posete predsednika SAD Australiji, tamo je otputovala i neumorna Stela Asanž, čija deca su sada već dovoljno stara da počnu da razumevaju šta im je snašlo oca. Nastojala je da izvrši pritisak na australijske vlasti da preduzmu odlučnije korake i pokušaju da učine nešto konkretno za njenog supruga izjavivši, između ostalog:

„Australija je najvažnija saveznica Sjedinjenih Država. Džulijanov život je u rukama vlade Australije“.

Šansa za uspeh ovog pomalo očajničkog diskursa borbe za Asanžovu slobodu bila je proporcionalna realnom uticaju Australije na SAD. A on je mali.

 ELSBERG: ASANŽ MOŽE DA SE OSLONI NA MENE

Nedavno preminuli „deda svih uzbunjivača“ (Gardijan), Danijel Esberg, čija su dokumenta i saznanja, poznata kao Pentagonski papiri, 1971. godine obelodanila razmere učešća SAD u Vijetnamskom ratu, nije zbog svojih otkrića završio u zatvoru. Iako je nazivan „najopasnijim čovekom u Americi“, Vrhovni sud SAD je odbacio optužbe administracije tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona protiv njega.

Štaviše, Elsberg je pozivao vladu na odgovornost godinama posle curenja dokumenata iz Pentagona.

Bivši urednik Gardijana, Alan Rasbridžer, za BBC kaže da da su se najpoznatiji uzbunjivači modernog doba, Džulijan Asanž i Edvard Snouden, formirali po Elsbergovom „kalupu“.

U decembru 2022, Elsberg je za BBC rekao da je on tajna „rezerva“ za slučaj curenja dokumenata poznat kao Vikiliks.

Elsberg je rekao da oseća da Asanž „može da se osloni na mene da pronađem neki način da to [informacije] objavim“. (P.G.)

Saradnica Vikiliksa već osuđena na 35 godina

Tako smo došli i do toga da Dženifer Robinson, australijska advokatica za ljudska prava iz Asanžovog pravnog tima, govori o mogućnosti postizanja sudskog sporazuma sa tužilaštvom SAD, koji bi mogao da uzme vreme koje je Asanž do sada proveo u pritvoru u obzir. To je prvi put da bilo ko iz grupe osoba koje se bore protiv izručenja, govori o porazu kao o realnoj mogućnosti.

Rebeka Vinsent, direktorka za kampanje Reportera bez granica, koji su čitavim tokom sada već 13 godina (!) drame oko Asanžovog izručenja ostali čvrsto na njegovoj strani, izjavila je da je „apsurdno da jedan jedini sudija može da izda odluku na tri stranice koja može da smesti Džulijana Asanža u zatvor do kraja života i izvrši neprolazan uticaj na novinarstvo u čitavom svetu“.

Da podsetimo, Džulijan Asanž se u Sjedinjenim Državama suočava sa 18 optužbi zbog objavljivanja tajnih dokumenata. Većina materijala je rezultat saradnje Vikiliksa sa Čelsi Mening, bivšom analitičarkom vojske SAD. Čelsi Mening je, da podsetimo i na to, dobila 35 godina zatvora. Puštena na slobodu nakon što je predsednik Obama preinačio njenu kaznu.

Ako bude osuđen, Džulijan Asanž se suočava sa 175 godina zatvora.