Mediji su 29. avgusta preneli da je Milorad Dodik, član Predsjednišva BiH iz RS i lider SNSD-a Milorad Dodik, lično nazvao telefonom stečajnog upravnika FG „Birač“ Lazu Đurđevića i izdiktirao mu imena novih članova Upravnog odbora Alumine.
Zamislite demokratsku državu u kojoj Predsednik naziva bilo kojeg sudiju i diktira mu rešenje. U RS to nije teško zamisliti pošto nema dosledne podele vlasti i vladavine prava, a građani su se već navikli na manire takve vladavine. Uostalom, da je Djurdjević izjavio da ih je sam odabrao, ko bi mu poverovao?
A onda, ničim izazvan Premijer RS Radovan Višković je posetio Aluminu, sve sa novim članovima Upravnog odbora i šefom stečajne hobotnice Lazom Djurdjevićem.
Tom prilikom Višković je izjavio da ”ne zna ništa o borbi klanova koji žele kupiti vladina potraživanja fabrici u stečaju Birač”. Takođe je istakao da će svaka aktivnost oko eventualne prodaje potraživanja biti ”javna i transparentna”. I naravno, izjavio je da ništa neće biti rađeno bez odobrenja stečajnog upravnika. Podrazumeva se da stečajni upravnik drži uključen mobilni, kako bi mogao hitro da reaguje u slučaju prodaje.
Poseta premijera Viškovića Alumini, i tom prilikom date izjave, mogle su da zavaraju kako su to krenuli da duvaju novi vetrovi iz Vlade RS? To bi bila radikalna promena dosadašnje prakse.
Setimo se samo iznuđenih reči potpredsednice Vlade RS Srebrenke Golić, sa zasedanja Narodne skupštine RS, da su se zainteresovane firme saminicijativno javile sa ponudama i nabrojala neke od njih. Kako je na primer Dalibor Matić iz švajcarskog Cuga došao na ideju da poželi da kupi potraživanja Vlade RS u Biraču? Isto pitanje bi se moglo postaviti i drugim učesnicima ”bitke za Aluminu”, o kojima mediji pišu od decembra 2018, a premijer RS Radovan Višković o tome nije obavešten.
Njegove ranije zvanične izjave o potpisanom ugovoru Vlade RS sa Batagonom i produžavanju rokova za plaćanje potraživanja, verovatno su bile plod fantazije. Isto kao i objavljene javne ponude drugih učesnika u utakmici, do kojih su došli mediji.
Rezime: Premijer RS Radovan Višković, posle desetomesečne medijske i pregovaračke sage o prodaji potraživanja, tvrdi 20. 09.2019 da: Vlada ne prodaje potraživanja Birača, a ako odluči ”čuće se za to”.
Ako Vlada bude prodavala potraživanja Birača koja inače ne prodaje, to će biti ”javno i transparentno”.
Ima onih koji znaju nešto što on ne zna, a da on zna nešto što oni ne znaju. Prvi stav deluje logično, ali neistinito, drugi stavje Premijer Višković preuzeo sa Grunfove majice iz stripa Alan Ford, a treći je pozajmio od grčkog filozofa Sokrata, pa nije sigurno da njegovu izjavu treba uzimati previše ozbiljno.
Ili se možda radi o prirodi odnosa u vrhu vlasti RS, koju tek treba razaznati odgovorima na niz pitanja. Na primer, zašto je smenjen Milorad Motika kada je bio na čelu tima koji je povećao obrt Alumine sa 115 miliona KM na 400 miliona KM? Jasno je da su priče o navodno štetnim ugovorima farsa da se javnosti zamažu oči. Zašto ovih dana Alumina uzima kredit 10 miliona KM od IRB, navodno za struju, gas i transport?
A pre samo tri meseca, tadašnje rukovodstvo Alumine obavestilo je ključne ličnosti RS da može iz sredstava Alumine da isplati vladina potraživanja u iznosu 43 miliona KM, da nastavi sa razvojem, izađe iz stečaja i otplati sve dugove.Kredit tada nije bio pominjan.Pitanje je kakvo to namirivanje slediposle smena u Alumini? Otome će se više saznati narednih dana!
U međuvremenu, novi članovi Upravnog odbora svojim prisustvom su u petak uveličali posetu Premijera RS Alumini, ali se po njihovim smrknutim licima sa TV zapisa, vidi da su dovedeni sa ciljemda se iskaže jedinstvo rukovodstva, da se pokaže da je sve pod kontrolom i da se zamažu oči javnosti.
To je bilo neophodno posle višemesečne bitke za Aluminu, čije varnice su doprle do javnosti, posebno zbog poslednjeg medijskog obelodanjivanja zakulisnih radnji vrha RS sa interesnim grupama i klanovima. To je Radovan Višković javno istakao, ovoga puta poricanjem, u izjavi medijima.
