Ilustracija Jelena Žilić, iz knjige „Žene BiH“
Rudari nisu kul! Oni kopaju ugalj, ej ugalj, ono starinsko crno čudo, koje ima ogroooman karbonski otisak! Ne valja im u BiH! Pa nek idu u Čile, da kopaju litijum. Litijum je kul. Litijum nema karbonski otisak, samo uništava vodu i zemlju, ali jebi ga, šta da se radi, valja napraviti baterije za one kul električne automobile i prekul mobitele! Rudari su garavi i nose jeftine kineske majice. Neće da rintaju u jami za 570 KM. Pa se digli u štrajk!
piše: Milkica Milojević
Štrajk nije kul. Ono, radnici se nadignu, pa zanovijeću! Neće da rade! Ko neće da radi, nek ide gdje mu je bolje! Prošla su ona mračna komunistička vremena i ona država u kojoj je „rudar“, što će reći banknota sa slikom rudara, bila najveća novčanica.
Nema Juge, nema samoupravljanja, ovo je vrlo novo doba! Radnička klasa je odavno otišla u raj, a oni propustili voz! Luzeri.
Prije sedam dana 2.200 rudara iz svih rudnika uglja u Federaciji BiH stupilo je u štrajk. Dozlogrdilo im, vele! Pa su okačili pijuke o klin i sa svojih 13 bezobraznih zahtjeva došli pred federalnu Vladu, da protestuju.
Neće, kažu, da kopaju ugalj, dok se njihovi zahtjevi ne ispune! Pa nek rudare kriptovalute, to je kul!
Rudari nisu kul! Traže da im se izmire dugovi za zdravstveno i penziono osiguranje za proteklih šest godina! Lijepo nisu normalni! Znaju li oni koliko to košta jadnu napaćenu državu i pripadajuće joj tajkune! Skoro pola milijarde maraka! Ej, para je to!
Uostalom, šta će rudarim penzija! I šta ima da hodaju po doktorima! Penziono i zdravstveno osiguranje nije kul. To je recidiv socijalizma. Nek budu frilenseri, ko sav normalan svijet!
Onda, hoće rudari platu od najmanje 1.000 maraka. Petsto evra takoreći! Realno, šta će njima tolike pare? Nisu oni neki, šta ti ja znam, odbornici, pa da (ne) dolaze na sjednice pet šest puta godišnje, za naknadu od hiljadarke mjesečno!
Rudari traže da im „Elektroprivreda BiH“, u čijem su sastavu rudnici uglja, plaća taj ugalj po cijeni 20 odsto većoj od sadašnje. Ko biva, u posljednjih 13 godina je sve poskupjelo, samo njihov ugalj nije! Baš svašta! Šta zna ugalj šta je 20 posto!
Traže rudari i ostavku direktora „Elektroprivrede BiH“ Admira Andelije! Ali, čestiti Admir je stranački čovjek. Ej, stranački! Šta rudari imaju s tim! Koalicija je to, ej, koalicija, a ne tamo neka rudarska ujdurma! Ne pada Admiru ni na kraj pameti da odstupi! A i što bi! Ko šiša rudare!
Pobunjeni rudari su skandirali: „Ne damo vam ćumura!“ Ej, ćumuraši jedni! Šta će Bosni i Hercegovini vaš ćumur!
Treba ćumur, da se od njega pravi struja. Energetska stabilnost Federacije BiH zavisi od termoelektrana, a one rade na ćumur. Otkud sad to? Zar nije BiH, sve sa entitetima, na svom evropskom putu posvećena obnovljivim izvorima energije. Jest, al na papiru. U stvarnom životu i svjetlo, i internet, i fenovi, i veš mašine, i ringle na šporetima i oni kul lajt efekti najt klabovima… sve to zavisi od ćumura!
Onog ćumura koji kopaju garavi rudari. I koji tom ćumuru, iliti uglju, koji ih hrani, još uvijek tepaju. Vele, to je crno zlato. Kakva je to budalaština! Zlato može biti samo bijelo, ili žuto. Kao, uostalom, i neke vrste droge. A „Crno zlato“ je kul pjesmica Maye Berović!
I natjeraše zločesti rudari Vladu Federacije BiH da zasjeda. Nisu mogli jadni ministri da produže vikend bar do srijede, nego u ponedjeljak moradoše na posao. Zbog rudara, koji neće da rade!
