Strah je strah, strah je emocija, ona nema nikakvu nameru spram nosioca emocije.
Autor: Žarko Petrović, bihejvioralno-kognitivni psihoterapeut
Ako prilazimo strahu sa fenomenološke strane, strah bi mogli da uklopimo u definiciju: Strah je biološki dat mehanizam koji ima zaštitnu ulogu u odnosu na pojedinca koji ga doživljava. Šta to znači za osobu koja ima bilo koji neurotski poremećaj tipa anksioznost, paniku ili socijanu fobiju na primer?
U ovom svetlu u kome mi pričamo o strahu – ovaj mehanizam štiti osobu od određene opasnosti. U panici mi iracionalno procenjujemo određenu stvar opasnom i ponašamo se u skladu sa netačnom procenom. Pa zato na paniku gledamo kao iracionalan strah, nema stvarnog izvora straha, ništa tu nije opasno. Ali, kad panika krene, mehanizam staha je apsolutno predvidljiv, normalan i biološki determinisan.
Predvidivo kažem jer znamo da strah bio on panični ili realno izazvan, raste neko vreme, zatim dostiže plato ili maksimum i onda počinje da opada. To je slučaj sa svakim strahom bio on paničan ili realan. Zato se kaže da je biološki uslovljen, predvidiv i determinisan. Uzgred da spomenemo da panični napad može da traje nekoliko minuta pa sve do 45 minuta nakon čega mora da počne da se spušta. Razlog je što posle određenog vremena dolazi do zamora svih sistema koji održavaju uzbuđenost i paniku. Ni sprint se ne može trčati 10 kilometara.
Kada govorimo o zaštitnoj ulozi straha, u smislu zaštite nas samih od opasnih stvari, ne podrazumeva se da strah ima intencu ili nameru. Strah je mehanizam koji se javi kada mi procenimo da smo u opasnosti, a ne da strah ima nameru da nas štiti. Treba razlučiti ove dve stvari. Strah je strah, strah je emocija, ona nema nikakvu nameru spram nosioca emocije.
A ko onda ima nameru?
Izleda se “krivac” provukao kroz tekst, a da ga možda nismo ni prmetili, pa ono što izaziva emociju to ima nameru. I to bi bila misao. Misao ima vrednosni karakter i ona procenjuje stvari. Pa zato mi kognitivno bihejvioralni psihoterapeuti i psiholozi volimo da kažemo: Nije bitno šta nam se dešava, već kako to procenjujemo i koliko verujemo u to. Znači da je misao ta koja procenjuje da li je nešto opasno ili ne.
Da rezimiramo, strah je emocija i ona se ne bavi procenom. Misao izaziva strah. Strah je biološki dat i moramo ga imati. I njegova uloga je zaštitnička.
Izvor: psihologijaonline