Ilustracija; Foto: Nemanja Jovanović / Kamerades
Osvetnička pornografija, deljenje intimnih fotografija, snimaka žena, pa i male dece, predstavljaju sadržaj koji je sve češće prisutan i deljen u mnogobrojnim Telegram grupama. Ove fotografije nastale su često bez znanja i pristanka, dok se u ovakvim grupama dele po pravilu bez saglasnosti, pa se pitanje koliko su žene bezbedne u javnom prostoru postavlja svakodnevno.
Direktno u vezi sa ovim pitanjem je povezana i činjenica da je sa ekspanzijom Telegrama kao komunikacione platforme koja je osmišljena prvenstveno za sigurniju razmenu poruka, došlo i do njene zloupotrebe pa su tako nastale i grupe u kojima korisnici dele eksplicitne sadržaje. Većina sadržaja se deli bez pristanka osobe koja se nalazi na slici ili snimku, ali se često dele i njeni lični podaci i adresa stanovanja, što direktno može dovesti do toga da se žene koje se nalaze na snimku nađu u opasnosti. O masovnosti ovih grupa govori i podatak da je jedna od njih pod nazivom „Ex Yu Balkanska Soba“ brojala oko 36 000 članova, a takođe je zbog deljenja eksplicitnog snimka maloletnika jedan od administratora takvih Telegram grupa priveden o čemu je izveštavala i Radio Slobodna Evropa. Međutim, nije poznato da li je protiv njega pokrenut bilo kakav postupak.
Po prvi put se saznalo za postojanje takvih Telegram grupa, koje okupljaju veliki broj pretežno muških članova u martu 2021. godine kada je prema pisanju Bi-Bi-Sija (BBC) jedna od devojaka dobila informaciju da se nalazi u takvoj jednoj grupi. O osvetničkoj pornografiji su tada pisale i članice feminističkog kolektiva Ženska solidarnost. One ističu da je u pitanju digitalno nasilje, te da se tim sredstvom koriste nasilici u cilju ponižavanja, ućutkivanja i svaljivanja krivice na žrtvu. U svojim napisima o tim grupama oni ističu da je zbog svih ličnih informacija koje se dele, u periodu pandemije, proganjanje iz javne sfere premešteno u onu internetsku.
Nikolina Pavićević, aktivistkinja iza profila Kritički, napominje da su ovakve grupe te koje šalju poruku da je nasilje normalizovano i da će svi koji mu se suprotstave biti ismejani i izopšteni iz društva. Ona objašnjava da je neophodna edukacija, te da treba da se obraćamo nasilnicima, kao i da radimo na prevenciji.
„Jasno nam je zašto je takva normalizacija nasilja opasna pa čak i naša borba kreće odatle-edukovanjem da nije u redu slikati devojčice, devojke i žene bez pristanka, dok hodaju ulicom ili idu na plažu i da nije u redu deliti slike, pa i adresu stanovanja i posla, bivše devojke. Nažalost i dalje ima onih koji se neće složiti sa ovim i probaće da prebace krivicu na žrtvu“ rekla je Nikolina Pavićević za Mašinu.
Nasilje izaziva traume
Psihoterapeutkinja i potpredsednica centra Ubuntu, Miljana Dimitrijević za Mašinu kaže da žene čije se fotografije ili video snimci intimne prirode dele u jednoj takvoj grupi, trpe traumatske posledice. Žene u takvim situcijama često ne znaju da je njihova intima podeljena javno, a nakon što saznaju osećaju stid i krivicu.
„Takva iskustva su na nivou iskustva silovanja, gde su pređene lične granice, gde je osoba osramoćena, često oseća krivicu, zato što negde ima utisak da je doprinela tome što joj se dogodilo. Na neki način sada svi mogu da vide i neki drugi ljudi uznemiravaju, gde se stvara strah za sopstvenu sigurnost“, rekla je Miljana Dimitrijević.
Razmena fotografija intimne prirode i ženska seksualnost su i dalje veliki tabu u društvu koje još uvek krivi ženu za sve što joj se dogodilo. Tako, između ostalog, kada se takav sadržaj nađe protivno volji žena u Telegram grupama reakcije budu da je sama kriva jer je nekome slala takve fotografije i slično. Čini se da ljudi nemaju dovoljno razumevanja za žene koje prožive ovaj oblik nasilja. Sa druge strane jedno od mnogih pitanja koje se postavlja jeste, kako će to što je proživela uticati na jednu ženu.
Psihoterapeutkinja i potpredsednica centra Ubuntu Miljana Dimitrijević u razgovoru sa novinarkom Mašine je istakla da se nakon proživljenog nasilja kod žena javlja problem sa uspostavljanjem poverenja prema novim partnerima, a takođe je i dala preporuku šta treba uraditi u takvim situacijama.
„Preporuka bi bila u stvari da se to iskustvo, donekle, deli u nekoj meri koja je samoj toj osobi okej, da bi i taj novi partner mogao da razume. Jednostavno žene koje imaju takvo iskustvo vrlo često nemaju posle poverenje je za početak normalna reakcija na iskustvo koje im se dogodilo i to im ne treba uskraćivati niti imati drugačije očekivanje, nego jednostavno pustiti da uz stručnu pomoć, podršku socijalnu, porodice, prijatelja da se to prevaziđe, a da se negde žena dovoljno osnaži da ona nije kriva za to“, navodi Dimitrijević za Mašinu.
Potrebno nam je seksualno obrazovanje od ranijeg uzrasta
Sanja Gojević iz organizacije Irida za Mašinu kaže da sve dok društvo bude nametalo ženama da moraju da se stide zbog svoje seksualnosti, pravdalo nasilje koje pretrpe i nasilnike koji krše njihovu privatnost, žene će kontinuirano trpeti nasilje. Ona smatra da bi najviše promena donelo seksualno obrazovanje.
„Smatram da bi najviše promena donelo sistemsko seksualno obrazovanje dece od najmlađeg doba, umesto „obrazovanja i vaspitanja“ koje devojčicama i dečacima pruža patrijarhalno društvo, kao i adekvatna obuka vršilaca dužnosti, ukoliko bi država usvojila zakon o osvetničkoj pornografiji“, kaže Sanja Gojević.
Veliki broj ugašenih grupa ne sprečava nasilnike da prave nove, a obrazac deljenja sadržaja i privatnih podataka ostaje nepromenjen, međutim i adekvatna reakcija institucija je ono što nam je potrebno, a s obzirom da nijedan zakon ne obuhvata ovo pitanje, ona izostaje. Neke zemlje poput Hrvatske regulisale su ovo pitanje Zakonom, a u pripremi je i izmena zakona o osvetničkoj pornografiji u Crnoj Gori.
Slavica Trifunović, Mašina