Naši izvori kažu da je članak ”Bitka za Aluminu”, objavljen na BN, izazvao pravu uzbunu u vrhu SNSD, odnosno RS. Iz te neurotične situacije, gde su razotkriveni, ne samopokušaji lažne privatizacije Alumine, već i totalna unutarstranačka podeljenost, praktično ih je izvukla i konsolidovala Deklaracija SDA.
Stigla je kao naručena da napumpa nacionalne mišiće i potisne rasprave o kriminalizovanoj ekonomiji, njenom kolapsu i odnosu snaga u vrhu SNSD. Tek ih je uravnotežen pristup Predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i poziv opozicionim liderima da 21. septembra prisustvuju sastanku u Beogradu, usmerio ka imperativima trezvene politike i stabilnosti. Taj poziv opozicionim liderima RS promenio je mnogo toga.
Pokazao je da se u Srbiji topi monopol Milorada Dodika i SNSD na isključivo vođenje i reprezentovanja politike u ime srpskog naroda u RS i BIH. Možda je još važnije od toga, štoje očigledno dobro obavešteni Predsednik Vučić javno upozorio na mogućnost ekonomskog kraha RS, o čemu govori pad proizvodnje od 16% u RS ove godine. Usput je najavio i otvaranje proizvodnog pogona u Drvaru, gde bi se zaposlilo stotinak radnika.
Drvar je već deseto mesto u BIH u koje stiže ekonomska podrška iz Srbije. Niko iz rukovodstva SNSD nije zbog toga pocrveneo. Baš kao što niko od njih nije reagovao ni na apel radnika Alumine Predsedniku Vučiću,
Zar nije srpski član Predsedništva BIH nadležan i za Srbe u Drvaru? Jeste,ali je zauzet drugom vrstom zapošljavanja. U petak, 20. septembra, gledaoci TV-a u RS mogli su da vide tri novozaposlena člana Upravnog odbora Alumine. Doduše, sva tri su već u radnom odnosu. Jedan je šef kabineta Milorada Dodika, drugi Radovana Viškovića, a treći je pomoćnik ministra energetike.
Svojim radnim obavezama dodali su i Aluminu, firmu kojom operativno rukovodi omiljeni režimski stečajni upravnik Lazo Djurdjević. On ih je svojim rešenjem postavio na ta mesta. Doduše, kako mediji navode, posle telefonskog poziva Milorada Dodika. Možda je kroz obelodanjivanje tog poziva, definitivno raskrinkan i izvor moći najplaćenijeg stečajnog upravnika RS. Lazo Djurdjević postavlja i smenjuje, odobrava ugovore i poništava, i upravlja sa 400 miliona KM kao sa svojim ličnim sredstvima.
Do sada je samo od Alumine naplatio 11 miliona KM. Upućeni tvrde da je uspeo da naplati bar još 10 miliona KM u brojnim drugim slučajevima.
Da se podsetimo, angažovan je u privrednim sudovima u Bijeljini, Doboju i Trebinju.Lazo Djurdjević je bio, ili je još uvek, stečajni upravnik u sledećim preduzećima: Rudnik olova i cinka Sase, Srebrenica, Šećerana, Bijeljina, Bobar banka, Bijeljina, Elvacoa.d., Bijeljina, Fabrika savitljivih cijevi i vratila “Panaflex” iz Bijeljine, Leder, Bijeljina, Birač, Zvornik -Predstavlja Skupštinu ”Alumine“, ”Mehanike”, ”Birač energo” i ”Birač Evropa” iz Litvanije –sud u Bijeljini, Rudnik Miljevina, Foča, Tekstilni kombinat “Bilećanka“, i ”Novoteks“, sud u Trebinju, Fabrika cijevi Unis, Derventa, Preduzeće za proizvodnju i promet elektrometalnih i hemijskih proizvoda ”Meboš“ Šamac i ”Gradska toplana” iz Broda, ”Trudbenik”, Doboj -sud u Doboju.
Mediji su izveštavali da je Lazo stečajni upravnik koji vodi ubedljivo najviše stečajnih postupaka u RS, i da je zbog toga bila suspendovana sudija Alida Nadj Madjarac.
Nadj Madjarac je vraćena na posao, a Lazo je nastavio da prikuplja stečajne postupke. Pored toga, isti taj Lazo Đurđević iz Šamca dao je Ustavnom sudu Republike Srpske inicijativu za pokretanje postupka za ocjenjivanje ustavnosti člana 68. stav 3. i člana 71. stav 1. Zakona o stečaju (“Službeni glasnik Republike Srpske” broj 16/16).
