. Keiđi Nakazava je rođen je u Hirošimi i bio je svedok nuklearnog napada na grad 1945. godine, tako da su ta iskustva duboko uticala na njegov rad i ovaj strip je velikim delom autobiografski: priča prati malog dečaka po imenu Gen, koji pokušava da preživi tokom rata, a kasnije se nosi i sa posledicama bombardovanja.){kind=link}
Bosonogi Gen
Bosonogi Gen je manga koju je napisao i ilustrovao Keiđi Nakazava (1939–2012). Keiđi Nakazava rođen je u Hirošimi i bio je svedok nuklearnog napada na grad 1945. godine, tako da su ta iskustva duboko uticala na njegov rad i ovaj strip je velikim delom autobiografski: priča prati malog dečaka po imenu Gen, koji pokušava da preživi tokom rata, a kasnije se nosi i sa posledicama bombardovanja.
“Svoju priču sam nazvao Hadashi no Gen (Bosonogi Gen). Ime mladog potagoniste na japanskom jeziku ima više značenja. Može značiti “koren” ili “poreklo” nečega, ali i “elementsko” (u smislu atomskog elementa), kao i “izvor” (izvor vitalnosti i sreće). Gena sam zamislio kako bosonog nepokolebljivo stoji navrh izgorelih ruševina Hirošime, dižući svoj glas protiv rata i nuklearnog naoružanja. Gen je moj alter ego, a njegova porodica je baš kao i moja. Sva dešavanja u Bosonogom Genu su zasnovana na onome što se zaista desilo meni ili drugim ljudima u Hirošimi.”
-Keiji Nakazawa o stripu
Keiđi Nakazava je tokom života bio vrlo aktivan u borbi protiv nuklearnog oružja. Ovaj autor je koristio svoj rad, uključujući Bosonogi Gen, kako bi podigao svest o destruktivnim posledicama nuklearnih bombi i promovisao mir. Osim što je kroz svoje umetničko delo izražavao protivljenje nuklearnom oružju, takođe je učestvovao u javnim kampanjama i govorio o sopstvenim iskustvima kako bi doprineo globalnim naporima za sprečavanje nuklearnih sukoba.
Zanimljivo je da je, uprkos uspehu i podizanju svesti o opasnostima od nuklearnog oružja, Bosonogi Gen bio i donekle i ostao kontroverzan u Japanu – manga je izazvala debate o načinu na koji se obrađuje ratna prošlost ove zemlje, u smislu da može narušiti nacionalnu sliku Japana i doprineti osećaju krivice za ratne zločine. Bosonogi Gen je takođe zabranjivan u nekim školama i institucijama, jer prikazuje grafičke i uznemirujuće scene koje uključuju nasilje i smrt, kao i detaljan prikaz posledica nuklearnih bombi, te se smatra da takav sadržaj može biti uznemirujuć za određene čitaoce.
Keiđi Nakazava je bio svestan da su neka izdanja Bosonogog Gena bila zabranjena u određenim školama ali je često isticao da je cilj njegove umetnosti bio da prikazivanjem stvarnih i bolnih iskustava stvori svest o potrebnoj promeni i da se spreče budući konflikti. Verovao je da je važnije pružiti istinu o prošlim događajima, čak i ako to znači suočavanje s neprihvatanjem ili cenzurom. Treba reći da se i pored zabrana, Bosonogi Gen i dalje smatra za značajan rad koji ima dubok uticaj na način na koji se prikazuju i razumeju ratne traume i posledice nuklearnih bombi.
Bosonogi Gen je dobio i adaptacije. Animirana adaptacija se sastoji od dva dela: Barefoot Gen iz 1983, koji pokriva prvih nekoliko tankobona mange i fokusira se na događaje neposredno pre i nakon bombardovanja Hirošime, i Barefoot Gen: A Silent Voice iz 1986. godine, koji nastavlja priču o Genovom životu nakon bombardovanja. Postoji i igrani film iz 1980. koji je režirao Keiichi Hara.
Ono što treba pomenuti je da je Bosonogi Gen imao značajan uticaj na Arta Špigelmana, autora poznatog stripa Maus (za koji je dobio Pulicerovu nagradu). Špigelman je bio duboko impresioniran Bosonogim Genom i njegovim pristupom prikazivanju ratnih iskustava kroz strip. Ova perspektiva i pristup su bili inspiracija za njegovo vlastito istraživanje trauma i sećanja u delu Maus. Iako su stilovi i tematski fokusi poprilično različiti, oba dela koriste strip kao medij za istraživanje težih i često mračnih aspekata ljudskog iskustva. Kao i za Maus, za Bosonogi Gen se takođe morate psihički i emotivno pripremiti, ali je svakako priča koju vreedi pročitati.
Piše: Bojana Komarica/ P.U.L.S.E