Između kanalizacije i neba u zemlji tri božanstva

Nikada nismo imali meru. Filozofija države u kojoj živimo se ne razlikuje od rezona nekog lakomislenog mladića koji nema kupatilo, ali zato u džepu nosi najskuplji mobilni i puši tompus. I naša zemlja, u kojoj mnogi stanovnik nema kanalizaciju, ogromne pare daje za softvere i ostale magle. Neko je u sedmici iza nas rekao: “Neka bude izbora u Mostaru”. Tako i bi.

autor: Milanka Kovačević – Direkt

Vreme nas je izneverilo, ali su nas izneverila i dešavanja prošle nedelje. Umesto letnjih temperatura, lakoće i neke prozračnosti koju sredina juna treba da nosi, dobili smo oblake, kišu i priču o ponovnom pooštravanju anti-koronskih mera. Uz sve to, kampanja nam se već sručila na glavu, a sa njom i saga o kreditima jerbo za izbornu trku mora da se ima i para.

Izbori u Srbiji na kojima je učestvovao mnogi bh. građanin su pokazali da Beograd gravitira ka Pjongjangu. Retrogradan hod je plastičan primer narodne mudrosti koja kaže da dok na jednoj strani nešto ne padne, drugo ne mož’ da se digne. U Srbiji se, tako, kažu oni koji su brojali listiće, podrška SNS-u popela do neba, ali je zato pala izlaznost. Da je obrnuta situacija, onda bi bili najvažniji oni koji broje glasove. Ovako je svejedno.

Sveprisutna apatija je i ovde umešala svoje prste. I mi čekamo da neko donese za nas odluku. Gde da se denemo, šta da radimo?

Ministarka finansija je rekla da ćemo 30 miliona evra da damo za kanalizaciju jer nam je ponegde došla do grla. Na ostalim mestima nam je već preko glave. Ipak, sami sebi ne možemo da pomognemo pošto nemamo pare. Zato nećemo oklevati i, kao i svako rasipno ili čeljade u stanju krajnje nužde, uzećemo kredit.

Potpuno očekivano, na istom fonu je i njen šef, premijer boljeg entiteta, koji je izvoleo da izjavi da MMF ohrabruje zaduživanje jerbo što si zaduženiji, to si više u modi. A takav pasionirani sledbenik modnih trendova nije u istoriji viđen još od Andersena i čuvenog cara koji je sve dao da ima novo odelo.

Iako mu posao to nalaže, skroman kakvim ga je bog nama darovao, premijer odbija da odlučuje o svemu i svoje pravo prenosi na onoga ko to nekako sa više pouzdanja, iako bez osnove, radi.

Baš taj se i oglasio u sedmici iza nas zatečen informacijom da Agape, pardon, ugostiteljski objekti, rade duže od 23 časa. Šokiran tim saznanjem i podatkom da je direktna šteta takvog kršenja propisa jedan fudbaler i jedan zub, rekao je da će u zemlji u kojoj institucije rade svi krivci biti kažnjeni. Neko će da kleči na kukuruzu, neko će da stoji u ćošku. A na nekog će tata samo da se naljuti.

Logično je da on koji o svemu odlučuje, sve i zna. A znanju se u ovoj zemlji i poklanja potrebna pažnja. Ta, ne bi da nije toliko važno, celu akademsku zajedncu držao u džepu. Ili možda više za vrat jer ova odavno ne može da pisne. Zato je i očekivano da jedna takva intelektualna, politička, a bogami i fizička gromada kaže da njegova partija priznaje samo sud struke. Doduše, ne pravne, nego epidemiološke.

Od efemernih stvari u sedmici iza nas može da se izdvoji i da je statistika pokazala da smo po prosečnoj plati bolji entitet. Tamo nih (Federaciju, dabome, jer joj se ime, kao ni Voldermoru, ne pominje) šijemo za celih 7 maraka ili za malu porciju ćevapa.

Na tom talasu uspeha je jahala i predsednica pohvalivši se da je zadovoljna učinkom u koroni. Rekla je da smo spremni da joj se još snažnije odupremo na jesen.

U svakom entitetu, gradu i opštini postoji čovek koji se za sve pita. Samo je u državi više tih ljudi. Tačnije tri čoveka. Tako su navikli u svojim strankama, koje jesu države u malom, pa se to kao blagodet, razlilo na celu teritoriju. Elem, prošle nedelje su dva od tri božanstva izvolela da svoju milost izliju na stanovnike Mostara kojima su darovali izbore.Ništa institucije, ništa sistem. Samo sva čoveka i njihovo svetlo lice i, takoreći posvećene ruke koje su stavile paraf.

Lukašenko je našim božanstvima još nedostižni Zevs. A šta se desilo vlasniku Belorusije? On je u nedelji iza nas doživeo takav peh da je ostao bez glavnog rivala na izborima zakazanim za početak avgusta. Babariko, kako je ime prvom opozicionaru, je uhapšen i optužen da je izneo 430 miliona dolara iz zemlje i da je vođa nelegalnih aktivnosti. Mada je pomenuti Babariko u zatvoru, prava žrtva je Lukašenko koji sad mora da traga za novim oponentom. Nezvanično je procurela informacija da je od Vučića tražio da mu pozajmi, ako ne Čanka, a ono barem Čedu, da izigrava opoziciju.

Ako se istorija ikada bude bavila nama i ovim periodom moći će da konstatuje da smo uspeli da pokvarimo, tačnije da obesmislimo princip demokratije. Onaj ko nas bude naučno secirao čudiće se kako je misaono biće dospelo u fazu da isključi mozak i pretvori se u živinče i smejati se tome od kakvih smo sve dileja pravili vođe i perjanice.

Može da bude samo jedan, mantra je koja postaje ultimatum. U Belorusiji je drugi uhapšen, u Srbji je odstranjen, a u BiH imamo od jednog trojicu –  svako je bog u svom oboru.