O čemu se radi?Lazo je zatražio da Ustavni sud RS ospori zakon Narodne Skupštine RS kojim se ograničava broj stečajnih postupaka za stečajne upravnike. Ustavni sud Republike Srpske, doneo je 31. oktobra 2018. godine Rešenje o odbacivanju ove inicijative (Broj: U-97/17), stajući na stranu argumenata Narodne Skupštine RS. Da bude jasnije! Prema članu 71. stav 1. Zakona Zakona o stečaju (“Službeni glasnik Republike Srpske” broj 16/16), jedan stečajni upravnik može voditi jedan stečajni postupak, a izuzetno, kada to zahtijevaju naročito opravdani razlozi, jedan stečajni upravnik može istovremeno voditi dva stečajna postupka.
Međutim, Lazo ima nekoliko puta više stečajnih postupaka, nego što to zakon dozvoljava? Radi se o krivičnom delu nadležnog sudije, ali i stečajnog upravnika! I to ne samo jednog sudije, jer se Lazo proširio na tri nadležna suda. Pored toga, Lazo Djurdjević je i angažovani sudski veštak, i to u strateškim predmetima, baš kao u slučaju stečajnih postupaka.
Iz komentara čitalaca, saznaje se da je Lazo Djurdjević bio sudski veštak koji je u slučaju Rudnika Stanari, procenio da se površinaod 273 hektara dodeli kompaniji EFT bez nadoknade. Izgleda da mu je upravo to otvorilo vrata prema velikim igračima, što mu je donelo imunitet od zakonskog gonjenja za razna krivična dela.
Pored već opisanog slučaja sa nezakonitim preuzimanjem stečajnih postupaka, Lazo je poznat i po aktivnostima zbog kojih je bio uhapšen američki milijarder pedofil Džefri Epstajn, koji se ubio u zatvoru.
Neke od sličnih bahanalija, očigledno nekažnjivih u RS, za Lazu i njegovog emotivno-poslovnog partnera Peru Vasiljevića, bile su plaćane sa računa Alumine, pre dolaska Motike, koji je to ukinuo. Stoga je mržnja prema Motiki zaista realno utemeljena. Lazo Djurdjević preti tužbama, a istovremeno beži od kamere i novinara kao djavo od krsta. Njegov teren su sudovi i vlast. Javnost i nezavisni mediji su mu krajnje rizični.
Zamislite neku demokratsku državu gde državni menadžer za stečaj naplati za par godina 10 miliona evra, i nema nikakvu obavezu da podnese račun javnosti o svom radu i plaćenom porezu. Ili da ima pet puta više stečajnih postupaka nego što što je to dozvoljeno zakonom. U državi sa vladavinom prava neko bi zaglavio u zatvoru.
Ali, kao što je poznato, u RS i pored toga što ima zakona, nema vladavine prava. To pokazuje i primer Inicijative Ustavnom sudu RS o promeni Zakona o stečaju. Zakon na Ustavnom sudu nije osporen, već potvrđen, ali je njegovo sistematsko narušavanje nastavljeno bez posledica, ako se ne računa privremena suspenzija sudije Alide Nadj Madjarac. Optužnica protiv sudije Nadj Madjarac bila je podignuta 10. aprila 2017, sa navodima da je kao sudija u sudskom postupku imala cilj da drugom pribavi korist (Lazi Djurdjeviću).
Okružni sud u Bijeljini potvrdio je optužnicu 14. aprila, a potom je Prvostepena disciplinska komisija za sudije Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) BiH donela odluku o suspenziji do okončanja krivičnog postupka. Prema navodima optužnice, zakon je prekršila i jer je Djurdjevića, koji
je iz Šamca, imenovala za upravnika, iako on nije sa područja mesne nadležnosti Okružnog privrednog suda u Bijeljini, nego Okružnog privrednog suda u Doboju.Ta suspenzija i postupak ukinuti su na ”potkovanom” nivou.
To znači da se u njegovom slučaju odvija čitav lanac nezakonitosti koji kreće od suda u Bijeljini, pa sve do Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH. Ipak, Lazo je iz svega izašao još jači, i to duhu omiljene pesme njegovog mentora: ”Ne može nam niko ništa…” Jer, posle svega, nema više nikakve dileme o tome, ko je dao toliku moć Lazi Djurdjeviću.
Beogradski sastanak sa liderima iz RS, bacio je novo svetlo na perjanice SNSD-a. Predsednik Srbije održao im je ”čas razuma” u pogledu načina odbrane srpskih nacionalnih interesa u BIH. Istovremeno, finansijskom inekcijom i najavom otvaranja proizvodnog pogona u Drvaru, dodao im je još i ”čas ekonomije”.
Kako će na to reagovati ekipa koja ekonomsku perspektivu RS vidi prvenstveno u ”stečajnoj ekonomiji”, videćemo. Jedno je sigurno. Ako postoji ”trula daska” Milorada Dodika u BIH, onda to nisu ni Bakir, ni Komšić, ni Džeferović… Oni su njegovi prirodni saveznici i godinama mu duvaju vetar u ledja. Njegova trula daska je simbol stečajnog modela upravljanja ekonomijom RS-Lazo Djurdjević, i bezakonje koje traje i traje.
Nastaviće se…
(BN TV)