Poslovni ambijent u poreskim rajevima toliko je povoljan da kompanije koje tamo posluju ostvaruju rezultate koji se, u najmanju ruku, moraju nazvati čudesnim. Deset najvećih evropskih banaka je, recimo, sa samo 30 zaposlenih na Kajmanskim ostrvima uspelo da na promet vredan 113 miliona evra ostvari profit od čak 189 miliona evra, a da na ime poreza ne plati – ništa! Kako su to uspeli?
Najveće evropske banke ostvaruju najviši profit u zemljama koje imaju najniže poreske stope na dobit korporacija, pokazala je analiza njihovih izveštaja o poslovanju za svaku zemlju ponaosob (Country-by-Country Report, CBCR), koju je sprovela međunarodna humanitarna organizacija Oxfam. U isto vreme, poreski rajevi su svojevrsne zemlje čuda, u kojima je moguće ostvariti veći profit od prometa, i to sa nesrazmerno malo zaposlenih koji su, kako se čini, neverovatno dobri u svom poslu pa uspevaju da budu i nekoliko desetina puta efikasniji od svojih kolega širom sveta.
Evo kako to izgleda na primeru dve velike evropske banke: britanska „Barclays“ banka je tokom 2015. objavila da je ostvarila pet milijardi evra na globalnom nivou, od čega 900 miliona evra u Luksemburgu, Švajcarskoj i Irskoj. Na taj „evropski“ deo profita platila je samo 11 miliona evra poreza, što pokazuje da je efektivna poreska stopa 1,2%. Sa druge strane, „Barclays“ širom sveta zapošljava više od 130 hiljada ljudi, ali samo 500 u ove tri zemlje. Ispostavilo se da su zaposleni britanske banke u Luksemburgu neverovatno efikasni, te svome poslodavcu donose 13 miliona evra profita po radniku, za razliku od njihovih kolega u državama poput Italije i Francuske, gde prave gubitke, ili u samoj Britaniji, SAD ili Japanu, gde ostvaruju tek skroman dobitak.
Poslovni rezultati “Deutche Bank” još bolje ukazuju na praksu selidbe profita na koju upozorava Oxfamov izveštaj, i to paradoksalno tako što je potrebno sagledati gde su ostvareni gubici. „Deutche“ je 2015. godinu okončala sa gubitkom od 6,1 milijarde evra na globalnom nivou. Ipak, čuda se dešavaju – jer u Luksemburgu, izgleda, niko ne gubi pa je tako i „Deutche“ u toj zemlji ostvarila 1,2 milijarde evra profita, a njenih 600 zaposlenih u Kneževini donelo joj je dva miliona evra „po glavi“. Zbirni podaci za 20 najvećih evropskih banaka pokazuju da u Luksemburgu radi samo 0,5% zaposlenih, ali koji uspevaju da 2% prometa pretvore u 5,2% profita, što, naravno, ne ukazuje na njihove natčovečanske poslovne sposobnosti, nego na to da banke sele profit sa mesta gde je on ostvaren u zemlje gde će dobiti daleko povoljniji poreski tretman.
„Kada pribegavaju trikovima poput ’selidbe profita’, kompanije i banke ostavljaju zemlje u kojima posluju bez poreskih prihoda. Kako bi nadoknadile manjak u budžetima, vlade širom sveta primorane su da biraju između povećanja PDV-a, koji nesrazmerno opterećuje siromašnije građane, ili smanjenja obima usluga javnog sektora, odnosno zdravstva ili školstva, što se opet prelama preko leđa najugroženijih“, upozorava Oxfam.
Američka veza
Nisu samo evropske banke sklone da profit sele tamo gde će poreske vlasti prema njemu biti nežne i pune razumevanja. Američke banke, takođe, koriste sistem „preusmeravanja profita“, kako bi izbegle domicilnu poresku stopu od 35% na profit. Verovatno je zato podružnica banke „Goldman Sachs“ na Kajmanskim ostrvima, bez i jednog radnika, prošle godine prijavila 100 miliona dolara profita na koji je platila 0 dolara poreza. Banka „Morgan Stanley“ ima podružnicu na ostrvu Džerzi, koja je isto tako bez radnika i poreza zaradila 6 miliona dolara. „Wells Fargo“, još jedan američki bankarski gigant, knjiži 65% profita ostvarenog u Evropskoj uniji u poreskim rajevima.
