Trag u beskraju, pjesma Olivera Dragojevića, nije to tvoja furka a ni moja, ali je stalno pjevušim… sve bi da da si tu…
Slovenački bend Raggalution, Aki i ja na mojoj verandi
Autor: Impuls
Te nedjelje sam te zvala, nemam pojma zašto. Bio si nedostupan. Mislila sam da možda spavaš. Poslala sam SMS. Napisala sam da se javiš. Napisala sam važno je. Šta bi moglo biti važno u nedjelju!?… samo sam znala da te želim čuti i da ćeš se javiti ako napišem da je važno.
Onda me nazvala prijateljica. Pitala me: “Da li se tvoj Aki zove Aleksandar Mujčinović?”. Tako sam saznala. Više te nije bilo.
Na sahrani sam srela Vuku. Tvoj prijatelj, došao je iz Slovenije. Stajali smo tako zagrljeni i sjećali se kako si nas upoznao, u Roštiljnici Mira. Bili smo tamo sa nekim Amerikancem, imali smo pakleni plan da me uvalimo liku pa se svi obogatimo. Plakali smo i smijali se tome, Vuka i ja. Često smo imali takve “paklene palnove”.
Upoznala sam te kada sam došla u Banjaluku, 2001. godine. Nisam poznavala nikoga u ovom gradu, samo neke rođake. Bio si otvoren, pristupačan, vukao si me sa sobom, upoznavao sa Banjalukom, kafanama, ljudima…
Geto 2005.
Tada si bio sa Marijanom. Uvijek si bio u nekim dugim vezama. Ispratila sam ih sve, ja sam ti bila prijateljica, ja sam ostajala, one odlazile. Nisi ih zaboravljao, nikada. Brinuo si o nama, bio tu kada nam nešto treba. Najmanje si brinuo o sebi.
Živio si brzo… gas do daske. Volio si svirke, festivale, provod, ljude, svoje fotke… Nekada sam te pratila. Jurili smo zajedno, spavali u autu, vrećama, gdje smo stigli… Bio si kao dijete, maštao, imao svoje snove. Ja sam bila glas razuma, glas koji si čezuo da čuješ i mrzio svaku riječ koja je razbijala tvoje iluzije. Tada smo se svađali, derali, vrištali… a onda bi se negdje zaustavio, pa smo se smijali. Big Mac i cheezburger to je bila tvoja mjera smrdljive, nezdrave hrane što smo je jeli na našim putovanjima. Ti si kasnio kad smo kretali. Meni je bilo mrsko praviti nam neke sendviče.
Rovinjsko Selo, foto Aki Photoguru
Bilo je perioda kada bih se odaljila od tebe. Nisi pitao zašto, znao si. Zpravo smo bili dosta slični, ti moj prijatelju i ja. I ja sam imala snove, i meni je trebao nečiji glas razuma, da me spusti na zemlju. Onda bih se vratila, da jurimo dalje…
Ortiješ, foto Aki Photoguru
Imao si uspone i padove. Nekada je sve bilo dobro, nekada jako loše, ali ti si znao da se izvučeš. Mislila sam da ćeš i ovaj put.
Svih tih godina oslanjali smo se jedno na drugo. Radovali se kada je bilo dobro, pomagali kada bi zapelo. Znali smo pričati satima a nekada bi samo ušao, pitao trebali mi šta i otišao. Nisi mi “sudio”, pred tobom sam moga biti sve, princeza i vještica… volio si moju ludost i razboritost, moje česte promjene raspoloženja i moju stabilnost, volio si me zbog toga što jesam.
Izvor Sane, foto Aki Photoguru
Tih par dana u Puli ovoga ljeta proveli smo mirno. Osjećala sam da ti treba taj mir. Šetali smo, išli na tržnicu, kuhali, čak smo bili i na plaži. Ni sada ne vjerujem da sam te natjerala i da se kupamo. Koliko smo se samo smijali tome. Mi, djeca mora.
Pula, foto Aki Photoguru
Jedno jutro ostavio si stručak lavande na mom jastuku. Probudio me miris. Sjedio si na svom kauču, gledao me i smješkao se. Rekao si hvala.
Pula, foto Aki Photoguru
U povratku smo se našli sa Marijanom, tvojom prijateljicom iz Rijeke. Ostali smo dugo, pričali, smijali se… mnogo sam se sa tobom smijala.
Mrzim onu “o mrtvim sve najbolje”, tako je licemjerna a ti nikada nisi bio licemjer. Živio si svoj život i puštao druge da žive svoj. Nisi bio savršen, nije niko, ali ti to nisi krio. Znao si da se izvineš kad uprskaš i oprostiš kad uprskaju drugi. Živio si ono što si volio, znao si da voliš i nisi se ustručavao da to i pokažeš.
Bio si prijatelj, budalica, živio si prebrzo, živio si ludo, volio si me a ja sam voljela tebe.
Bili smo dosta slični, ti moj prijatelju i ja. Nismo se odricali svojih snova i nade čak i onda kada je svima bilo jasno da nas vuku u propast. Ja sam još uvijek tu, sa svojim bolom. Nadam se da si ti našao svoj mir.
Čekaj me. A do tada bićeš u onom mom tajnom svijetu u kome žive svi kojih nema a koje sam toliko voljela.