U Republici Srpskoj ima više mikrokreditnih organizacija nego banaka, a u septembru prošle godine jednom mikrokreditnom društvu izdata je dozvola za rad.
Po posljednjim podacima Agencije za bankarstvo RS, u Srpskoj ima 12 mikrokreditnih društava, koje su poslovale preko 115 organizacionih dijelova, a odnosi se na 9 mikrokreditnih društava i 3 mikrokreditne fondacije. Istovremeno, u Srpskoj posluje 8 banaka.
Osim toga, raste i kreditiranje građana kod mikrokreditnih organizacija. Građanima hitno treba novac za bilo koji veći vanredan trošak, a u mikrokreditnim organizacijama mogu da dobiju kredit po znatno drugačijim uslovima nego u bankama, odnosno potrebno je manje garancija za povrat novca.
Da je ovo plodno tlo za takvu vrstu poslovanja pokazuje i to da je nedavno otvorena jedna mikrokreditna organizacija koja nudi pozajmice od 100 do 390 KM na mjesec dana. Situacija je takva da ljudi više nemaju od koga da pozajme do prvog, već su primorani na izuzetno skupe kredite kod mikrokreditnih organizacija u kojima su kamatne stope na kratkoročne kredite do 22 odsto, a na dugoročne i do 33 odsto.
Računica
Tako računica pokazuje da se za pozajmicu, recimo, od 5.000 KM na tri godine u jednom mikrokreditnom društvu vrati gotovo 7.000 maraka, odnosno oko 2.000 KM više nego što je pozajmljeno.
Kreditna zaduženja građana kod mikrokreditnih organizacija u 9 mjeseci prošle godine veća su za 14 odsto u odnosu na kraj 2017. godine. Građani su kod ovih organizacija pozajmili ukupno nešto više od 242 miliona maraka, a, po podacima Agencije za bankarstvo RS, redovno se vraća gotovo 97 odsto kredita.
Predsjednica Udruženja potrošača „Oaza“ iz Trebinja Nedeljka Ilijić kaže da je veliki broj ljudi primoran da uzima izuzetno skupe pozajmice kod mikrokreditnih organizacija.
– Većina ljudi ima platu oko 400 maraka. Dok plate račune, vrate ratu banci, ne ostaje im ništa. Kako da prežive ili da obezbijede djeci školovanje i slično, a već su zaduženi kod banke? Nemaju izbora već da se obrate mikrokreditnim organizacijama za pozajmice – navodi Ilijićeva.
S druge strane, kako kaže, svakim danom je život skuplji.
– Osnovna djelatnost mikrokreditnih organizacija je plasiranje mikrokredita uglavnom samostalnim preduzetnicima i građanima s nižim prihodima, kao ciljnoj grupi – kažu u Agenciji za bankarstvo RS, koja kontroliše rad MKO.
Penzioneri
Prema ročnoj strukturi kredita, dominantno je učešće dugoročnih kredita, koji čine 84,8 odsto ukupnih kredita i iznose oko 205,4 miliona konvertibilnih maraka. Veći su za 15 odsto u odnosu na kraj prošle godine. Kratkoročni krediti čine oko 15,2 odsto ukupnih kredita, odnosno iznose oko 36,7 miliona maraka sa rastom po stopi od 6 odsto.
Krediti pravnim licima iznose oko 3,5 miliona maraka i na približno istom nivou su kao i krajem 2017. godine, dok su krediti građanima (uključeni i mali preduzetnici) iznose oko 238,6 miliona maraka ili 98,56 odsto ukupnih kredita.
U ukupnim kreditima i dalje su značajno zastupljeni krediti plasirani za ostale namjene, kao što su krediti za penzionere, finansiranje opšte potrošnje građana, gotovinski krediti i slično. Ovi krediti učestvuju u ukupnim kreditima sa 45 odsto u iznosu od oko 109,8 miliona konvertibilnih maraka, sa stopom rasta od 11 odsto. Zatim slijede krediti za finansiranje poljoprivrede u iznosu od oko 82,3 miliona maraka ili 34 odsto ukupnih kredita, koji su rasli 10 odsto. Za uslužne djelatnosti dato je 28,5 miliona maraka ili 12 odsto od ukupnih kredita, koji su rasli 24 odsto.
Iako mikrokreditiranje stambenih kredita građana značajnije ne učestvuje u ukupnim kreditima, ovi krediti bilježe rast od čak 69 odsto ili u iznosu od 3,8 miliona maraka u odnosu na kraj prošle godine. Finansiranje preostalih djelatnosti mikrokreditinih organizacija (trgovina i proizvodnja) čine 5 odsto ukupnih kredita, odnosno 11,8 miliona KM sa stopom rasta od 9 odsto u odnosu na kraj prošle godine.
Milionska zarada
Mikrokreditne organizacije su u 9 mjeseci prošle godine poslovale sa oko 9,8 miliona maraka neto dobiti, što je za oko 2,3 miliona KM više nego u istom periodu prošle godine. Povećani su i ukupni prihodi za oko 6,1 milion KM i iznosili su oko 33,7 miliona maraka.
Najveće prihode MKO ostvaruju od kamata i sličnih prihoda – 32,8 miliona KM. U ovim organizacija je zaposleno 420 radnika.
(Srpskainfo)