Jovanjica/ Foto: nova.rs
Koliko god slučaj Jovanjica bio skandalozan i ukazivao da nam je država do balčaka ogrezla u najcrnji kriminal, u njemu nema mnogo toga novog i originalnog za pažljivije pratioce zbivanja u Srbiji. Dovoljno je setiti se da je nakon 5. oktobra u sefu Komercijalne banke koji je zakupio Resor državne bezbednosti pronađeno 600 kilograma heroina. Kad se na stvari pogleda iz te dijahronijske perspektive, Jovanjica ne izgleda kao izuzetak. Pre će biti da se radi o nastavku stare srpske tradicije.
Piše: Tomislav Marković
Svakom razumnom je jasno da živimo u razvaljenom društvu bez funkcionalnih institucija, ogrezlom u korupciju i u spregu države i kriminala, u društvu u kojem je gotovo sve moguće. Pa ipak, neki događaji su previše nadrealni i fantastični čak i za naše pojmove. Među takvim fantastičnim zbitijima posebno se ističe slučaj Jovanjica. Reč je o poljoprivrednom imanju na kojem su policijski inspektori u novembru 2019. godine otkrili najveću plantažu marihuane u Evropi koja se protezala na preko 12 hektara (otprilike 25 fudbalskih terena). Pored 600 kilograma droge spremljene za prodaju, inspektori su u podzemlju Jovanjice pronašli i deset laboratorija za pravljenje skanka i dve sušare.
Pokušaj zataškavanja
Vlasnik imanja Predrag Koluvija je odmah uhapšen, kao i njegovi saradnici. Tužilaštvo je formiralo dva predmeta, u prvom je Koluvija optužen kao vođa kriminalne grupe, zajedno sa još devetoro članova. U drugom predmetu pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojno-obaveštajne agencija (VOA) optuženi su da su prikrivali operaciju proizvodnje droge i da su bili Koluvijin “prsten zaštite”. Ovaj deo priče odvija se po zakonima verovatnosti i nužnosti, spada u ono što se moglo dogoditi. Sve ostalo vezano za slučaj Jovanjica više liči na lošu fantastičnu priču, nego na realnost.
O jednom delu te nadrealne atmosfere svedočio je pre neki dan pred Specijalnim sudom inspektor Odeljenja za suzbijanje narkotika beogradske policije Dušan Mitić. Pored Slobodana Milenkovića, načelnika pomenutog odeljenja, Mitić je najzaslužniji za otkrivanje Jovanjice. Inspektor je svedočio o pritiscima koje su on i njegove kolege trpeli od visokih državnih funkcionera, među kojima su i Bratislav Gašić, bivši šef BIA i aktuelni ministar policije, jedan od rukovodilaca BIA Mirko Škero i tužilac u predmetu Jovanjica Saša Drecun. Svi su nastojali da se slučaj zataška.
Mitić je u Koluvijinom telefonu video prepisku sa Gašićem koja je, kako kaže, pokazivala njihovu bliskost i prisnost. Iz nje se jasno vidi da je Gašić znao da je Koluvija donator agencije BIA. „Zapanjen sam bio da je diler narkotika donator BIA“, rekao je Mitić u svedočenju. Nije to najstrašnije otkriće, ima još. „Iz poruka je jasno da Gašić zna šta se dešava na Jovanjici, a to se vidi i iz razgovora sa Škerom“, kaže Mitić.
Dogovor o likvidaciji
Prilikom upada na Jovanjicu, iznenada se pojavio pripadnik BIA Aleksandar Tošić. Mitić kaže da mu je to bilo sumnjivo, pitao se kako je Tošić uopšte saznao za akciju policije, pošto su o tome bili obavešteni samo članovi Odeljenja za suzbijanje narkotika i tužilac. Naravno, postoji logično objašnjenje, inspektor ga je ispričao: „Tošić je hteo da mi prenese poruke, bilo mu je neprijatno i tresle su mu se ruke. A poruke su bile sledeće: da je BIA upoznata sa onim što se dešava na Jovanjici i da nas moli da sa informacijama o akciji ne izlazimo u javnost”. Šef odeljenja Milenković odmah je pozvao Mirka Škera, ovaj mu je potvrdio da Tošić prenosi poruku: „Škero je rekao – postupam po uputstvu Bratislava Gašića”.
