Skupovi na kojima preduzetnici javno govore o svojim neuspesima i odgovaraju na pitanja drugih privrednika osvojili su poslovni svet širom planete. Razmena takvih iskustava se retko naplaćuje, ali je veoma profitabilna. Reakcije u potpuno različitim kulturama pokazuju da iskrena ljudska emocija, čak i u vremenu kada se čini da je tehologija „pojela ljude“, može da donese više koristi preduzetništvu nego i najgenijalniji algoritam koji juri kroz mrežu.
“Ono što je veoma upečatljivo za ove predsedničke izbore je da je većina kandidata (posebno Fransoa Fijon (Francois Fillon) i Emanuel Makron (Emmanuel Macron) prilično oprezno predstavila budžetske okvire za narednih pet godina. Sigurno su naučili lekciju nakon što je Fransoa Oland (François Hollande) preterano optimistično predstavio ekonomske prognoze tokom kampanje 2012. koja je pokazala potpuno odsustvo realnosti i imala katastrofalne ekonomske posledice. U svom programu, sadašnji predsednik je očekivao da godišnji rast BDP-a od 2014. dostigne 2%, ali je to rezultiralo dostizanjem tek 0,9% između 2014. i 2016. Kada je reč o javnom deficitu, cilj je bio da se 2017. dostigne 0%, ali bi po zvaničnoj prognozi trebalo da bude oko 2,7%. Kao rezultat lošeg razumevanja ekonomske situacije, Fransoa Oland je počeo da sprovodi neadekvatnu ekonomsku politiku pre nego što je bio primoran na veliko povećanje poreza pod pritiskom Evropske komisije”, piše Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke. U nastavku prenosimo njegov integralni tekst.
Protekcionizam je ponovo tema dana, s tim što ga sada najvatrenije zastupa novi predsednik SAD, dok njegov komunistički „kolega“ na čelu Kine, brani principe slobodnog tržišta. Mada se čini da je aktuelna prepirka u javnosti između „protekcionista“ i „globalista“ došla do tačke u kojoj će se prelomiti budućnost globalnog tržišta, dugogodišnja praksa pokazuje da su se „sveti principi globalizacije“ praktikovali prema potrebi, mnogo više u tuđem nego u sopstvenom dvorištu. Utoliko je zanimljivija top lista zemalja koje prednjače u sprovođenju protekcionističkih mera: prva je Indija, druga SAD, slede Rusija, Argentina, Brazil i Kina, da bi na desetom mestu bila EU.
A ovdje se nastavlja uzaludna povijest moje klase: rat, Još traje za one koji su u ratu, Drugima preostaje spora vuča tramvaja, Sendvič od nebeske mane i utjeha da ćemo na dugi rok, Svi biti mrtvi.
Zapadnoevropske kompanije, opravdano optužene za prodaju prehrambenih i kozmetičkih proizvoda lošijeg kvaliteta na tržištima post-komunističkih zemalja koje su članice EU, pokušale su da se opravdaju “razlikom u ukusu potrošača na siromašnijim i bogatijim unutrašnjim tržištima Evropske unije”. Time su neuspešno pokušali da celu stvar prikažu kao zadovoljavanje potreba tržišta, a sa ciljem izbegavanja milionskih kazni koje bi bile jednostavno rešenje za prekid ove odavno poznate prakse.
Put svile čuvena je kovanica koja označava mrežu puteva kojom su stoljećima prije Marca Pola i Renesanse evropska i bliskoistočna carstva razmjenjivala trgovačka dobra i tehnološke inovacije sa Kinom.
BERLIN - Udruženje njemačkih dobrotvornih organizacija objavilo je svoj godišji izvještaj o siromaštvu u Njemačkoj. Prema tom izvještaju 16 odsto Nijemaca vodi se kao siromašno. Ali, velike diskusije se vode upravo oko te definicije.
