Foto: Arhiv
Sankcije, koje su Sjedinjene Američke Države uvele kompanijama iz Republike Srpske i njihovim vlasnicima, odrazile su se ni manje ni više nego na prepoznatljivu Robnu kuću “Boska” u centru Banjaluke. Đorđe Đurić se kao vlasnik Infinitinity grupacije povukao iz svih poslova, pa i iz vlasničke strukture privrednog društva Kaboss Pro iz Beograda, koja ima 88 odsto akcija u ovoj robnoj kući.
U naletu informacija o gašenju firmi i kompletne grupacije Infiniti, koji su se našli na OFAC–ovoj listi, nenadano i tiho stiže informacija i o promjeni vlasničke strukture Robne kuće “Boska”, koja se nalazi na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Banjaluci, u samom centru.
Đorđe Đurić, vlasnik Infiniti grupacije se zbog sankcija Sjedinjenih Američkih Država povukao iz kompanija u BiH, ali i u Srbiji. Samim tim više nije vlasnik ni privrednog društva Kaboss Pro iz Beograda, a koje je većinski vlasnik Robne kuće Boska.
„Sankcionisano lice Đorđe Đurić je bio vlasnik te kompanije posredstvom jedne druge kompanije. Uslijedila je ta promjena vlasništva prvo u kompaniji majci, pa onda u firmi kćerki preko koje i imaju 88 odsto udjela u Robnoj kući Boska. Vjerovatno je to urađeno kako ne bi bili ugašeni i računi tih kompanije u Srbiji, a onda da ne dođe u probleme i robna kuća Boska.“, poručuje novinarka Svjetlana Šurlan.
Đurić je bio i ostao nepoznat u javnosti i nikada se nije oglašavao u vezi s poslovanjem njegovih kompanija. Slična situacija je i sa novim vlasnicima firme Kaboss Pro, samim tim novim vlasnicima robne kuće Boska. Sve je počelo u oktobru 2008. godine svečanim potpisivanjem ugovora o prodaji 58 odsto kapitala nekada reprezentativne robne kuće, Zekstra grupaciji i Delta Real Estate – u.
Prazničnu atmosferu začinili su obećanjima biznismeni Miroslav Mišković i Dragan Đurić, a bolje dane za Bosku je obećao i tadašnji predsjednik Vlade RS, Milorad Dodik. Vrijeme je prolazilo, a poslovanje robne kuće bilo pod velom tajni.
U javnost su curile informacije da se na ime Boske uzimaju višemilionski krediti kod komercijalnih banaka, a da se robna kuća, emitovanjem obveznica, zadužila i kod Investiciono-razvojne banke RS. Afera „Boska“ poprimila je groteskne razmjere, kada je 2015. godine iz Vlade RS saopšteno da je nestao ugovor o privatizaciji Boske. Nedugo nakon nestanka ugovora, „nestali“ su i Dragan Đurić i Miroslav Mišković, barem formalno.
„Zekstra“ d.o.o. Banjaluka se pojavljuje kao pravno lice koje raspolaže kapitalom ove robne kuće, umjesto „Zekstra grupe“ iz Beograda. „Delta Real Estate“, Miroslava Miškovića svoj udio kapitala prodala je privrednom društvu „Kaboss Pro“ iz Beograda. Malo po malo, preduzeće Kaboss Pro postalo je većinski vlasnik Boske.
„S jedne strane imamo nerijšene imovinsko – pravne odnose, s druge strane imamo vlasnike koji su pod sankcijama ili su u postupku ili šta se već dešava. Sudbina Boske kao kompanije ili fime koji bi trebalo da služi za ugled Banjaluke je pod znakom pitanja. Ne znamo kako će se ova priča završiti, jer ne znamo ni šta je stanje“, kaže ekonomista Zoran Pavlović.
Da Bosku od starta prate afere, pokazuju i tužbe malih akcionara Boske koji oduvijek tvrde da su im na prevaru oduzete dionice. Tužbe su i dalje u ladici, a kada bi ih neko izvadio, nastao bi kolaps i sve do sada urađeno bi palo u vodu, poručuje pravni zastupnik malih akcionara.
„Čini se da država, odnosno neko ko stoji iza Boske ima uticaj na Sud, jer Sud od 2008. godine do danas nije zakazao ni održao nijedno ročište. I to je pogubno, ne samo za te ljude, nego za pravni sistem. To pokazuje da se nešto može zaustaviti. I to se ovde pokuašava uraditi. A te promjene vlasnika su kozmetičke prirode“, poručuje advokat Dragan Tolimir.
Boska je 2023. godinu završila s neto dobiti od 1,31 milion maraka i na kraju godine je imala akumuliranu, neraspoređenu, dobit od 5,31 milion maraka. A nalazi se i na vlo atraktivnoj lokaciji, u samom centru Banjaluke. S toga ni ne čudi što je privlačan vlasnicima krupnog kapitala.