Nije tačno da je za Zapadni Balkan energetska tranzicija pretnja, kako se ova razvojna šansa pokušava predstaviti, kaže u intervjuu za Balkan Green Energy News Damir Miljević, konsultant u oblasti energetske tranzicije i član Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju – RESET. On navodi da je reč o industrijskoj revoluciji koja se bazira na korišćenju energije sunca, vetra i vode, a tih resursa region ima više nego mnoge zemlje.
U razgovoru za Balkan Green Energy News Damir Miljević kaže da postoji velika opasnost da energetska tranzicija u regionu bude stihijska, što bi ličilo na privatizaciju, koja je u ovim krajevima katastrofalno sprovedena. Da bi se to sprečilo on predlaže širok društveni dijalog i određivanje datuma prestanka korišćenja uglja. Posle toga bi energetska tranzicija mogla postati razvojna šansa, što dokazuje primerima Poljske i Severne Makedonije, a region dobio priliku da dospe u središte nove industrijske revolucije i nove svetske podele rada.
Damir Miljević je uz Vjekoslava Domljana autor dokumenta Zeleni plan – Zlatna prilika za oporavak ekonomija od posledica pandemije COVID-19, koji je nastao u okviru projekta „Renewable Energy Policy Consensus 2.0“ (REPCONS 2) koji sprovode Udruženje za razvoj NERDA (BiH), Asocijacija za održivi razvoj ASOR (Srbija), Mreža za promociju aktivnosti u oblasti klimatskih promjena i energetike CLEAN (Crna Gora) i medijski partner Balkan Green Energy News.
Energetska tranzicija je u stvari nova industrijska revolucija
Miljević ističe da je energetska tranzicija u regionu predstavljena kao pretnja jer se ne shvata njena suština, a prema rečima ovog ekonomiste, „energetska tranzicija jeste nova industrijska revolucija“.
„U toku je nova industrijska revolucija zasnovana na obnovljivim izvorima energije koji imaju gotovo zanemariv marginalni trošak za proizvodnju dodatne jedinice energije (energija sunca i vjetra) i koji su uz to besplatni i svugdje dostupni. Uz razvoj interneta i digitalizaciju svih procesa ovo će dovesti do drastične promjene načina života, rada i organizacije društva i preraspodjele moći kao što se to desilo i u prethodnim industrijskim revolucijama“, objašnjava Miljević, koji je angažovan i kao ekspert za energetsku tranziciju i u evropskom projektu „Platforma za ekonomsko restrukturiranje rudarskih regiona“.
Kao ključnu stvar u toj novoj revoluciji on navodi decentralizaciju jer svi mogu da proizvode sopstvenu energiju lokalno i troše je ili distribuiraju. Dešava se prelazak sa centralizovane proizvodnje i distribucije energije na decentralizovanu sa velikim brojem proizvođača i snabdevača.
Političari predstavljaju energetsku tranziciju kao pretnju jer ne vole da donose bolne odluke i zato što će izgubiti moć nad sektorom energetike
Zato su, kako kaže, otpori onih koji imaju relativni monopol na proizvodnju i distribuciju energije veliki i oni se trude na svaki način da se proces zaustavi ili bar odgodi na duže vreme, i tu dolazimo da drugog razloga zašto je energetska tranzicija predstavljena kao pretnja.
„Proces tranzicije i promjena je uvijek bolan i zahtjevan, a političari su skloni da u svom mandatu izbjegavaju riješavanje bolnih pitanja kao što je gašenje proizvodnje električne energije iz uglja i restruktuiranje regiona zavisnih od uglja, pa se stoga uvijek naglašava da je tranzicija obaveza koju nam drugi nameću, a eto mi se ne bi u to upuštali, ali moramo. Politika se boji i realnog gubljenja moći nad elektroenergetskim sektorom preko javnih preduzeća. koja u uslovima decentralizacije i demokratizacije proizvodnje energije neće više biti jedini, a vjerovatno ni najvažniji igrači“, ističe Miljević.
Dosadašnji razvoj su diktirala fosilna goriva koja region nije imao, a energiju sunca, vetra i vode ima više nego okruženje
Građanima, lokalnim zajednicama i privredi, kako Miljević kaže, moraju se objasniti sve prilike koje tranzicija nosi sa sobom u pogledu otvaranja radnih mesta, razvoja i života u čistoj i zdravoj sredini.