Mitić je svedočio i kako je izgledao Tošičev odlazak sa plantaže marihuane: „Namerno sam Tošića ispratio sa Jovanjice tako što sam ga proveo pored Koluvije. Želeo sam da se vide i da osmotrim njihovu reakciju. Obojica su drhtala. Tošić je zastao, stavio Koluviji ruku na rame, delovalo je kao da će ga zagrliti i rekao mu je: ‘Predraže – biće sve u redu’”. Potom je govorio o raznim drugim opstrukcijama. Tužilac je vršio pritisak da Koluvija ne bude prvoosumnjičeni, biljke kanabisa nisu posečene odmah, kao što procedura nalaže, već se čekalo nedelju dana; pripadnici bezbednosnih službi su vršili pritiske, dokazi su bili ugroženi, Koluvija je pušten iz pritvora uprkos težini optužbe.
Ipak, najstrašnije u celoj priči je sledeće saznanje koje iznosi inspektor Mitić: “Saznajemo da je postignut dogovor državnih službi da nas likvidiraju”. On tvrdi da njegova porodica trpi nenormalne pritiske “koje je direktno organizovao Gašić”. Posle saznanja da mu je život ugrožen, Mitić kaže da se više ne odvaja od pištolja i dva okvira, čak i kad vodi dete u park. Inspektor tvrdi i da je aktuelni ministar policije Gašić „životno zainteresovan za smenu Milenkovića“.
Uhapšena država
Govorio je inspektor Mitić o još mnogim stvarima, ali da ne idemo previše u detalje, sve je jasno, dovoljno je navesti samo zaključak svedočenja: “Ovde je uhapšena država u ozbiljnom kriminalu proizvodnje droge”. I još jedna fusnota: “Jovanjica nije afera, od nje se pravi afera. To je najveća fabrika skanka, verovatno i u celoj Evropi. Na njoj je pronađeno 65.000 biljaka. To je sinergija kriminala, državnih struktura, bezbednosnih službi”.
Od samog početka nešto je bilo čudno oko Jovanjice. Inspektori iz Odeljenja za suzbijanje narkotika otkriju najveću plantažu marihuane u Evropi, džinovskih razmera, i umesto da budu pohvaljeni i unapređeni – oni trpe pritiske, degradiranje, razvlačenje po režimskim tabloidima, lažne optužbe, pretnje i nastojanja da se slučaj zataška. Hajde da je u pitanju neki sitan diler, pa da guranje pod tepih bude donekle razumljivo, ali zataškavanje 12 i kusur hektara marihuane i deset laboratorija za skank ne zvuči kao naročito dobra ideja.
Režimu to nije bilo dovoljno, nego je Predragu Koluviji dodelio kao advokata Vladimira Đukanovića, narodnog poslanika SNS-a, člana Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, bliskog saradnika Aleksandra Vučića. Pritom je čovek bez advokatskog iskustva, kamere su zabeležile kako Đukanović pokušava da uđe u Prvi osnovni sud, ali nikako da pronađe vrata, pa je to potrajalo. Ne zna čovek gde je ulaz u sud, nikada tu nije bio. Usred čitavog procesa, Đukanović je snimio intervju sa svojim branjenikom Koluvijom za TV Objektiv, što je nedozvoljeno.
