Naravno, kad su došle u pitanje plate, ipak se sastaše i izglasaše odluku o privremenom finansiranju. Garantujem da će isto biti ako bude u pitanju neki kredit od istorijsko-razvojnog značaja sa akcentom na evropski put ili uvođenje nekog novog smislenog nameta kao što su akcize na proizvode od šećera, gazirana pića i obavezno pivo. Brinu ljudi o našem zdravlju, preventiva je najvažnija
Kada političari ignorišu rizik, patnja je na svima nama. Nije na njima. Kada političari govore o nemogućoj državi i državi koja ne može da opstane, neka samo objasne kako su opstali oni i kako im se imovina u nemogućoj državi toliko, gotovo nemoguće uvećala bez rada. Odnosno, da li bi oni takvi kakvi jesu uopšte opstali u nečem što se zove moguća država, funkcionalna država ili efikasan sistem. Mislim da im ne bi dali ni da koordiniraju rad fotokopir-mašine.
Kada građani govore o tome da nema političke volje, neka ne zaborave da su sami birali to odsustvo političke volje samim tim što neće da se upute čak ni u ono od čega se živi, beže da i priupitaju tu političku volju da bi ona konačno profunkcionisala. Neznanje je majka predrasuda, neznanje je majka propasti, neznanje je majka manipulacija, neznanje je majka zla. Naravno, možemo i o ocu, koji se najčešće zove lični interes. Kad se spoje neznanje i lični interes, porađaju decu koja su nesposobna za bilo šta.
Dok je tako, fama će se praviti od svega – od finansija, bankarstva do reformi, šta god one značile.
Dve babaroge su prava slika nas i svega oko nas: Priča da nema razvoja bez kredita i zaduživanja, te da su firme jedno, a banke i država drugo, a druga je da nam je loše, jer se nije formirala vlast, kako kažu.
Redom i ukratko. Po čemu se to razlikuju preduzeća od države ili banaka kad je dug u pitanju? Možda samo u tome što dug privatnih preduzeća neće baš snositi poreski obveznici, mada će biti oštećenih. Dug banaka i države redovno snose poreski obveznici, odnosno stanovništvo.
Po čemu nema razvoja ako nema duga? Znam firme koje nikakav kredit nemaju, a moćne su. Nego, da okrenemo pitanje na ono kakve su posledice po razvoj kad dugovi dođu na naplatu, pa valja sanirati i to?! Hoće li objasniti stratezi gde je tu razvoj onda i kako dugovi utiču na njega?! Samo jedan svež primer. Dok su trajali pregovori o novom međunarodnom sporazumu o bankarskoj regulativi 2009. godine, tadašnji CEO Deutsche Bank Josef Aekermann je u intervjuu istakao da će jače restrikcije zaduživanja banaka smanjiti sposobnost banaka da kreditiraju ostatak privrede i usporiće rast, pa će tako biti negativni efekti za sve. Da ne pominjem sve moguće skandale oko ove banke, pa i pranje ruskih para, otpuštanje hiljade zaposlenih, dovoljno je reći da niko više ne može da proceni koliko hiljada milijardi će koštati spasavanje ove banke. Državnim parama, naravno. Jer, sve one rizične derivate, posebno iz SAD-a, osigurala je, a osiguranje je ugovore prepakovalo u nove derivate i prodalo garantu, a to je Nemačka banka. (Uzgred budi rečeno, nikada zategnutiji odnosi između Nemačke i SAD-a, pa će ovo dodatno doprineti “ljubavi”.)
E, isto je tako i sa dugom države i svih naših banaka. Lakše će oni do novca nego privreda, jer svako zna da su im garanti građani. U prvom slučaju punjenjem budžeta i nametima, u drugom opet država koja će ih spasavati na teret građana.
Da podsetim, recimo, na povećanje nameta na naftne derivate, što je proglašeno ogromnim uspehom i kako razvoj stiže odmah, čak će se i natalitet povećati, jer nema razvoja bez zaduženja, a onda stigoše izveštaji da ekonomija pada još od zadnjeg kvartala prošle godine, da je spoljnotrgovinski deficit veći nego prošle godine, da su svi smanjili prognoze rasta (sem vesele Direkcije za ekonomsko planiranje, koja zaista uveseljava svojim prognozama), pa sad ide opravdanje da je to zato što se, zaboga, nije formirala vlast. Teško toj pameti doveka, a kuku nama za veke vekova.
Ekonomska, socijalna i fiskalna politika (sem indirektnih poreza od kojih najviše živimo) na entitetima je. U Republici Srpskoj je odmah formirana vlast, a u Federaciji BiH je ona ista koja i sada pregovara o koaliciji. I?!
Državni nivo čeka, zapravo, da Parlament BiH konačno radi ono za šta poslanici primaju platu, pa da se, između ostalog, ratifikuje i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom. Koje je opravdanje za nerad Parlamenta BiH?! To što poslanici SNSD-a sa satelitima bojkotuju i neće da glasaju ni o onome što je tako bitno i za njihove glasače, što potvrđuje da je bit u trokomponentnom nacionalnom lepilu za funkcionerske fotelje i ništa drugo.
Ko hoće da radi za dobrobit te svoje nacionalne komponente, radiće. Kome je bitno samo da se ugura u vlast i kontroliše i novčane tokove i obaveštajne i bezbednosne sfere, taj će širiti priču o ekonomskom propadanju i nesprovođenju reformi kao posledicu neuspostavljanja vlasti.
Naravno, kad su došle u pitanje plate, ipak se sastaše i izglasaše odluku o privremenom finansiranju. Garantujem da će isto biti ako bude u pitanju neki kredit od istorijsko-razvojnog značaja sa akcentom na evropski put ili uvođenje nekog novog smislenog nameta kao što su akcize na proizvode od šećera, gazirana pića i obavezno pivo. Brinu ljudi o našem zdravlju, preventiva je najvažnija.
E, upravo zbog te preventive, ne mora ni da se formira. Ali, ni da se zaduži..
(Oslobodjenje)