Život nema nameru da nas napravi savršenima. Ko god je savršen – mesto mu je u muzeju.
Nemački književnik, rođen 22. juna 1898, odrastao je u Osnabriku u radničkoj porodici. Sa 18 godina odlazi na front u Prvom svetskom ratu, a nakon rata, da bi preživeo, radio je mnoge poslove – bibliotekar, učitelj, novinar, izdavač. Godine 1929. objavljuje roman ’Na zapadu ništa novo’, pod imenom Erich Maria Remarque (srednje ime je promenio u znak sećanja na majku), u kojem opisuje surovost rata. Velike traume iz tog period koje Remarque nosi, između ostalog i trenutak kada je bio ranjen, uticale su na njegovo spisateljstvo: u svojim narednim delima, nemački književnik mahom piše o ratnim i posleratnim godinama. Ipak, nacistički režim 1933. spaljuje sva njegova dela i pokreće propagandnu kampanju, trvdeći da Remarque potiče od francuskih Jevreja. Primoran da emigrira, živeo je u Švajcarskoj, potom u SAD, pa ponovo u Švajcarskoj, gde i umire u 72. godini života, 1970.
Ovako je slavni Nemac govorio o životu:
Jedino je strašno kada nemaš šta da čekaš.
Život nema nameru da nas napravi savršenima. Ko god je savršen – mesto mu je u muzeju.
Može se pretvoriti u anđela, budali ili kriminalca – niko to ne primećuje. Ali kada dugme nedostaje – svi primete.
Skromnost i savesnost primaju svoje nagrade samo u romanima. U životu su eksploatisani, a zatim odgurnuti u stranu.
Bila je to melanholična tajna da stvarnost može izazvati želje, ali ih nikad zadovoljiti.
Zaboravljanje je tajna večne mladosti. Čovek stari samo kroz uspomene. Mnogo je malo zaborava.
Zašto čovek živi? Sa ciljem da razmišlja o tome.
Želim da razmišljam, i u isto vreme, to je poslednja stvar koju želim da radim.
Čudno je kako možemo da zakomplikujemo stvari, samo da bismo izbegli da pokažemo ono što osećamo.
Nikada ne radi ništa komplikovano, ako će ti jednako koristiti i nešto jednostavno. To je jedna od najvažnijih tajni života.
Dobar ili loš, život je život; to shvatiš tek kada treba da rizikuješ.
Naše znanje o životu je ograničeno na smrt.
Izvor: Biz Life