Autori Oxfamovog izveštaja su izračunali da je, zbog takve prakse, efektivna poreska stopa za podružnice američkih banaka u Britaniji samo 0,5% umesto 20%. Procenjuje se da je na gubitku i Američka poreska uprava (IRS), ali se čini da velike banke, ipak, paze da ne izazivaju instituciju zbog koje je popularizovana izreka da su na ovome svetu samo smrt i porez sigurni. Američka poreska stopa na profit je 35%, a Oxfamov izveštaj pretpostavlja da „kreativnost“ evropskih podružnica američkih banaka ne ide dalje od toga da na kraju IRS-u plate po efektivnoj kamatnoj stopi od 30%.
Evropske banke, sa druge strane, koriste mogućnost ofšor tretmana po kome je poznata američka država Delaver. Od 20 posmatranih banaka, više od polovine je svoje podružnice registrovalo u toj državi, a posebno je zanimljiv podatak da je čak 11 banaka registrovano na istoj adresi: 1209 Orange Street, Wilmington. Njihov izbor nije slučajan – na toj adresi registrovano je čak 285 hiljada različitih kompanija, od multinacionalki do onih koji se kod nas zovu „tašna-mašna“ preduzeće. Razlog leži u tome što pravna lica koja nisu fizički registovana u Delaveru ne mogu da računaju na povoljni poreski tretman koji ta država nudi, ali je zato otvaranje preduzeća neverovatno jednostavno – sve se može završiti anonimno i osnivač pravnog lica ne mora fizički biti u Delaveru da bi registrovao firmu.
Omiljene zemlje za prijavljivanje poreza
Dvadeset vodećih evropskih banaka ostvaruje 7% ukupnog prometa i 19% ukupnog profita u samo tri poreska raja: Luksemburgu, Irskoj i Hong Kongu. U te tri zemlje prijavi se onoliko profita koliko posmatrane banke ostvaruju u 14 relativno velikih zemalja, uključujući tu i Kinu i Australiju, Bangladeš, Brazil, Norvešku i Češku.
Luksemburg, tako, ispada prestonica produktivnosti u bankarskom sektoru: prosečni zaposleni u Kneževini je deset puta produktivniji nego bilo koji njegov kolega iz tih istih banaka bilo gde u svetu, osim na Kajmanskim ostrvima i na ostrvu Kurasao. U Irskoj, čudo produktivnosti postižu zaposleni u pet velikih banaka: Royal Bank of Scotland (RBS), Societe Generale, UniCredit, Santander i BBVA. Profitna marža popela se iznad 100%, pa je tako recimo Societe prijavio promet od devet miliona evra a profit od 39 miliona evra, i u isto vreme postavio sospstveni rekord jer je u Irskoj ta francuska banka 18 puta profitabilnija nego bilo gde u svetu. Njihove kolege iz RBS postigle su profitnu stopu od 150%, dok je „Intesa Sanpaolo“ prijavila skromnih 56%, što je opet veće od njene prosečne globalne profitne stope od 33%.
Ako se nekome učinilo da je Švajcarska u ovom izveštaju nepravedno zapostavljena, to je zato što je, izgleda, izgubila svoje mesto na top listi poreskih rajeva. Kako se konstatuje u Oxfamovom izveštaju, nekada omiljena destinacija za skrivanje bogatstva od poreznika, danas primenjuje drugačiju, poreski transparentniju regulativu. Igrom slučaja, to se odrazilo na profitabilnost banaka: analiziranih 20 banaka prijavilo je u Švajcarkoj gubitke ukupne vrednosti od 248 miliona evra, a među gubitašima u toj zemlji prednjače Credit Agricole, HSBC i RBS. Izgleda da transparentnost i čudesni rezultati ipak ne idu zajedno.
Milica Rilak