Pred svitanje istrebljivač štetočina Majkl Kouts patrolira među kantama za smeće na južnoj obali reke Temze tragajući za svojim teško uhvatljivim neprijateljima – pacovima.
„Pacovi su poput malih mašina za preživljavanje – gde god ima pristupa otpadu od hrane, oni će se stalno vraćati“, rekao je on za CNN.
A u opustelom centru Londona što duže traje „zaključavanje“ zbog epidemije korona virusa, sve je više pacova u potrazi.
Istrebljivači štetočina kažu da, pošto su restorani i poslovne zgrade u nekad užurbanom centru Londona prazni, pacovi se u potrazi za hranom sele u stambena područja.
Porodice više vremena provode kod kuće, gde i jedu, više je otpada, a to mami pacove u prigradska naselja.
A među Englezima popularne hranilice za ptice koje se redovno dopunjavaju semenjem tokom zime, inspiracija su za glodare koji tumaraju po dvorištima. Kouts je rekao da su tako kod jedne starije gospođe našli 10-15 pacova dok su kopali po cveću tragajući za semenjem popadalom s hranilice.
Pol Klejdon, drugi istrebljivač, rekao je da je kod šume Eping, na istoku Londona, video nešto još gore: ubio je čitavu koloniju pacova koji su u dvorištu jedne kuće kopali tunel da bi odozdo upali u kavez sa zecom, kućnim ljubimcem, i pojeli ga.
„Bojim se da bi se London mogao silno iznenaditi kada se ponovo otvori“, rekao je Klejdon jer se preduzeća i poslovne zgrade nisu držale plana za suzbijanje štetočina.
Klejdon koji s pacovima ratuje već četvrt veka, kaže da je ranije imao po oko 10 poziva nedeljno za suzbijanje pacova, ali sada, tokom „zaključavanja“, ima ih i duplo više.
Rekao je i da su se raskrupnjali: nije neobično da uhvati pacova dugačkog i 40 santimetara, te su mu potrebne jače zamke i više otrova nego ranije.
Britansko udruženje za suzbijanje štetočina (BPCA) koje predstavlja 700 hvatača napasti, saopštilo je da su njegovi članovi izvestili o povećanju broja prijava pacova za 51 odsto tokom prvog „zaključavanja“ u proleće 2020. godine, i još za 78 odsto samo u novembru, posle drugog „zaključavanja“, te da još računaju koliko je skok za celu prošlu godinu.
Rekli su CNN-u da je povećanje toliko da je postalo problem javnog zdravlja kojim mnogi vlasnici kuća moraju sami da se bave jer profesionalci ne postižu.
Za suzbijanja pacova London izgleda nema sveobuhvatan plan: Iz gradonačelnikove kancelarije rekli su CNN-u, da bi na to moglo da odgovori Gradsko veće, ali i da ne prikupljaju podatke o tome, jer je to posao svake od 32 opštine. Međutim ni u nekima od njih se ništa nije moglo saznati.
Još 2017. godine, kada je bilo pacova među cvećem u jednom centralnom parku, Gradska skupština je naručila izveštaj kojim je utvrđeno da svakodnevno stiže po više od 100 takvih žalbi.
Taj izveštaj pod nazivom „Zemlja pacova“, upozorio je da bi London trebalo da se uhvati u koštac s njima, pre no što bude ozloglašen koliko Pariz gde su pacovi snimljeni u parku kod Luvra.
Niko zapravo ne zna koliko pacova ima u Londonu, a istraživanja istrebljivača tvrde da bi ih moglo biti i do 20 miliona, dok je ljudskih stanovnika tog grada svega devet miliona.
Pacovi se toliko brzo razmnožavaju da kompanija za suzbijanje štetočina „Rentokil“ navodi da samo jedan par godišnje „proizvede“ 1.250 potomaka.
Natali Bungai, iz BPCA, kaže da je najbolja taktika protiv pacova prevencija: zatvaranje otpadaka od hrane u pouzdane kontejnere za smeće, čuvenje hrane dobro zatvorene i u kući, provera da li su svi otvori za ventilaciju zaštićeni čeličnom mrežom, i da nema pukotina kraj prozora i vrata kroz koje se pacovi mogu provući.
Uz to, rekla je ona, pacove veoma privlače gomile „komposta“ – otpada hrane koji truli da bi se kao đubrivo dodao baštenskoj zemlji što je među Eglezima veoma popularno iz ekoloških razloga.
Agencije