Uništena kuća u gradu Trostjanec, Sumska oblast u Ukrajini, Getty Images
Međunarodna organizacija za ljudska prava u izveštaju navela da ukrajinska vojska ugrožava civile postavljanjem oružja u stambenim naseljima, vlasti Ukrajine besne.
Međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel izvinila se zbog činjenice da je njen izveštaj, koji optužuje ukrajinsku vojsku da ugrožava civile, izazvao „bol i gnev”, ali dodaje i da ostaje pri nalazima.
Reakcija na izveštaj je bila očekivana: negodovanje i zbunjenost zapadnih i ukrajinskih političara i pozitivne ocene u Rusiji.
Zbog neslaganja sa izveštajem, ostavku je podnela šefica kijevske kancelarije Amnesti internešenela Oksana Pokalčuk.
Amnesti internešenel je u izveštaju naveo da prisustvo ukrajinske vojske i postavljanje oružja u stambenim naseljima gradova ugrožava civile i krši pravila ratovanja.
„Amnesti internešenel duboko žali zbog bola i besa izazvanog našim saopštenjem za javnost o taktici borbe ukrajinske vojske”, navodi se u novom saopštenju organizacije koje su citirale novinske agencije.
„Prioritet Amnesti internešenela u ovom i svakom drugom sukobu je da obezbedi zaštitu civila. Ovo je bila jedina svrha objavljivanja naše najnovije istrage. I dalje u potpunosti podržavamo naše nalaze, ali žalimo zbog nanetog bola”, navodi se.
Šta piše u izveštaju Amnesti internešenela?
Međunarodna organizacija za ljudska prava navodi u najnovijem izveštaju da ukrajinska vojska ugrožava civilno stanovništvo postavljajući oružje u stambene oblasti u pokušaju da odbije rusku invaziju.
Prema izveštaju, ukrajinska vojska je uspostavljala baze i oružje u civilnim oblastima, između ostalog i u školama i bolnicama, čime su prekršili međunarodno humanitarno pravo pretvaranjem civilnih objekata u vojne ciljeve, navodi se u izveštaju.
Kao rezultat ruskih udara na naselja, civili su ubijeni, a civilna infrastruktura je uništena, napominje Amnesti.
Od aprila do jula, predstavnici organizacije su tokom nekoliko nedelja analizirali ruske udare u oblasti Harkova, na istoku Ukrajine, Nikolajeva, na jugu, i u Donbasu.
Oni su pregledali mesta udara, intervjuisali preživele, svedoke i rođake žrtava i proučili satelitske snimke.
Tokom istrage, Amnesti je pronašao dokaze da su ukrajinske trupe dejstvovale iz stambenih naselja, kao i da su se nalazile u civilnim objektima, u 19 gradova i sela u ovim regionima.
Većina stambenih naselja u kojima su se nalazile trupe bila je daleko od linije fronta, a vojska je imala alternative koje ne bi ugrozile civilno stanovništvo, saopštila je organizacija.
Istovremeno, Amnesti napominje da nisu svi ruski napadi pratili ovaj obrazac.
U nekim slučajevima, koje je Amnesti prepoznao kao ruske ratne zločine, stručnjaci nisu našli dokaze da su ukrajinske trupe bile na civilnim lokacijama.
„Biti u odbrambenoj poziciji ne oslobađa ukrajinsku vojsku od poštovanja međunarodnog humanitarnog prava”, rekla je Agnes Kalamar, generalni sekretar Amnesti internešenela.
„Ukrajinska vlada mora odmah da obezbedi da njene snage budu stacionirane dalje od naseljenih mesta ili da evakuiše civile iz oblasti u kojima deluje vojska”, dodala je.
Amnesti naglašava da praksa ukrajinske vojske da postavlja oružje u naseljenim područjima ni na koji način ne opravdava neselektivne ruske napade, kao i upotrebu međunarodno zabranjene municije.
„Nediskriminatorni napadi u kojima stradaju civile ili oštećuju civilne objekte su ratni zločini”, navode autori izveštaja.
U nedelju su aktivisti za ljudska prava još jednom ponovili ovu tezu.
„[Ovaj izveštaj] ne znači da Amnesti internešenel smatra ukrajinske snage odgovornim za kršenja koja su počinile ruske snage, ili da ukrajinska vojska ne preduzima adekvatne mere predostrožnosti u drugim delovima zemlje”, navodi se u izveštaju.
„Moramo da budemo veoma jasni: ništa od akcija ukrajinske vojske, koje smo dokumentovali, ni na koji način ne opravdava ruska kršenja međunarodnog prava”, dodaje se.
Šta kažu ukrajinske vlasti?
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio je Amnesti Internešenel za „pokušaj amnestiranja terorističke države” Rusije, navodeći da ta organizacija „prebacuje odgovornost sa agresora na žrtvu”, ocenio je on.
Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba rekao je da je „ogorčen” zbog „nepravednih” optužbi te nevladine organizacije.
Ambasadorka SAD u Ukrajini Bridžit Brink je na Tviteru napisala da bi posle više od 160 dana rata koji je pokrenuo Kremlj, „svima trebalo da bude apsolutno jasno da opasnost za Ukrajince dolazi od Rusije, od brutalnosti njenih snaga i nemilosrdnog granatiranja gradova širom zemlje”.
Neki stručnjaci se ne slažu u potpunosti sa zaključcima aktivista za ljudska prava.
Stiven Hejns, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Grinič u Londonu, autor je smernica za korišćenje škola i univerziteta u vremenima sukoba.
Ova pravila, iako nisu obavezna, odobrilo je 100 država, među kojima i Ukrajina.
„Upotreba škola [tokom neprijateljstava], ako se u to vreme ne koriste za predviđenu svrhu, nije uvek protivzakonito.
„Jasno je da je situacija u Ukrajini izuzetna, tako da je daleko od izvesnog da je ukrajinska vojska prekršila pravila”, rekao je on u intervjuu za londonski Gardijan.
Ipak, profesor Hejns priznaje da bi u idealnom slučaju vojni objekti i jedinice trebalo bi da budu smešteni što dalje od stambenih naselja, ali je dodao da priroda ruske invazije znači da je rat u gradovima neizbežan.
Džek Votling, stručnjak britanskog Kraljevskog instituta za odbrambene studije, kaže da izveštaj Amnestija pokazuje da njegovi zaposleni „apsolutno nemaju nikakvu predstavu” o tome kako se vode vojne operacije i da „iznose optužbe bez pružanja potkrepljujućih dokaza”.
U izveštaju Amnestija se zaključuje da su ukrajinske snage imale druge opcije za raspoređivanje vojnih jedinica dalje od stambenih naselja, ali nisu navedeni primeri.
„Ukrajinske trupe ne krše pravila. One se nalaze na teritoriji za koju im je naređeno da je brane, a ne u nekoj slučajnoj oblasti obližnje šume gde ih je lako zaobići”, napisao je Votling na Tviteru.