Ubistvo advokata Dragoslava Ognjanovića nastavilo je seriju nerazjašnjenih likvidacija u Beogradu. To je groteskni demanti tvrdnji vlasti da su svi građani bezbedni i dokaz da mafija radi šta hoće, kažu sagovornici DW.
Likvidacija ima profesionalni potpis. Dragoslav Miša Ognjanović je ubijen u klasičnoj sačekuši, i tom prilikom je u ruku ranjen i njegov sin, koji je van životne opasnosti. Ubistvo ovog advokata je devetnaesto od početka godine u Srbiji koje podseća na tipične mafijaške likvidacije.
Ako se, međutim, sukob Kavačkog i Škaljarskog mafijaškog klana – oba iz Kotora – ili obračuni takozvanih „navijačkih grupa“ posmatraju iz regionalnog ugla – jer se likvidacije odvijaju na prostoru Srbije i Crne Gore – onda je to 22. takvo ubistvo ove godine.
Ognjanović je u svojoj karijeri imao čitav niz slučajeva visokog profila: zastupao je kriminalca Luku Bojovića, bivšeg predsednika Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom, optužene u postupku za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona i navijača Crvene Zvezde Velibora Dunjića.
Stravična poruka
Srpska policija je nakon ubistva pokrenula akciju pod nazivom „Vihor“, ali bez vidljivih rezultata. Advokatske komore Beograda i Srbije od ponedeljka (30. jul) obustavljaju rad na nedelju dana u znak protesta.
Ubistvo pokazuje da mafija misli da sme i može da uradi bukvalno sve, kaže advokat i bivši koministar policije Božo Prelević. „Ko će sada smeti da se bavi odbranom bilo koga ako su u pitanju ozbiljne mafijaške grupe i ubistva koja su sa tim povezana?“, pita Prelević.
„To znači da ako zastupate oštećene, koji su žrtve mafijaških klanova, onda se pojave likovi koji će vas ubediti da ili ne radite svoj posao ili da napustite taj slučaj. Ako to dopunite navijačkim grupama, koje veoma blago prolaze, ili se izmišljaju podaci koji ih oslobađaju krivice, jasno vam je da prisustvujemo potpunom urušavanju pravnog sistema“, kaže Prelević za DW.
On slučaj opisuje kao poruku, „kao kada ubijete novinara, to je poruka svim drugim novinarima da prestanu da pišu o stvarima koje mogu skupo da ih koštaju. A mislim da su na ovaj način uputili državnim institucijama, sudovima i advokaturi ozbiljnu poruku.“
Ubistvo je još jedno u nizu nerasvetljenih zločina koji se u poslednje vreme dešavaju na ulicama Beograda i drugih srpskih gradova, napominje Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosne politike. „Sve to pokazuje da tužilaštvo i policija nemaju adekvatan odgovor na mafijaške obračune. To je veoma zabrinjavajuće za sve, a posebno zabrinjava odgovor tužilaštva koje vodi istrage“, kaže Đorđević za DW.
Nedelja je u Srbiji prošla u znaku „apela“. Tako je Ministarstvo pravde „apelovalo na državne organe“ da preduzmu „sve neophodne mere“, dok je advokatica Zora Dobričanin „apelovala“ na kriminalne klanove da prestanu sa ubijanjem.
Ko je još siguran?
Advokat Dragoslav Ognjanović je ubijen u subotu (28. jul) svega nekoliko sati nakon što se srpski ministar policije Nebojša Stefanović pohvalio značajnim smanjenjem stope kriminala u odnosu na prethodni mesec i naglasio da nije počinjeno nijedno ubistvo u obračunu kriminalnih grupa. Ubistvo Ognjanovića se tako može posmatrati i kao bizaran demanti tvrdnji ministra policije.
Božo Prelević navodi da izjave ministra kako su svi bezbedni deluju groteskno. „Čini mi se da samo oni misle da se mi osećamo bezbedno. Jer, vidite da se Srbija valja u drogi, da se valja u bespravnoj gradnji, i da su to isti oni koji preko dana zidaju nelegalne zgrade, a uveče prodaju drogu. I vidite da se vrte oko stranaka na vlasti, i taj kriminalno-finansijsko-politički centar uništava i slobodu medija i pravni sistem“, ocenjuje Prelević.
Simbolični početak serije bilo je ubistvo jednog od vođa navijača Partizana Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi pre dve godine. On je bio na slobodi premda pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu, a mnogi tvrde da je bio čovek Aleksandra Vučića na Partizanovoj tribini. Od „rata protiv mafije“ koji je Vučić tada najavio – nije bilo ništa.
„Dodatnu zabrinutost izaziva i to što o tome ne pričaju sami profesionalci, dakle tužioci i policajci, već to čine političari. Nedavno smo dobili novog šefa kriminalističke policije, ali još uvek nismo čuli šta će biti njegov prioritet u radu. Tako da nam zaista nedostaje odgovor profesionalaca“, napominje Saša Đorđević.
On primećuje da je čudno što nema više saradnje između šefova policije i ministara unutrašnjih poslova Srbije i Crne Gore, jer su to prostori na kojima se i dešava najviše mafijaških obračuna.
Skandalozno ponašanje Evropske unije
Kao jedan deo objašnjenja zašto nema ozbiljnog odgovora države na rast organizovanog kriminala, Božo Prelević navodi da čistke u državnoj upravi i najezda ljudi sa kupljenim diploma ne mogu dovesti ni do čega drugog nego do porasta kriminala.
„Neobrazovani, korumpirani, navođeni od navijača i političara, oni su samo slika nemoći države. Vlast je tako dobila poslušnike u institucijama, i oni ne mogu da izađu na kraj sa ovom vrstom finansijski moćnog kriminala“, kaže naš sagovornik.
Prelević u tom ima i čitav niz oštrih reči na račun Evropske unije. „Dok nisu došli ovi koji su obećali rešavanje Kosova, oni su još i radili neki monitoring. Skandalizovan sam ponašanjem EU i njihovim neumerenim hvaljenjem ove vlasti koje joj samo daje krila. To ih ubeđuje da su oni najbolji, najpametniji, i da mogu da rade šta god hoće samo ako potpišu neki pravno-obavezujući sporazum.“
„Ćute građani, ćuti Evropska unija, mediji i nezavisni intelektualci su pod pritiskom – mislim da je stoga prilično jasan odgovor na pitanje kako smo dovde došli, zašto se ne osećamo bezbedno, i zašto ljudi beže iz Srbije“, dodaje Prelević.