Kako bi pomogli azilantima i izbjeglicama iz Afganistana, Tunisa, Pakistana, Irana i Kosova, zagrebački studenti pokrenuli su projekt protiv ksenofobije.
Slavni češki pisac Milan Kundera (1929), koji već odavno piše samo na francuskom jeziku, i kod nas je pravovremeno stekao veliku popularnost tokom 1980-ih godina kada su nastala njegova nabolja dela napisao je posle 13 godina pauze kratak roman "Praznik beznačajnosti".
Već decenijama Kafkino delo fascinira i izaziva da mu se priđe iznova.Sigurno ne samo zato što je to moda. Reč je o piscu koji je doista na svoj način rekao nešto bitno o čoveku našeg vremena.
Dokazano je, govorio je Panglos, da ništa ne može biti drukčije nego što je. Jer, budući da je sve stvoreno sa izvesnom svrhom, sve mora neminovno imati najbolju svrhu. Imajte na umu da su nosevi stvoreni da nose naočare, i zato mi imamo naočare. Noge su nam očevidno date da nose čakšire, i mi imamo čakšire.
Samo čovek koji je gladovao može pravilno da oceni vrednost hrane. Jedino mornari i stanovnici pustinja znaju pravu vrednost sveže vode. A samo dete, sa detinjom maštom, može da shvati vrednost stvari koje su mu dugo bile uskraćivane. Čovjek plaća po gvozdenoj skali - za svaku snagu istom takvom slabošću, za svaku visinu odgovarajućom nizinom, za svaki uobraženi božanski trenutak istim tolikim vremenom u sluzi gmizavca.
Perl S. Bak je jedna od prvih žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost. Njen život u Kini kao američkog državljanina podstakao je njen književni i lični angažman u cilju poboljšanja odnosa između Amerikanaca i Azijata.
Kao i svaki stvaralac, Fjodor Mihajlovič Dostojevski (1821-1881) imao je dileme o svom radu, neretko je odbacivao ili spaljivao već napisane stranice rukopisa, ali ni u jednom trenutku nije izgubio veru u svoj rad, niti samosvest o vrednosti onoga što piše.
Prva polovina dvadesetog stoljeća svjedoči periodu književnog i šireg umjetničkog stvaralaštva koji je bio jedinstven ne samo za rusku književnost, nego i književnost uopće.
