Mesec, i način njegovog formiranja, već dugo je predmet fascinacije i čuđenja. Sada, tim sa Technion-Israel instituta predlaže teoriju da mesec koga svaki dan vidimo na nebu nije prvi mesec koji orbitira oko Zemlje već poslednji u nizu meseca koji su orbitirali oko nje u prošlosti.
Odnos informaciono-komunikacionih tehnologija i kulture, shvaćene kao niz uglavnom društvenih, odnosno humanističkih simboličkih praksi, jedna je od najzanimljivijih tema među aktualnim teorijskim interpretacijama savremenog sveta. Ubrzani razvoj tehnologije prožima sve sfere savremene kulture: od estetike, umetnosti, preko specifičnih tema pozicija moći, raspolaganja (informacionim/kulturnim) resursima, pitanja autorstva, originalnosti do integriteta dela i/ili autora.
Jednostrano i nekritično promovisanje mogućnosti koje digitalna transformacija nudi „podgreva“ nerelana očekivanja, što u praksi može negativno uticati na ono što joj je osnovna svrha — da se njene realne prednosti primene na optimalan način. Iako je reč o novim tehnologijama, i ovde važi odavno isprobani poslovni princip da treba dobro promisliti i veoma pažljivo birati u šta ćemo uložiti sredstva, kaže Alan Albulj, direktor kompanije Extreme.
Časopis “Archaeology”, koji već 69 godina izdaje Američki institut arheologije, objavio je spisak 10 najvažnijih arheoloških otkrića u prošloj godini, u kom je na prvom mjestu najstariji zapis na kome se pominje London, odnosno “Londinium” iz prvog vijeka naše ere.
Upravo je klasifikovan novi ljudski organ u digestivnom traktu, nazvan mezenterijum. Iako znamo sve o njegovoj strukturi, njegova funkcija ostaje nepoznata.
Aristotel je nekada govorio da, dok se planete kreću po pozadini od zvezda i dok zvezde padalice, komete i pomračenja predstavljaju povremenu promenjivost u atmosferi i na nebesima, same zvezde su nepomične i nepromenjive na nebu, a Zemlja je centar svega što se kreće i poznatog svemira. S našeg prosvećenog položaja, 25 vekova kasnije, tiho se smejemo gluposti tih ideja, ali te tvrdnje su bile posledice legitimnih, mada jednostavnih, posmatranja sveta prirode.
Ovu godinu označila su monumentalna otkrića, među kojima se izdvaja prva detekcija gravitacionih talasa u istoriji, kao i potencijalno naseljiva planeta koja orbitira oko Sunca u neposrednoj blizini Zemljinog centra orbite.
Iako je odigrala jednu od najvažnijih uloga kada je u pitanju razumijevanje tamne materije, Vera svoju zasluženu Nobelovu nagradu nažalost nikada nije dobila.
Britanski naučnici su po prvi put izmerili godišnje kretanje insekata koji migriraju leteći i nošeni vetrom. Po njihovom posmatranju, čiji je rezultat objavljen u časopisu "Sajens", jedinki tih insekata ima oko 3.500 milijardi i teške su ukupno 3.200 tona.
