Sada dok su nam oči uprte u Grčku više nego što je to uobičajeno a pojam demokratije kao da ponovo biva prizivan, u vidu kratkog priloga letnjoj šemi Peščanika zašto se ne podsetiti nekih bogougodnih pripovesti iz vremena početaka demokratije u antičkoj Heladi? Naročito danas kada u našem podneblju počinje da buja svakojaka spomenička plastika, za šta je neoantičko Skoplje samo jedan, istina nezaobilazan primer.
Možda će se neko i začuditi ako ga podsetim da je naziv grada Mostara vrlo slojevito saopštenje. Ono dovodi u vezu dve slike, dva pojma, možda i dve pojmovne kategorije – ’most’ i ’grad’ – i povezuje ih u nedeljiv semantički par koji je, daljom čarolijom jezika, spakovan u jedinstven ali višeznačan toponim.
Znamo ko nas je i kleo i vrijeđao i ostavljao bez posla, ali pitam ljude pozvali ih iko iz opozicije? Jesu li im bar čestitali na hrabrosti, pitali kako se osjećaju, da li se plaše za sebe i svoju porodicu... Mene nisu, ali dobro, ja sam mijenjao broj telefona pa ga možda nemaju...
Zamisli staklenu kuglu veličine obične fudbalske lopte i muhu u toj kugli. Do kraja svoga života ona će letjeti u toj kugli i nikada neće znati da je bezbroj puta proletjela pored iste tačke. Za nju je ta kugla beskonačnost.
Glupost je opasniji neprijatelj od zla. Protiv zla možemo prosvjedovati, možemo ga raskrinkati, možemo ga, ako treba, silom spriječiti; zlo nosi uvijek u sebi klicu vlastitog raspadanja, jer ostavlja u čovjeku barem nevoljkost.
Bonhoefferova etika nije se zasnivala na razini frazeologije i apstraktnih principa, već je bila usmjerena na konkretnu borbu protiv zla oličenoga u nacizmu.
