Žena u kavezu na slici se zove Zarema Musajeva. Ima 55 godina i pati od teškog oblika dijabetesa. Zarema je zajedno sa svojim mužem, nekadašnjim sudijom Vrhovnog suda Čečenije Sajdi Jangulbajevim, živela u gradu Nižnjem Novgorodu u centralnoj Rusiji.
Uveče 20. januara 2022. godine, na vrata porodice Jangulbajev došli su naoružani ljudi koji su se predstavili kao policajci iz Čečenije. Pokazali su nalog istražitelja MUP-a Čečenije za privođenje Sajdi Jangulbajeva i Zareme Musajeve radi informativnog razgovora povodom istrage za prevaru koja se vodi u Groznom. Na poziv porodice Jangulbajev, u stan su ubrzo stigli advokati, koji su Čečenima objasnili da se razgovor, ako je neophodan, može obaviti i na licu mesta, te da je bivši sudija zaštićen imunitetom.
Tada su Čečeni upali u stan, advokate zatvorili u jednu sobu, Sajdiju Jangulbajeva i njegovu ćerku u drugu, dok su Zaremu Musajevu, koja je izgubila svest, silom izveli iz stana bez obuće, kaputa i dokumenata.
U tom stanju Zaremu su strpali u auto kojim su je 24 sata, bez pauze, vozili 2000 km do Čečenije, u lisicama, lišenu životno neophodnog insulina i hrane. Po dolasku u Grozni, jedva živa Zarema je odmah bila poslata u prekršajni zatvor zbog „napada“ koji je navodno izvršila na jednog od njenih otmičara. Po isteku 15 dana prekršajnog pritvora, bolesnu ženu su optužili da je napala i skoro osakatila policajca, pa je bila ponovo uhapšena, ovog puta po krivičnoj optužbi. Kasnije je ispalo da je Zarema još i prevarantkinja: stavili su joj na teret saučesništvo u kreditnoj prevari koju je navodno izvršila izvesna Medina Azimova, žena koju Musajeva u životu nije videla, a koju su odmah pustili iz pritvora u kućni pritvor čim je svedočila protiv Zareme.
„Sud“ u Groznom je Zaremu Musajevu 4. jula 2023. godine proglasio krivom za „prevaru“ kao i za „po život opasno nasilje prema policajcu“ i osudio je na pet i po godina zatvorske kazne. Istog dana, nepoznate osobe napale su Zareminog advokata Aleksandra Nemova i novinarku „Nove gazete“ Jelenu Milašinu, koji su doputovali u Grozni kako bi prisustvovali suđenju. Novinarku i advokata su izvukli iz vozila, brutalno ih tukli palicama i nogama, uključujući udarce u lice, oduzeli im telefone i uništili laptopove i dokumente. Tom prilikom Milašina je zadobila zatvorenu povredu glave i prelome prstiju na rukama, a Nemov – ubodnu ranu nožem. Napadači nisu pronađeni.
Apelacioni sudovi su smanjili Zareminu kaznu, što bi značilo da će izaći iz zatvora najkasnije u martu 2025. godine. Međutim, to smanjenje kazne nije bilo ništa drugo nego još jedan izraz perfidnog sadizma Putinovog sistema: stvaranje lažne nade. Prošle nedelje Zaremu Musajevu su ponovo optužili za napad na čuvare. Navodno je prilikom transporta sa dnevne bolničke terapije nazad u zatvor iz čistog mira dlanom jedne ruke udarila čuvara u lice, a drugom mu otkinula epoletu. Preti joj dodatnih pet godina zatvora.
Zašto muče Zaremu Musajevu, bolesnu ženu od 55 godina koja više nije u stanju da hoda bez štaka?
Iz prostog razloga: Zarema Musajeva je majka Ibragima i Abubakara Jangulbajevih, kritičara čečenskog diktatora i samoproglašenog „Putinovog pešadinca“ Ramzana Kadirova. Ibragim je 2015. pokrenuo opozicioni telegram-kanal „1ADAT“, dok je Abubakar radio kao pravnik u „Komitetu protiv torture“ i otvoreno govorio o mučenju ljudi u Čečeniji. Kadirov je 2015. lično, u prisustvu roditelja, do krvi pretukao Ibragima i Abubakara. Ibragim je zatim strpan u zatvor gde je ostao godinu i po dana. Njegov otac Sajdi bio je primoran da da ostavku kao sudija Vrhovnog suda Čečenije, a cela porodica – da se preseli u Nižnji Novgorod. Ali „Putinovi pešadinci“ su ih stigli i tamo. Tačnije, samo majku, jer su Ibragim i Abubakar u međuvremenu napustili Rusiju.
Na pitanje o otmici supruge bivšeg sudije, portparol otmičara Putina Dmitri Peskov rekao je da „nema komentar, jer se radi o jednoj fantastičnoj priči“ kojoj „nije sklon da veruje“.
Kadirov je, međutim, bio mnogo direktniji i iskreniji. Kad je Zarema stigla u Grozni 21. januara 2022. godine, rekao je: „Celu ovu porodicu čeka mesto u zatvoru ili pod zemljom.“
Slučaj Zareme Musajeve nema nikakve veze sa Putinovom invazijom na Ukrajinu, koja je počela mesec dana posle njene otmice. Niti je ovaj slučaj naročito izuzetan. To je samo jedan od više hiljada primera šokantnog bezakonja koje se redovno sprovodi nad građanima Rusije, na teritoriji Rusije. Od drugih slučajeva proizvoljnog hapšenja, otimanja, mučenja i ubistava nemoćnih i nezaštićenih razlikuje se možda jedino po stepenu flagrantnosti i očiglednosti. Neobaveštenima se može govoriti da je Aleksej Navaljni bio NATO agent, da je u avgustu 2020. sam sebe otrovao votkom, a da je u februaru 2024 – umro od tromba. Ali čak ni najostrašćeniji posmatrač neće verovati da je Zarema Musajeva tukla čečenske policajce i da njena otmica i mučenje nemaju veze sa aktivnostima njenih sinova.
Ko god podržava ili pravda režim Vladimira Putina podržava i pravda mučenje Zareme Musajeve. Ko god relativizuje dela Putinovog režima, relativizuje otmicu i mučenje bolesne žene u zrelim godinama, majke troje dece.
Slučaj Musajeve trebalo bi da je dovoljan i bez slika uništenih gradova, streljanih ukrajinskih civila, osakaćenih tela, otete dece, dovoljan da se razume na šta je sve spremna „Putinova pešadija“.
Možda i nisu Uruk-hai. Uruk-hai su daleko simpatičniji i, na sreću, izmišljeni.
Piotr Nikitin/ Peščanik.net