Foto: Ringier
Hoće li Zapadni Balkan ostati izgubljen u bespućima evropske politike? Da li će iduće zime, kada se zaoštri energetska kriza, zemlje EU pokazati solidarnost, ili će se ponašati kao tokom prvog talasa kovid pandemije? I kakva je u svemu tome pozicija BiH?
Na ova i druga značajna pitanja odgovore su ponudili učesnici Naučnog seminara „Politike proširenja Evropske unije i Zapadni Balkan“, održanog juče u Banjaluci.
Na skupu, koji su organizovali Centar za međunarodne odnose Banjaluka i Fondacija “Fridrih Ebert” u BiH, učestvovali su univerzitetski profesori iz Banjaluke, Mostara i Zagreba.
Nedovršen posao
Među uvodničarima su bili i Duško Lopandić iz Evropskog pokreta Srbije i Momčilo Radulović, predstavnik Evropskog pokreta Crne Gore.
– Aktuelna situacija na istoku Evrope i davanje kandidatskog statusa Ukrajini i Moldaviji pokazuju nam je koliko je EU geopolitički zakasnila sa Zapadnim Balkanom – istakao je Lopandić.
On je dodao da je uključenje zapadnobalkanskih zemalja u EU ostao nedovršen posao i da čak ni Crna Gora, koja je bila takoreći pred vratima EU, neće brzo zatvoriti svoja predpristupna poglavlja.
Radulović je ocijenio da je u Crnoj Gori Aleksandar Vučić odnio još jednu pobjedu!?
– Evropska agenda je gurnuta u stranu i data je prednost potpisivanju temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, što je ponovo podijelilo crnogorsku javnost – istakao je Radulović.
Ćorsokak
Dražen Barbarić sa Fakulteta političkih nauka u Mostaru govorio je o evropskoj perspektivi BiH, ocijenivši da je „EU je sama sebe gurnula u paradoks“.
– EU na Zapadnom Balkanu u ovom trenutku nema reformatorski potencijal, jer ne može uticati ni na jedan od režima u balkanskim zemljama, ali ima geopolitički potencijal kojeg nije ni svjesna – ocijenio je Barbarić.
On je situaciju na relaciji EU – Zapadni Balkan opsiao kao partiju pokera, koja je zapala u ćorsokak.
– Partija je završena, novac je na stolu, karte su odavno podijeljene, ali nijedan od dva za stolom preostala igrača neće da prvi otkrije svoje karte – slikovito je opisao Barbarić.
Đana Luša, profesorka Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, istakla je da je ruska agresija na Ukrajinu potpuno promijenila način razmišljanja i funkcionisanja EU , ali i proces proširenja Unije.
– Sada je fokus sa Zapadnog Balkana preselio na istok Evrope, pa se govori da granica između Istoka i Zapada nije Zapadni Balkan, nego evropski istok. Pitanje je da li će sada Zapadni Balkan biti zaboravljen u bespućima politike EU – rekla je profesorka Luša.
Iznenađenje za neupućene
Mišo Mudrić, profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu, osvijetlio je situaciju u EU i regionu iz ugla energetske krize, izazvane ratom u Ukrajini.
Podsjetio je da se još sedamdesetih godina prošlog vijeka tadašnja Evropska zajednica snažno energetski povezala sa tadašnjim Sovjetskim savezom i da je aktuelna energetska kriza iznenađenje samo za neupućene.
– Zemlje EU su u velikoj mjeri zavisne od ruskog gasa, od ruskih energenata zavisi 30 do 50 odsto njemačke privrede i grijanje u mnogim gradovima. Vidjećemo šta će se dešavati na zimu – rekao je Mudrić.
Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci i jedan od organizatora naučnog seminara, istakao je, između ostalog, značaj regionalne saradnje zemalja Zapadnog Balkana.
On je, za razliku od nekih drugih učesnika, inicijativu Otvoreni Balkan ocijenio kao pozitivan pomak. Čak i ako nešto u regionalnoj saradnji nije baš po evropskim standardima ne treba od toga praviti problem, smatra Šolaja.
– Uostalom, i EU je odustala od mnogih proklamovanih standarda. Odustali su ne samo od propisanog oblika krompira i krastavca, nego čak i od zelene agende. Naprosto, život ih je primorao da se prilagode – zaključio je Šolaja.