On podseća da je dosadašnji ekonomski, a time i društveni, razvoj u svetu i u regionu bio zasnovan na energentima kao što su nafta, gas i kvalitetan ugalj, pa ko ih je imao ili mogao da iskorišćava, imao je prednost u odnosu na ostale. Zemlje regiona nisu imale ništa od toga jer lignit koji obilno koristimo je najnekvalitetniji ugalj sa najmanjom energetskom vrednosti.
U našem sopstvenom razvojnom interesu je da energetsku tranziciju ubrzamo
„U novim uslovima razvoj se bazira na korištenju energije sunca, vjetra i vode, a u tim resursima region ima komparativnu prednost u odnosu na okruženje, pa se postavlja pitanje kako ne vidimo da je u našem interesu da energetsku tranziciju ubrzamo, jer nam je ona realno jedina razvojna šansa u novoj svjetskoj podjeli rada i jedini koncept na kojem možemo da ubrzamo razvoj nakon pandemije“, savetuje Miljević.
Kako su Poljska, Severna Makedonija, Češka shvatile tranziciju kao razvojnu šansu
Češka je, navodi poznati ekonomista Miljević, u ubrzanoj tranziciji i tamo se već proizvodi zeleni vodonik i gradi giga fabrika za proizvodnju električnih baterija, dok se rudarski regioni restruktuiraju. Poljska, koja je duboko zavisna od proizvodnje električne energije iz uglja, ubrzano se okreće izgradnji vetroelektrana, a sam sektor bi trebalo da otvori 60 hiljada radnih mesta supstituirajući na taj način radna mesta koja će izgubiti u regionima uglja.
Severna Makedonija je osigurala prva sredstva iz IPA III fondova
Od suseda, kako kaže, najdalje je odmakla Severna Makedonija koja ide u ubrzanu tranziciju gaseći termoelektrane i gradeći solarne i vetroelektrane za šta su već obezbedili i bespovratna sredstva iz evropskih fondova za Zapadni Balkan, iz IPA III fondova. Makedonci planiraju da otvore 10.000 novih radnih mesta čime će zameniti 5.000 koje će izgubiti odustajanjem od uglja i dobiti dodatnih 5.000 održivih radnih mesta.
Zanimljiv je i podatak da je u 2015. u SAD-u odnos poslova u naftnoj i gasnoj industriji prema poslovima u zelenoj energiji i zaštiti okoline iznosio 5:1, a samo pet godina kasnije odnos je 2:1. Stvari se strahovito brzo mijenjaju, naglašava Miljević.
Preduslovi za uspešnu tranziciju: društveni dijalog i datum prestanka upotrebe uglja
Za prihvatanje tranzicije kao razvojne šanse neophodan je otvoren i širok društveni dijalog o tranziciji u kojem moraju učestvovati svi, jer će tranzicija na sve i uticati. Kad kaže svi, Miljević misli na stručnu zajednicu, NVO sektor, privredu i lokalne zajednice.
Istraživanje koje je RESET sproveo na uzorku od više od 100 stručnjaka u BiH i Crnoj Gori i Srbiji u okviru izrade Barometra spremnosti država za energetsku tranziciju pokazuje da stručna zajednica smatra da nije dovoljno uključena u razvojne planove, da nema transparentnosti i učešća građana i privrede. Takođe, misle i da državni organi i državne elektroprivrede same sebe proklamuju za nosioce tranzicije, ali za to nisu osposobljeni.
Nosioci tranzicije neće biti država i njene elektroprivrede, već privreda, lokalne zajednice i građani
Miljević ukazuje da većina iskustava iz Evrope pokazuju da velike energetske kompanije nisu bile nosioci tranzicije, već da su to uz stvaranje povoljnog zakonodavnog i ekonomski stimulativnog okruženja bili privreda, lokalne zajednice i građani.
Podjednako važan preduslov je i određivanje datuma prestanka korišćenja uglja da bi se, kako kaže, izbegla neplanska, stihijska i tranziciju pod dejstvom isključivo tržišnih faktora i dobila uspešna, održiva i pravedna tranzicija.
