Foto: BN
Republika Srpska koja plaća visoke kamatne stope na zaduživanje, samim zaduživanjem dodatno opterećuje privredu i građane. Dok cijela Evropa bilježi pad kamata, kod nas one ostaju visoke jer nova zaduženja služe uglavnom za otplatu starih kredita, a ne za razvojne projekte.
Veliki dio aktive poslovnih banaka plasiran je u javnom sektoru, pa su smanjena sredstva koja bi mogla finansirati investicije i povoljne kredite građanima.
Ekonomista Milenko Stanić kaže da kamate ostaju visoke jer je Narodna skupština Republike Srpske već unaprijed fiksirala njihov nivo za iduću godinu. Naime, odlukom Narodne skupštine propisano je da će Vlada Republike Srpske budžet zaduživati po kamatnim stopama, koji uključuju maržu, odnosno proviziju 4% plus šestomjesečni Euribor. Stanić je rekao da je Euribor sada oko 1,8-2%, što znači da je već definisana kamatna stopa od 6%.
– Drugi bitan faktor koji ne dozvoljava smanjenje kamatnih stopa je činjenica da najveći dio novih zaduženja ide na otplatu ranijih zaduženja i tu očigledno postoji dogovor između domaćih banaka i Ministarstva finansija da se vrši takozvano finansijsko prebijanje, da se novim kreditom pokriva stari kredit. Normalno je da taj novi kredit ne može ići ispod ranije cijene kredita, odnosno ispod ranijih kamatnih stopa, može ići na gore. Tu se naravno u emisijama, pošto su one na tržištu, pojavljuju i novi investitori zainteresovani i zato su često iznosi koji se nude veći od traženog iznosa. Takav pristup je dosta loš i za privredu i stanovništvo – objasnio je on.
Zarobljena aktiva
Prema njegovim riječima poslovne banke u Republici Srpskoj su dosta izložene prema javnom sektoru, mnogo izloženije u odnosu na banke u Federaciji Bosne i Hercegovine.
– Oko 20% aktive naših poslovnih banaka je plasirano u javnim sektoru. U prosjeku za BiH je ta stopa između 8 i 10%, što znači da je Federacija manje izložena. To znači da su sredstva iz finansijskog sistema uzeta za javni sektor, a za ta sredstva su uskraćena privreda i stanovništvo. Kad god se Vlada zadužuje, privredi se ostavlja manji prostor da uzme kredit na jednoj strani, a na drugoj strani to dovodi do toga da privreda i stanovništvo moraju da plate više kamatne stope nego što bi bilo da u slučaju da nema takvog ponašanja javnog sektora. Dakle, zbog takvog zaduživanja Vlade Republike Srpske višestruko se pravi šteta, i privredi i građanima – rekao je Stanić.
Na pitanje može li se poboljšati situacija i kako se može uticati na to da banke više ulažu u privredu, odgovorio je da je to teško ako je takav pristup Vlade Srpske.
– Međunarodno tržište je dosta zatvoreno bar u ovom trenutku za zaduživanje Republike Srpske. Vlada je prinuđena da zaduživanje vrši u domaćem finansijskom sistemu. Ta sredstva će se uzeti od domaćeg finansijskog, odnosno bankarskog sistema. U kratkom vremenskom roku teško je promijeniti takvu politiku i privreda neće imati tih sredstava – rekao je on.
Pregovori s MMF
Podsjetio je da su prošle godine otvoreni razgovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), s tim da je MMF postavio dosta restriktivne uslove vođenja ekonomske politike, između ostalog fiskalnu konsolidaciju koja podrazumijeva povećanje prihoda, smanjenje javnih rashoda.
– To naravno u izbornoj godini Vlada Republike Srpske neće uraditi. Time se odustaje od bilo kakvog dogovora sa MMF. Kamate koje bi platili na ta finansijska sredstva bi bile oko 2% – rekao je on.
Naglasio je da ponašanje vlade Republike Srpske direktno ugrožava i privredu.
– Ako bi došla neka nova vlada koja će promijeniti politiku uspostaviti saradnju sa međunarodnim financijskim institucijama, stvorili bi se uslovi da finansijska sredstva koja imamo u domaćem bankarskom sistemu budu na raspolaganju u većoj mjeri privredi da bi mogli finansirati investicije i razvoj, te naravno građanima da bi mogli uzimati kredite pod povoljnim uslovima. Dok se ne promijeni politika koju nosi ova Vlada, trenutno promjene nisu moguće i u uslovima kada očigledno imamo opšti pad kamatnih stopa širom Evrope i na međunarodnom finansijskom tržištu, mi smo zbog takve politike prinuđeni da plaćamo mnogo više kamatne stope. One se po pravilu iz godine u godinu ili zadržavaju na istom iznosu ili lagano rastu – rekao je Stanić.