Petak, 10 Januara, 2025

Intermeco , Sali Runi „Ustajem iz kreveta da bih provela vreme sa svojim likovima”

Foto:Kalpesh Lathigra

Novi roman Sali Runi, pod nazivom Intermeco, obradovao je sve nas zaljubljene u Razgovore s prijateljima (2017), Normalne ljude (2018) i Bajni svete, gde si ti? (2021). Odgonetajući naslov romana, te imajući u vidu da izraz intermeco označava muzičku pauzu između dva velika dela kompozicije, možemo doći do pogrešnog zaključka da će se neki od junaka ovog romana baviti muzikom. Međutim, kako sama autorka otkriva u intervjuu sa Krisom Pauerom, u ovom kontekstu intermeco znači međupotez u šahu. To je taktika u kojoj igrač pravi potpuno neočekivan potez, napadajući protivnika i primoravajući ga da se odbrani kako bi se igra nastavila. Stoga se postavlja pitanje – ko se u ovom romanu bavi šahom, a ko pravi neočekivane poteze?

Piše: Nevena Stajković

Romantični odnosi – glavna pokretačka snaga rada Sali Runi

Nećemo vas dugo držati u neizvesnosti. Jedan od dvojice glavnih likova, dvadesetdvogodišnji Ajvan Kubek, mladi je i perspektivni šahista. Ajvan je pomalo nesnalažljiv u interakciji s ljudima, ali, kao što i sama autorka naglašava, to mu zapravo i pomaže da „dobro čita ljude. Kroz ceo roman vidimo njegovu sposobnost da oseti i razume tuđe emocije i motive.” Njega i njegovog starijeg brata Pitera upoznajemo već na prvim stranicama romana. Piter je Ajvanova sušta suprotnost – advokat za ljudska prava, polaže na svoj društveni status. Zatičemo ih nakon očeve sahrane i kroz čitav roman istražujemo njihov odnos, ali i odnos prema činjenici da njihogovog oca više nema.

„Sa Silvijom pod rukom na Ulici Stiven sada udiše izduvne automobilske mirise i tamni noćni vazduh, utešno na neki način. Kao i sve u vezi s njenom blizinom. Zašto. Zna on zašto, ne zna, ne želi da zna da li zna ili ne zna. Prijatnost dugotrajne veze, onda. Koja mu daje prostora i tišine da konačno oseti koliko je umoran, koliko je depresivan. Onda bi možda bolje bilo da je kod Naomi, puši travu i igra ’Zov dužnosti’ s njenim cimerima, guta pilule da bi zaspao. Ovako kad prihvati utehu mora da prihvati i da mu je potrebna. Jer mu je otac, s kojim nikada nije bio naročito blizak, umro u šezdesetim godinama, nakon pet godina lečenja od raka. Taj ishod, koji su očekivali da se jednom desi, toliko je odlagan da je pomislio da se nikada neće desiti, dok se nije desio. A Piter je bio nekako neoprostivo nespreman za događaj koji su očekivali. Nekako je iznenada glava porodice koja je istovremeno prestala da postoji.”

Intermeco, Sali Runi

Prethodni pasus otkriva prisustvo Silvije i Naomi u Piterovom životu. Silvija je Piterova ljubav iz studentskih dana, neko s kim je zamišljao da će provesti čitav život, dok ih isti taj život nije na neki način razdvojio. Njih dvoje ostali su bliski prijatelji, vole se i to sputava Pitera da nastavi dalje; želi da bude sa Silvijom, ali ona ne želi da ga ograničava. Naomi je studentkinja s kojom se Piter povremeno viđa, koja živi prilično neurednim životom, svojevremeno je imala profil na mreži za intimne fotografije i sa kojom zbog svega toga, ali i drugih razloga, nije u zvaničnoj vezi mada je zaljubljen u nju. Zbog ovako nedefinisanih odnosa, Piteru se s vremena na vreme javljaju suicidalne misle i umalo ne doživljava slom živaca.

Foto: Geopoetika

„Moj život je kao neki užasni san koji traje i traje, a ja ne mogu da se probudim. Hoću da kažem, nikad, koliko god čekao, nikad se više neću probuditi. Pomisliš, Hriste, bar ću moći da umrem na kraju. Ili poželiš da se to desi. Izvini, znam da ne bi trebalo to da govorim, ali stvarno to ponekad poželim, samo da se već jednom završi. Podigao je glavu s njenog kolena, obrisao suze koje nisu prestajale da liju, nos koji je cureo.”

