Pretpostavlja se da je ove cipele od plavog pliša nosila engleska plemkinja Meri Stenhop oko 1660. godine.
Niko ne zna odakle tačno potiču cipele sa visokim potpeticama, ali se veruje da su nastale na Bliskom istoku gde su ih nosili muški jahači kako im noga ne bi skliznula sa uzengija, a prikaz takve obuće može se naći na persijskoj činiji iz devetog veka.
U 15. i 16. veku među ženama Venecije bile su popularne izuzetno visoke platforme koje su bile pokazatelj visokog socijalnog statusa, a tokom renesanse njihova visina išla je do čak pola metra. U takvoj obući nemoguće je bilo hodati, pa su sa sobom često vodile slugu koji ih je pridržavao dok pružaju korake da se ne bi saplele.
Rekonstrukcija platformi koje su se nosile u Veneciji u 16. veku
Nije utvrđeno kad su visoke potpetice izmišljene, ali su prvi put zvanično primećene na nozi kraljice Elizabete I, početkom 16. veka. Zabeleženo je da je kraljica nosila par španskih kožnih cipela sa visokom potpeticom i lukovima, a poznato je da je i njena polusestra i prethodnica Meri takođe cenila prednost u visini koju je takva obuća pružala. Kraljici i njenim dvoranima nije smetala neudobnost visokih potpetica, a dramatična visina njihovih cipela simbolizovala je viši rang i razlikovala ih od obične, radničke klase.
Par ženskih cipela od svile i kože, oko 1770., verovatno iz Italije
Jedno vreme su muškarci i žene nosili skoro identične cipele, a podela na muške i ženske počela je oko 1660. kad su muške cipele počele da skreću ka nekim praktičnijim rešenjima. Dizajn ženskih cipela krenuo je na drugu stranu, pa su često bile dekorisane svilom ili plišom.
Pre nego što je francuski dizajner Kristijan Lubuten postao poznat po cipelama sa crvenim tabanima, njegov zemljak je to uradio mnogo pre njega. Kralj Luj IV nosio je cipele čija je peta bila ofarbana u crveno ili prekrivena crvenom marokanskom kožom. Baš kao što je slučaj danas sa Lubutenovim cipelama, Francuzi su i tada poludeli za takvom obućom i imitacije su cvetale.
Cipele Luja IV
Ljubavnica kralja Luja V, Madam de Pompadur sama je dizajnirala cipele sa potpeticom koja je prepoznatljiva po udubljenju sa unutrašnje strane i po nestabilnom hodu onih koji su takve cipele nosili. Sam kralj je takođe nosio takve cipele, a one su ubrzo postale popularne širom Evrope.
Cipela od žute svila sa “luj” potpeticom, Engleska, oko 1760-1765
Visoke potpetice bile su moćno sredstvo u periodu kad je visina predstavljala znak superiornosti. Da ironija bude veća, Napoleon, tipični predstavnik osobe koja je patila od kompleksa niskog rasta, zabranio je visoke potpetice kad je došao na vlast. Pre toga, tokom Francuske revolucije, potpetice su počele polako da izlaze iz mode jer Francuzi nisu želeli da se poistovećuju sa aristokratijom. Tada su veliku popularnost doživele niske cipele i papuče.
18. vek
Do sredine 19. veka Evropom je zavladala niska, konzervativna štikla. Amerika je dosta kasnila za trendom visokih potpetica verovatno zato što su ih puritanci nešto ranije zabranili, a žene koje su nosile ovakvu obuću optuživali za veštičarenje.
Čizme iz Viktorijanskog doba, 19. vek
U periodu oko Drugog svetskog rata svojih pet minuta dobija dugačka, tanka stileto štikla koju je osmislio Rože Vivije. Nove cipele su visoke, uske, a štikle su napravljene od čvrste plastike. Dizajner Kristijan Lubuten ih ponovo popularizuje 90-ih i početkom 21. veka i podiže ih na 12 cm, a pored toga im na dnu dodaje i crvenu boju po kojoj je poznat u svetu.
Christian Louboutin