Naprednjaci u Jovanjici
Kada je intervju emitovan, predsednik Vučić se nalazio u Dubaiju, odakle se javio na TV Pink i mrtav hladan branio Koluviju. Teško je prepričati Vučićeve reči, najbolje je citirati njegovu bizarnu argumentaciju: “Taj čovek je proveo dve godine u pritvoru, ne postoji takav primer i da se još vodi hajka zašto nije i dalje u pritvoru, vrlo čudno, jer on nije ubio nikoga ili ne postoji optužnica da je nekoga ubio, nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane koju su pola okruženja, Nemci i ostali, legalizovali – što on, takođe, negira da je imao, ali nije ni važno, čak i da je imao, ali dve godine da provedete u pritvoru za tako nešto – očigledno se neko plašio nečega što bi mogao da čuje“. Oglašavao se Vučić i nakon toga, u istom duhu, nazivajući Jovanjicu “lažnom aferom”. Ovakav scenario nije zamisliv ni u Kolumbiji ili Meksiku, ali eto, u Srbiji je to normalna pojava.
Nije ni čudo što se predsednik zauzima za Koluviju kad su visoki funkcioneri njegove partije godinama obilazili Jovanjicu. Među redovnim gostima su bili direktor Koridora Srbije Zoran Babić, direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić, kao i nekadašnji ministar rada Aleksandar Vulin. Potonji je pred kamerama brao rotkvice, paradajz i zelenu salatu, a potom je Jovanjicu predstavio kao uzorni model, kao primer na koji Srbija treba da se ugleda i da shvati gde je njena šansa – u proizvodnji organskog povrća. Koluvija je na biznis forumu u Moksvi 2015. godine bio deo srpske privredne delegacije koju je predvodio Aleksandar Vučić.
Moguće je da je Koluvija nekakav genije obmane i mimikrije koji je uspeo da prevari silne naprednjačke političare, predstavljajući se kao uspešan biznismen. Bilo je takvih slučajeva, pojavi se uspešan poslovni čovek, bez mrlje u karijeri, uspostavi veze i kontakte sa uglednim političkim ličnostima, a onda u jednom trenutku podlegne iskušenju i skrene s pravog puta u kriminal.
Samo što se Koluvija baš ne uklapa u ovaj foto-robot. Kako piše Jelena Zorić, “Koluvija je u rodnoj zemlji osuđivan kao višestruki prevarant, a u Italiji zbog nedozvoljenog držanja oružja. Pre hapšenja zbog slučaja ‘Jovanjica’ protiv Koluvije je u Srbiji pokrenut postupak pred Višim sudom u Novom Sadu zbog šverca kivija”. U maju 2012. godine Koluvijin kum Vladan Lazović uhapšen je kao vođa kriminalne grupe koja je prodavala skank. Policija je pronašla 270 kilograma skanka spakovanog za prodaju i 200 kilograma sirove marihuane, kao i laboratoriju za proizvodnju droge.
Negovanje tradicije
Ako jednog dana u dalekoj budućnosti nekom padne na pamet da snimi film ili seriju o slučaju Jovanjica, bojim se da to neće dobro proći kod publike. Kad bi neki scenarista ponudio ovakvu priču kao predložak za film, svaki razuman producent ili reditelj proglasio bi čitavu stvar previše neverovatnom, fantastičnom i neuverljivom. Srećom po reditelje srpskog društvenog života, za stvarnost ne važe pravila kojih umetnici moraju da se drže. Realnost može da bude suluda, sumanuta i nadrealna, niko ne može ništa da joj prigovori.
Na kraju, koliko god slučaj Jovanjica bio skandalozan i ukazivao da nam je država do balčaka ogrezla u najcrnji kriminal, u njemu nema mnogo toga novog i originalnog za pažljivije pratioce zbivanja u Srbiji. Dovoljno je setiti se da je nakon 5. oktobra u sefu Komercijalne banke koji je zakupio Resor državne bezbednosti pronađeno 600 kilograma heroina. Kad se na stvari pogleda iz te dijahronijske perspektive, Jovanjica ne izgleda kao izuzetak. Pre će biti da se radi o nastavku stare srpske tradicije. I o još jednom dokazu da smo se vratili u mračne devedesete.