 zvukom, vibracijom ili ublažavanjem odziva na gas upozoravaće vozača da vozi prebrzo.){kind=link}
Sistem za inteligentno prilagođavanje brzine (ISA) zvukom, vibracijom ili ublažavanjem odziva na gas upozoravaće vozača da vozi prebrzo.
Na papiru, plan deluje kao da nema mane.
Evropska komisija je, naime, Uredbom propisala da svi novi modeli vozila (automobili, kombiji, kamioni, autobusi…), na tržištu EU od 6. jula 2022. moraju imati ugrađen sistem za inteligentno prilagođavanje brzine (ISA), kao i da se od 7. jula 2024. ta obaveza proširi na sva nova vozila u prodaji, nezavisno od toga da li je reč o modelu koji tek dolazi na tržište ili onome koji je već godinama u ponudi.
Dakle, za nešto više od dve i po godine, baš svako novo vozilo koje se nalazi u prodajnom salonu moraće da ima ugrađen sistem koji pomoću kamere, navigacije i GPS-a sam prepoznaje propisano ograničenje brzine na određenoj saobraćajnici i zvukom, vibracijom ili čak privremenim ublažavanjem odziva na gas upozorava vozača da vozi prebrzo.
Kakva su očekivanja od ovog sistema?
Ta tehnologija, maštaju u Evropskoj komisiji, trebalo bi da doskoči vozačima sklonim prebrzoj vožnji, inače odgovornim za 30 odsto saobraćajnih nezgoda sa najtežim ishodom.
Sistem će biti jedan od aduta u ostvarenju zacrtane strategije “Vision Zero”, čiji je ambiciozni cilj da se broj stradalih i teško povređenih na putevima u EU do 2050. maksimalno približi nuli.
Ima jedno “ali”
Praksa bi, međutim, mogla lako pokazati da sistem ISA ipak nije tako efikasan u zauzdavanju “uličnih trkača”, kako bi se moglo zaključiti na prvi pogled.
Iako mu je cilj da spreči prekoračenje brzine, zamišljeno je da vozač u svakom trenutku ima punu kontrolu nad vozilom i po želji može premostiti elektroniku, na primer, još snažnijim pritiskom na papučicu gasa.
U tom smislu, nije zamišljeno da ISA bude povezan sa funkcijom automatskog kočenja, pa čak ni da se elektronika ponovo aktivira nakon što vozač ignoriše upozorenje.
U takvom scenariju, naime, sistem će se ponovno pokrenuti tek kad vozač ponovo da kontakt ili otključa vozilo, pa će ISA zauzdavati brzinu u meri u kojoj zvučno upozorenje može uticati na odluku vozača da veže sigurnosni pojas.
Čak i u manjoj, jer često iritantan zvuk upozorenja za nevezani pojas nije moguće isključiti dok ne prođe zadato, programirano vreme njegovog trajanja, dok je sa druge strane sistem ISA lako premostiv već pritiskom na gas.
Samim time, ISA će biti efikasan samo kod vozača koji nesvesno, zbog trenutne nepažnje, prekorače ograničenje brzine, ali ne i kod onih koji sasvim svesno odluče da voze brže nego što je predviđeno zakonom.
Delotvornost sistema ISA pritom će biti još ograničenijeg karaktera u siromašnijim zemljama Unije, gde je vozni park stariji i sporo se obnavlja. Kod njih će proći još dosta vremena dok ovaj sistem uopšte bude prisutan u većem broju vozila, s obzirom da obaveza ugradnje u polovnjake nije predviđena, a često nije ni tehnički moguća.
021