Ljubljana na putu da postane grad bez otpada

Sve je počelo 2002. godine odvajanjem papira, stakla i ambalaže u kontejnere pored puta. Četiri godine nakon toga, počelo je sakupljanje biorazgradivog otpada od vrata do vrata.

 

Odvojeno sakupljanje biootpada će 2023. godine postati zakonska obaveza u celoj Evropi, ali Ljubljana je bila gotovo dve decenije ispred svih. U 2013. godini, svaki prag u gradu dobio je kante za odlaganje ambalaže i papira. Učestalost odnošenja smeća smanjena je za pola – što je nateralo ljude da efikasnije razdvajaju otpad.

 

U 2008. godini grad je reciklirao samo 29,3 odsto otpada i zaostajao je za drugim gradovima u Evropi. Danas je taj procenat 68 odsto, a na deponije se odvozi skoro 80 odsto manje otpada, što stavlja Ljubljanu u sam vrh kada se govori o recikliranju u evropskim gradovima. Ljubljana sada proizvodi samo 115 kilograma otpada po glavi stanovnika godišnje, a evropski grad sa najmanje otpada je mali grad Treviso u Italiji sa 59 kilograma.

 

Razvoj najmodernije fabrike u Evropi za tretman biološkog otpada bio je veliki korak u postizanju cilja da se minimalno 75 odsto otpada reciklira do 2025. godine. Regionalni centar za upravljanje otpadom otvoren je 2015. godine i danas opslužuje gotovo četvrtinu Slovenije, koristi prirodni gas za proizvodnju toplote i struje, prerađuje 95 odsto otpada u materijale koji mogu da se recikliraju i u čvrsto gorivo, i šalje manje od pet odsto na deponiju. Biootpad pretvara se u visokokvalitetno đubrivo za bašte.

 

Ali ne radi se samo o preradi. Prevencija, ponovna upotreba i recikliranje su prioritet. Pored sakupljanja od vrata do vrata, Ljubljana ima dva centra za recikliranje otpada iz domaćinstava, gde građani mogu da odlažu svoje smeće.