I zaključiše: od 13 zahtjeva rudara, za Vladu Federacije BiH prihvatljivo je samo sedam. Ne rekoše kojih sedam.
Ali je direktor „Elektroprivrede BiH“, da da baš onaj čiju ostavku traže rudari, rekao koji zahtjevi rudara nisu prihvatljivi.
Nema poskupljenja uglja, nema većih plata, nema izmirenja dugova za zdravstveno i penziono osiguranje, sve to košta.
-Ako bi se ispunili zahtjevi štrajkača, došlo bi do drastičnog poskupljenja struje – reče Andelija.
Nema, naravno, ni njegove ostavke. I to košta: veliki je ulog fotelja direktora „Elektroprivrede BiH“ u međustranačkoj trgovini.
Pa čega onda ima? Vrag će ga znati. Možda će gladnim rudarima, kao oglodanu kost, baciti ostavku v. d. direktora Rudnika „Kreka“. Za tu fotelju se, uostalom, niko ne otima!
Nisu vlastodršci priprijetili samo poskupljenjem struje, nego i redukcijama iste, pa i prekidom grijanja, ako rudari ne odustanu od štrajka.
Pa nek građani vide, hoće li da, u presvijetloj Federaciji BiH, žive u mraku. I da se smrzavaju zbog jogunastih rudara!
Ali, gle čuda, građani su podržali rudare! Biće, ne boje se mraka i zime. Ili im je već odavno pao mrak na oči.
Ali i ti građani, što podržavaju rudare, nisu kul. Sve neki jad i čemer!
Podržali su ih penzioneri. A penzioneri, naravski, nisu kul.
Podržali su ih i rokeri, ali ni rokeri nisu kul. Zna se kakva se muzika danas sluša i ko caruje na jutjubu!
Podržali su rudare i studenti: donijeli im hranu iz studentske menze. Ali ni ti studenti nisu kul. Čuj, studiraju na državnim fakultetima i žive u studentskom domu! Bijeda, a ne studenti! Kul studentima su tatice platile školarinu i kupile im one male, ali ful štosne automobile, da mogu stići na sve žurke u gradu. Dok žgadija na državnim fakultetima buba rimsko pravo, ontologiju i razne matematike. Kao da će im to trebati u životu!
Podržao je rudare i jedan mladi sarajevski novinar, koji je poručio da je spreman da živi bez struje, ako će to pomoći rudarima da ostvare svoje ciljeve. Iako on, bez struje, ne može da radi posao kojim zarađuje hljeb. Ali, ni taj novinar nije kul. Ne uklapa se u etničko – populističke narative. Loži se na solidarnost. Hoće da bude ljevičar, u zemlji u kojoj je ljevica odavno mrtva. Luzer!
I mnogi su drugi, nekul radnici podržali rudare, u Sarajevu, Tuzli, Zenici. Sve neki gubitnici tranzicije!
Ali ih nisu podržali rudari iz Republike Srpske. Valjda ih se ne tiče šta se dešava u onom dalekom i nepoznatom drugom entitetu.
Rudari u RS su toliko tihi, da bi neupućeni putnik namjernik mogao pomisliti da u Srpskoj nema ni rudara, ni rudnika. A ima ih.
Jedan se rudar iz RS, davno davno, pobunio! Pa je iz svog sela zapucao pravo u Banjaluku, da pita predstavnike Vlade RS, kome su to dali koncesiju i znaju li kako koncesionar postupa sa prirodnim blagom Srpske i sa radnicima, koji su građani Srpske.
Pa je dobio otkaz. Pa je njegova supruga preklinjala direktoricu rudnika da ga vrati na posao, da joj djeca ne umru od gladi. I obećala da će kršni jamski kopač biti miran kao bubica.
Od tada su svi jamski kopači tihi. Što bi rekao dobri stari Petar Kočić, pritislo ih neko dobro, pa jedva dišu.
A rudari u Federaciji BiH i dalje štrajkuju. Nisu postigli dogovor sa Vladom. Zapelo, vele, zbog tri zahtjeva. Pogodite koja tri! Imate pravo da tri puta pogađate. Ako vam se da! Jer, rudari nisu kul.
Ni ja nisam kul. Srećno, komarati! Ne dajte se!
Kolumne „Crveni karton“ objavljujemo u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert u BiH. Autorka kolumni je dugogodišnja novinarka, aktivistkinja i feministkinja, koja je u mladosti bila prva žena fudbalski sudija u BiH
Autor: Impuls