Datum prestanka korišćenja uglja šalje poruku investitorima
„Kada utvrdite datum i ozakonite ga kroz dokumente vi šaljete snažnu poruku društvu i međunarodnoj zajednici da ste se vi stvarno opredjelili za tranziciju i da nema povratka sa tog puta. Ta poruka je bitna i za potencijalne investitore jer oni neće investirati u zemlju koja nije nepovratno ušla u novu industrijsku revoluciju“, ističe Miljević.
Šalje se poruka i mladima u kojem pravcu treba da se obrazuju i u kojim sektorima ubuduće treba da traže zaposlenje, kao i obrazovnom sistemu da se prilagodi novoj situaciji. Šalje se poruka i poslovnoj zajednici, firmama koje su vezane za sektor uglja, i regionima uglja.
Izbegavanje određivanja datuma donosi jeftine političke poene
Na taj način se stvaraju, dodaje on, uslovi da se procesu napuštanja uglja može pristupiti na planski način kako bi tranzicija bila pravedna i negativne posledice svedene na minimum. Uz to i pristup postojećim sredstvima, programima i tehničkoj podršci namenjenoj regionima uglja u tranziciji je na ovaj način olakšan.
„Izbjegavanje i odlaganje utvrđivanja tog datuma, koliko god donosi jeftinih političkih poena kratkoročno, na srednji rok je pogubno i po društvo i po privredu i po stanovništvo, a pogotovo regione zavisne od uglja koji pod uticajem isključivo tržišnih sila mogu da se nenadano nađu u katastrofalnoj socio-ekonomskoj situaciji“, jasan je Miljević.
Ima dosta izvora za finansiranje tranzicije i gradnju elektrana na zelenu energiju
EU je za Zapadni Balkan kreirala Zeleni plan za Zapadni Balkan i Ekonomski i investicioni plan koji predviđa grantove kroz IPA u vrednosti od devet milijardi evra, od čega je 30 odsto namenjeno za energetsku tranziciju, uz još 20 milijardi evra u garantnom fondu kako bi se smanjili troškovi zaduživanja.
Severna Makedonija je uzela novac za obnovljive izvore, a BiH za puteve
Međutim, Miljević kaže da sudeći po prvoj raspodeli sredstava iz IPA fondova zemlje nisu podjednako spremne da iskoriste ovaj novac u svrhu tranzicije. Prvu tranšu ovog novca Severna Makedonija će koristiti za izgradnju obnovljivih izvora energije, dok je BiH tražila novac za izgradnju puteva, što samo govori o percepciji prioriteta pojedinih zemalja.
Ali, da bi dobile novac zemlje regiona će morati da razviju mapu puta dekarbonizacije, naprave akcione planove i na osnovu njih pripreme projekte koji moraju biti u skladu sa potpisanim obavezama iz Sofijske deklaracije i u skladu sa kriterijima povlačenja sredstava iz Ekonomskog i finansijskog plana za Zapadni Balkan.
Novac iz EU fondova će prvo dobijati zemlje koje imaju razvijene realne projekte
Veoma je važno, dodaje, da će ovaj put novac dobiti prvo oni koji imaju spremne projekte. To je baš ono što je prilikom nedavne posete regionu istakla i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.
Ova sredstva bi, po njegovom mišljenju, trebalo koristiti za sektore koji sami po sebi nisu generatori profita, na primer, za zaštitu okoline, rešavanje problema otpada i zagađenja zemljišta i voda, zatim za pravednu tranziciju i restruktuiranje regiona uglja, kroz otvaranje novih radnih mesta, finansiranje inovacija vezanih za zelenu ekonomiju, ali i za unapređenje distributivne i prenosne mreže i razvoj infrastrukture za elektrifikaciju transporta i grejanja i hlađenja.
Privatni investitori i banke imaju dovoljno novca za gradnju vetroparkova i solarnih elektrana
Kada su u pitanju obnovljivi izvori energije dovoljno novca stoji na raspolaganju iz drugih izvora, smatra Miljević. U prvom redu misli na novac privatnih investitora, i kao primer navodi Srbiju i ugovor sa UGT Renewables ili investicije kompanije CWP, i BiH gde privatne firme razvijaju više od 200 MW solara i 150 MW vetra, ali i međunarodnih banaka (EBRD, KfW…), kao i tržište zelenh obveznica.
Moguće je, takođe, aktivirati i novac građana i privrede kroz razvoj modela prozjumera, energetskih zadruga, građanske energije, te participaciju građana u finansiranju velikih komercijalnih projekata, zaključuje Miljević.