Aaron Swartz 2009. Foto: Sage Ross / Wikipedia
Dvadesetšestogodišnji Aron Švarc, idol internet aktivista, koji je 2013. godine izvršio samoubistvo nakon što su ga vlasti SAD osudile na 35 godina zatvora zbog prenošenja i deljenja naučnih članaka, danas bi imao tridesetšest godina
Aron Švarc (Aaron Swartz) i njegove koleginice i kolege pokrenuli su digitalnu biblioteku 2007. godine Open Library sa ciljem da učini dostupnima knjige iz javnog vlasništva, one koje ne potpadaju pod autorska prava ili su im ona istekla, ili pak one koje više nisu u štampi.
Danas je na openlibrary.org dostupno više od 2,5 miliona knjiga.
Za ovog rano preminulog internet aktivistu, omogućavanje pristupa znanju bio je jedan od ključnih ciljeva u životu. Mnogi projekti koje je inicirao i na kojima je radio to i potvrđuju.
U tekstu objavljenom na Mašini 2016. godine „Deliti, deliti i samo deliti!” Anica Stojanović je, između ostalog, objasnila da su početnu bazu za projekat Open Library činila dokumenta Kongresne biblioteke iz Vašingtona, koja je inače naplaćivala pristup sadržajima, što nije podlegalo zakonima o autorskim pravima, te je tako američka kancelarija za autorska prava na ovakve aktivnosti gledala s naklonošću.
Nekoliko godina kasnije, 2010. godine Švarc je postao naučni saradnik na Harvardu, čime je dobio i pristup JSTOR baze, komercijalnoj digitalnoj bazi naučnih časopisa. Budući da se radilo o javno finansiranim radovima od čije prodaje je profitirala privatna kompanija, on je želeo da ih učini svima dostupnim.
Aron Švarc je učestvovao i u razvoju RSS protokola, Markdown i Creative Commons platformi, koje danas imaju centralnu ulogu u kreiranju i distribuciji sadržaja na Internetu a bio je i koosnivač mreže Reddit.
Tokom 2008. godine napisao je čuveni Gerilski manifest za slobodan pristup (Guerilla Open Access Manifesto) u kojem je dostupnost znanja i informacija okarakterisao kao ključnu tačku borbe za internet slobode:
„Moramo da uzmemo informacije, gde god da se čuvaju, da napravimo naše kopije i podelimo ih sa svetom. Moramo da uzmemo stvari koje su van autorskih prava i da ih dodamo u arhivu. Moramo da kupimo tajne baze podataka i stavimo ih na Veb. Moramo da preuzmemo naučne časopise i postavimo ih na mreže za deljenje datoteka. Moramo se boriti za gerilski otvoreni pristup.“
U svojoj borbi za transparentnost informacija a protiv privatizacije i cenzure, privatne korporacije i potkupljive političare na vlasti označio je neprijateljima slobodnog pristupa podacima:
„Informacija je moć. Ali kao i svaka vlast, ima onih koji žele da je zadrže za sebe. Celokupna svetska naučna i kulturna baština, objavljena vekovima u knjigama i časopisima, sve više se digitalizuje i zaključava od strane šačice privatnih korporacija“, napisao je u pomenutom Manifestu.
Arona Švarca su od 2011. godine krivično teretile Sjedinjene Američke Države za nekoliko povreda Akta za računarske prevare i zloupotrebe (CFAA), nakon što je navodno preuzeo veliki broj akademskih časopisa s JSTOR baze. Suočen sa suđenjem, te s mogućnošću drakonske zatvorske kazne od 35 godina i znatne novčane nadoknade u visini od milion dolara, Švarc je izvršio samoubistvo, a slučaj je na kraju odbačen.