Dok Kina pokušava da pridobije Evropsku uniju kao podršku u trgovinskom ratu protiv SAD, evropski zvaničnici uključili su alarme zbog ambicija Pekinga u njihovim zemljama.
Na inicijativu američkog predsednika Donalda Trampa, Vašington je počeo da Kini zatvara tržišta. Pekingu je zato neophodno da EU ostane neutralna i otvorena za saradnju sa Kinom međutim, evropski političari zabrinuti su zbog sve većeg rasta kineskog uticaja.
Visoki kineski zvaničnik za trgovinu Fu Džijing, ove nedelje se sastao sa nekoliko evropskih ambasadora zbog trgovinskih razmirica Pekinga i Vašingtona. Samo nekoliko dana kasnije, nemački list “Handelsblat” objavio je da su ambasadori 27 od 28 članica EU potpisali izveštaj u kojem kritikuju projekat predsednika Si Đinpinga “Put svile”, veliki infrastrukturni projekat koji bi povezao Daleki istok sa Evropom.
Zašto Kini treba Evropa?
EU je najveći trgovinski partner Kine, sa kojom razmenjuje dobra i usluge u vrednosti od milijardu dolara svakog dana. Unija je i najveći investitor u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Na kraju 2015. godine evropske investicije iznosile su 207 milijardi dolara, u odnosu 84 milijardi koje su tada pristigle iz SAD.
Iza kulisa brojeva, veliki deo evropskih direktnih ivesticija dolazi od fabrika koje proizvode visokokvalitetne uređaje u Kini, a koji se prodaju sa evropskim etiketama, piše “Aksios”. Kako navodi portal, trgovinski i investicioni odnosi EU i Kine su dovoljno jaki da bi Peking mogao da preživi gubitak američkih tržišta ako Evropa ostane otvorena za poslove.
Evropska zabrinutost
Inicijativa “Put svile” obuhvata i luke u evropskim vodama i pruge koje bi presekle kroz evropske države. Iako pojedine države pozdravljaju izgradnju infrastrkture, koju i plaća i gradi sama Kina, drugi se pribojavaju šireg kineskog uticaja u nestabilnim zemljama centralne i istočne Evrope.
Evropski ambasadori navode da projekat narušava agendu EU o slobodnoj trgovini i da gura bilans snage u korist kompanija koje subvencioniše kineska vlada. Jedini ambasador koji nije potpisao izveštaj dolazi iz Mađarske, zemlje koja uveliko zavisi od investicija Pekinga. Premijer Viktor Orban je zapretio da će se Mađarska, ako EU ne obezbedi finansijsku podršku za infrastrukturu, okrenuti Kini.
Zapadne evropske zemlje su zabrinute da bi slabije zemlje na istoku mogle da se približe Pekingu, a francuski predsednik Emanuel Makron je prilikom posete Kini u januaru, upalio alarm.
– Za Kinu, novi “Put svile” je i alatka da promoviše međunarodne standarde, pravila i norme koji se razlikuju od onih koje koristi Francuska i druge evropske zemlje… Po definiciji, ovi putevi mogu samo da se dele. Ako su putevi, ne mogu da idu u samo jednom pravcu – poručio je Makron.
Na nišanu Trampa
U julu predstoji samit EU i Kine gde će ovi problemi najverovatnije biti izneti na sto. Evropske kompanije mogle bi mnogo da izgube u američko-kineskom trgovinskom ratu, a evropski lideri su bili obazrivi da ne zauzimaju strane u sukobu.
Ali, EU bi mogla da postane sledeća Trampova meta, kako je objavio list “Volstrit džurnal”. Na njegovom radaru je u prošlosti bila posebno Nemačka, sa kojom su SAD u 2016. godini imali trgovinski deficit od 68 milijardi dolara. Jedino je Kina napravila veću razliku u trgovini sa SAD.
(Blic)