Intermeco, Sali Runi

Ako nakratko ostavimo sa strane ovaj ljubavni trougao i usredsredimo se na Ajvana, videćemo da je i on u, naizgled, nerazrešivoj ljubavnoj situaciji utoliko što je zaljubljen u tridesetšestogodišnju Margaret. Upoznao ju je na šahovskom turniru u Litrimu, malom mestu u kojem je ona direktorka umetničkog programa u kulturnom centru. Očekivano, Margaret je od početka bila svesna da se nalaze u različitim životnim periodima i da njihova veza nema perspektivu, ali Ajvan je nastojao da je ubedi da pokuša da ne razmišlja konvencionalno, te ona pristaje da pusti da se stvari odvijaju svojim tokom, uživajući u svakom njihovom susretu.

„Koliko god da su komplikovane okolnosti koje objašnjavaju ovu situcaju, postoji i ta konačna stvarnost, da su oni dvoje ljudi, muškarac i žena, i da ta žena želi da leži u zagrljaju tog muškarca kad je uznemirena. A ta stvarnost ima svoje značenje.”

Intermeco, Sali Runi

Porodični odnosi – okosnica Intermeca

Sali Runi se u Intermecu prvi put podrobno bavila porodičnim vezama i, kako i sama navodi u pomenutom intervjuu, uživala je pišući o dvojici braće. Piterovi i Ajvanovi roditelji rastali su se kada je Ajvan imao pet godina i oni prećutno zameraju majci što ih je napustila i zasnovala novu porodicu. Kristin figurira kao distancirani posmatrač života svojih sinova, dajući im do znanja da mogu da joj se obrate ukoliko im je potrebna. S druge strane, otac je posvećen i predan, te iako je umro, slika o njemu nije idealizovana; kontrast između njega i Kristin je dovoljan. Zapravo, Ajvanova i Piterova spoznaja koliko im je otac značio i koliko ih je pomerila njegova smrt čini okosnicu čitavog romana.

Eksplicitno modernistički registar

„Možeš da poludiš razmišljajući o tome šta si sve mogao da uradiš u prošlosti. Ali nekad pomislim, zapravo, da i nisam imao baš toliku moć nad svojim životom. Mislim, nisam samo tako mogao sebi stvoriti novu ličnost. A i sve mi se nekako prosto dogodilo. […] A šta ako je život samo skup u suštini nepovezanih iskustava? Zašto bi nešto moralo smisleno da proizlizali iz nečeg drugog?”

Intermeco, Sali Runi

Svaki roman Sali Runi stilski je drugačiji od prethodnog. Kako i sama navodi, ona, dok gradi priču, ne mari mnogo za sam stil. To dolazi kasnije, kada likovima i situacijama u koje ih je smestila treba da da okvir. U Intermecu prisutni su odjeci romana toka svesti, koje susrećemo kod Virdžinije Vulf i Džajmsa Džojsa. Uviđamo izvesnu zamagljenost slike; pasusi su dugi i u njima se odigrava radnja, iznose dijalozi, te unutrašnji monolozi – sve je tu zajedno, homogenizovano. Zbog težine i komplikovanosti situacija u kojima se nalaze, junaci promišljaju o životu, veri, o etici, o sebi samima, u velikoj meri.

Časopis KUŠ!

Povezane vijesti

SELINDŽEROV ‚‚Lovac u žitu“

Foto: Sagesolar

Jerome David Salinger je američki književnik, rođen 1919. godine. Međunarodni uspeh je doživeo romanom ‘’Lovac u žitu"(The Catcher in the rye). Tim romanom je postao idol jedne generacije američke omladine. Revolucionarni duh romana doneo je beskompromisnu kritiku lažno moralnog društva iz perspektive neprilagođenog mladića.

J.R.R.Tolkien: Gospodar prstenova – O hobitima

Foto: Screenshot

Hobiti su jedan neupadljiv ali prastar narod, nekad znatno brojniji nego danas; jer oni vole mir, tišinu i dobro obrađenu zemlju: najradije prebivaju u lepo uređenom i uzorno obrađenom seoskom predelu.

Popular Articles