Globalno zagrevanje ne podrazumeva samo rast prosečne temperature na kopnu, već i zagrevanje okeana. U morima i okeanima se sve češće javljaju toplotni talasi koji kidaju već utvrđene duge veze između vrsta koje zavise jedne od drugih.
Ukoliko ih pogodi nekoliko toplotnih talasa, korali mogu izgubiti alge koje žive na njima, što može dovesti do izbeljivanja ili čak smrti. Velika jata riba se premeštaju u područja sa prijatnijom klimom, što tera morske ptice koje njima hrane svoje mlade da se mnogo više udaljavaju od obala na kojima se gnezde već godinama.
Jedini održiv i dugoročan pristup ovim problemima je drastično smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Dok sa nestrpljenjem iščekujemo međunarodne sporazume i donošenje mera koje će se efektivno sprovoditi, zar ne postoji još nešto što može da se učini kako bi se pomoglo morskim pticama i koralima da se izbore sa zagrevanjem? Radovi koji su nedavno objavljeni u časopisu Science tvrde da postoji.
Nekoliko pretnji vreba koralne grebene
Naučnica Meri Donovan sa Državnog univerziteta u Arizoni je sa svojim kolegama prikupila podatke o 223 koralna grebena iz svih krajeva sveta kako bi utvrdila gde, kad i zašto korali najčešće umiru nakon toplotnog talasa. Jedan od najčešćih znakova ranjivosti pred naletima toplote su morske trave. Na mestima gde je zabeleženo veće prisustvo morskih trava među koralima u proseku je izgubljeno deset puta više korala nego na mestima gde je morskih trava bila retka ili je uopšte nije bilo.
Neke od hemikalija koje su prisutne u morskoj travi mogu da izbele koral ukoliko dođe do direktnog kontakta, objašnjava Donovan. Takođe, morske trave u vodu ispuštaju organske komponente koje redukuju količinu kiseonika, što šteti koralima. To znači da korali još teže podnose toplotne talase na mestima gde postoji velika količina morske trave.
Još jedan negativan faktor je veće prisustvo morskih ježeva na koralnim grebenima. Desetak morskih ježeva na oko 90 metara kvadratnih koralnog grebena je prihvatljiva količina jer se oni često hrane morskom travom, ističe Donovan.
Međutim, na nekim mestima može biti i do 1.000 morskih ježeva na 90 metara kvadratnih koralnog grebena i to direktno utiče na veću smrtnost korala. “Morski ježevi tada počinju da se hrane i koralima – nagrizaju njihov spoljašnji zaštitni skelet i hrane se algama koje žive u koralima”, dodaje Donovan. Nova studija je otkrila da su koralni grebeni na kojima živi veliki broj morskih ježeva značajno ranjiviji pred toplotnim talasima.
Iako je globalno zagrevanje bez sumnje važan uzročnik smrti korala od izbeljivanja i moraju se nastaviti napori da se ovi procesi stave pod kontrolu, studija ističe da postoje i mere primenljive na lokalnom nivou koje mogu ublažiti štetu, navodi Donovan. “Preteran rast morske trave može biti posledica zagađenja od septičkih jama čiji sadržaj otiče u zemlju u blizini okeana, kao i oticanja sa poljoprivrednog zemljišta ili golf terena”, objašnjava Donovan. Smanjenje zagađenja na njegovom izvoru bi verovatno pomoglo obližnjim koralima da postanu otporniji.
I dok su napori da se klimatske promene ublaže i zaustave od neizmernog značaja, biće potrebno nekoliko decenija da njihovi efekti budu vidljivi, čak i u najboljem mogućem scenariju. Do tada su ključne male promene na lokalnom nivou koje mogu da imaju značajan uticaj na poboljšanje situacije u kojoj se nalaze ove vrste.
Takođe, veoma je važno da se izbegava ribolov vrsta koje se hrane morskom travom. Na Havajima već postoje mere koje ograničavaju izlovljavanje ovih vrsta. “Zdrava populacija riba pomaže i u kontroli broja morskih ježeva i zbog toga se radi sa lokalnim ribarskim zajednicama širom Sjedinjenih Američkih Država na uvođenju sličnih mera”, zaključuje Donovan.
Borba morskih ptica za podizanje mladunaca
Naravno, lokalne zajednice nisu jedine koje se hrane ribom. Većina svetske populacije se snabdeva ribom koju love ogromni brodovi čije mreže sakupljaju ulov dok se brod kreće. Drugi rad objavljen u časopisu Science prošle nedelje poredi sudbinu morskih ptica na severnoj i južnoj hemisferi. U njemu se navodi da intenzivan komercijalni ribolov dodatno otežava život morskih ptica na planeti koja se ubrzano zagreva.
