Dragi Srđane,
Od kada si otišao iz Banjaluke, ona je postala nekako demokratskija, pravoslavnija i srpskija. Jutra i prevečerja su crvena kao beretke naših specijalaca. Čak su i 90-te godine postale nekako herojskije, humanije i bezbrižnije.
Možda će sada Banjaluka lakše postati evropska prestonica kulture, jer je otjerala jedanog magistra kulturologije? Možda će Banjaluka postati pravednija jer je otjerala jednog pravnika? Možda će sada Glavna služba za revizija Republike Srpske postati nezavisna i nepristrasna, jer se oslobodila nekoga ko joj kvari ugled?
Možda?
Mnogi odlaze iz Banjaluke moj Srđane i to nije ništa novo. Umorili su se od ovolikog patriotizma, socijaldemokratije, pravoslavlja i srpstva. Teško je izdržati ovoliko blagostanje i prosperitet.
Tebe su otjerali.
I sada ona tvoja priča o Banjaluci iz 90-ih dobija smisao. Pretpostavljam da su i Bošnjake, i Hrvate i komunjare pred početak rata prvo dobronamjerno savjetovali da pređu na pravu stranu dok je vrijeme, da nije dobro misliti drugačije i pričati glasno. Onda su im objasnili da su samo pravi Srbi dostojni da rade u javnim institucijama. Na kraju su im malo prijetili smrću, da bi oni na kraju „dobrovoljno“ i u tišini odlazili na sigurno.
Banjaluka ćuti o tvom odlasku, baš kao što je ćutala i kada su ti 10. aprila 1992. godine ubili oca.
O tvom odlasku i razlozima odlaska pisali su mediji u Federaciji BiH i nekoliko plaćeničkih portala u Banjaluci. Kod nas više nije vijest kada „izdajnike i strane plaćenike“ otpuste sa posla i kada mu prijete smrću. Jasno ti je da te policija ne može čuvati jer su trenutno zauzeti ganjanjem ljudi po Trgu Davida Dragičevića. Ombudsmen se bavi ljudskim pravima ljudi, ali ne i autošovinista.
Odavno je to postalo normalno.
Mnogima je drago što si se urazumio ili bolje reći opametio i napustio Banjaluku. To si uradio za svoje dobro, jer ako kritikuješ vlasti Republike Srpske, ako o odbrambeno- otadžbinskom ratu govoriš drugačije od RTRS-a, ako su za tebe njihovi heroji, ratni zločinci, onda ne trebaš da živiš ovdje.
Kvariš nam idilu.
Ko ti je kriv kada nisi shvatio da u Republici Srpskoj trebaju da žive samo pravi Srbi i pokoji lojalni Bošnjak i Hrvat.
Nedostajaćeš mi Srđane, jer sada će sav teret izdaje, plaćeništva i autošovinizma pasti na pleća Bursaća i mene. Ionako ne znamo šta ćemo od tih silnih patriota, koja nam svako malo prijete, napominju da smo govna i pizde i spominju majke, sestre i djecu. Ne žalim se, ali brate smoriše.
Osjećanja su mi pomiješana. Žao mi je što si otišao i što će sada razni stevandići i ćeranići da likuju, ne shvatajući koliko je progon neistomišljenika poguban za svako društvo, pa i ovo naše. S druge strane drago mi što si otišao jer život je kratak da bi razmišljao šta će ti neka napaljena patriotska budaletina reći na ulici ili razbiti glavu u mraku.
I majka će ti sada mirnije spavati.
Ipak, jednog dana kada uspiješ, tamo daleko, imaj na umu da je tome najviše doprinijela Republike Srpska, koja je sve učinila da te odavde otjera, za tvoje dobro.
Sretan ti put i svako dobro
Srđan