Naučnici su proučavali podatke o prosečnom broju mladih ptica koje su odrastale u gnezdima 66 različitih vrsta koja su nadgledana između 1966. i 2018. godine. Ovi podaci su ukazali na zapanjujuće razlike između dve hemisfere. Prosečan broj mladunaca po gnezdu kod vrsta koje se barem delimično hrane ribom mnogo je značajnije opao na severnoj hemisferi, što rezultira smanjenjem populacije tih ptica.
“Severna hemisfera se dosta brže zagreva i više je pogođena negativnim efektima ribolova i zagađenja”, navodi ekolog Vilijam Sajdemen sa kalifonijskog Instituta Faralon i vodeći autor studije. “Veliki uticaj ovih faktora na populaciju ptica koje zavise od riba ukazuje na njihovu izuzetnu ugroženost. Većina riba koje se hrane planktonima i dalje podižu isti broj mladih kao i pre”, dodaje Sajdemen.
Klimatske promene i ljudski faktori na nekoliko načina otežavaju pronalazak ribe morskim pticama koje njom hrane svoje mladunce. Okeani postaju sve topliji, a ribe migriraju prema hladnijim područjima. Zbog toga brojne vrste ptica moraju da preleću veće razdaljine od gnezda do mesta lova i da rone dublje kako bi pronašle hranu koja se skriva u dubljim i hladnijim delovima mora. “Neke vrste galebova, poput troprstog galeba, to jednostavno ne mogu da postignu”, naglašava Sajdemen.
“Zbog izuzetno brzog metabolizma, morske ptice svakodnevno moraju da ulove količine ribe u težini jednakoj skoro polovini njihove telesne težine kako bi preživele, a kada imaju mlade neophodno im je još više ribe. Zbog toga su ranjive pred promenama koje dovode do manje dostupnosti njihovog plena”, zaključuje Sajdemen.
Ako su uticaji klimatskih promena na uspeh u odgajanju potomstva ptica najčešće posledica otežanog pronalaska ribe, moramo da uradimo nešto kako bismo im pomogli da prežive klimatske promene. Naučnci u ovom radu ističu važnost ograničavanja ribolova – i vrmenski i prostorno.
“Posebno su na severnoj hemisferi neophodne još strože mere koje će pomoći oporavak populacije ptica, a na južnoj hemisferi, gde je ribarska aktivnost u porastu, treba da izbegnemo slične posledice”, navodi Sajdemen.
Na južnoj hemisferi najviše zabrinjava izlovljavanje manjih vrsta, poput inćuna ili malih rakolikih planktona, koji su osnovna hrana za mladunce ptica. “Kada su u pitanju ptice, hrana je zaista najbitnija. Sve što možemo da uradimo kako bismo im olakšali hvatanje plena, poput zabrane ribolova u blizini kolonija tokom sezone parenja kada im je hrana najpotrebnija, zaista je od velikog značaja”, ističe Sajdemen.
Već postoje dokazi pozitivnih rezultata ovakve prakse: U delovima Severnog mora gde je zabranjen komercijalni ribolov troprsti galebovi su uspeli da podignu veći broj mladunaca. Čak je i ugroženi afrički pingvin, stanovnik južne hemisfere koji se hrani ribom, imao koristi od lokalne zabrane izlovljavanja sardina i inćuna vertikalnim mrežama u blizini kolonija gde se gnezde.
“Čak i malo povećanje uspešnosti parenja može imati pozitivan efekat na duže staze. Ali u ovom slučaju moramo da uradimo mnogo više jer je afrički pingvin u ozbiljnoj nevolji”, navodi Sajdemen. Za opstanak morskih ptica neophodno je zaštititi veće regije koje će obilovati hranom i biti sigurno utočište za ove vrste tokom cele godine, jer su lokalne restrikcije u blizini gnezdećih kolonija najčešće privremene.
I dok su napori da se klimatske promene ublaže i zaustave od neizmernog značaja, biće potrebno nekoliko decenija da njihovi efekti budu vidljivi, čak i u najboljem mogućem scenariju. Do tada su ključne male promene na lokalnom nivou koje mogu da imaju značajan uticaj na poboljšanje situacije u kojoj se nalaze ove vrste.
Tim Vernimen – nationalgeographic.rs