Sovjetski savez je u ranim danima preduzeo mere koje su bile radikalne po tome što su dale vlast starosedeocima, uključujući muslimanske narode Centralne Azije.
Svakim danom stiže brod, Svakim brodom stiže glas; Dobro je za one bez straha, Što sigurni gledaju ka moru, Da je glas koji brod nosi Onaj glas koji žele čuti.
Devetog januara 1905. godine, ogromne demonstracije, koje su brojale oko 200.000 ruskih radnika/ca i njihovih porodica, približavale su se Zimskom dvorcu, carevoj rezidenciji u Sankt Peterburgu.
Rusku revoluciju iz 1917. godine sprovela je radnička klasa koja je pre toga već testirala sopstvenu snagu i iskusila gorak poraz. Revolucija iz 1905. godine bila je velika proba za 1917.
„Mislim da nam slede meseci sudskih procesa i kazni, koje mogu da nas potope jer za nas je 3- 4.000 evra, koje oni traže, novac koji mi ne možemo da nađemo. Naši donatori to neće da plaćaju i nisu dužni da plaćaju“, kaže Svetlana Lukić, urednica sajta Peščanik, povodom tužbi koje podnose protiv Peščanika državni funkcioneri. Najnovija je tužba bivšeg direktora Elektromreža i kuma predsednika Vučića, Nikole Petrovića protiv Peščanika i autorke Vesne Pešić.
Puna sezona radosti kupanja i života na vodi dolazila je u augustu, u vrijeme kad je voda i u Vrbasu postajala toplija i kad su gomile kupača zaposjedale plaže oko rijeke. Plaže su se pružale od Gornjeg Šehera i Nanutove brane, pa preko niza bašta i brana do Abacije, Studenca, Halilovca, Venecije i Ade, sve do Trapista. Plaža je bilo bezbroj, uređenih ili neuređenih, pravih pjeskovitih plaža kao što je bila ona na Halilovcu, ili prekrasnih sjenovitih kakve su bile sofe iznad Vrbasa uz obalu koja se nazivala "Pod orasima" i pješčanih kakva je bila ona na Adi, iza Rebrovačke crkve na putu prema Vrbanji.
Svetozar Pudarić, šampion Kviskoteke, borac Armije BiH u opkoljenom Sarajevu, generalni sekretar SDP-a, prvi političar koji se poklonio na stratištima različitih etničkih grupa u BiH, čovjek koji je mandat potpredsjednika Federacije potrošio obilazeći mjesta koja nije obišao ni Nisvet Džanko u Pozitivnoj geografiji i prije svega ljevičar, govori o ljevici, suočavanju sa prošlošću i nacionalizmima koji uništavaju bosanskohercegovačko društvo.
Saznala sam da trava nije nigde zelenija. Sećam se snažnog osećaja sete s početka mog boravka u Londonu – gledajući ljude sa cele Planete kako žive jedni pored drugih, a niko nikoga ne mrzi zbog druge vere, boje kože ili porekla. Bilo mi je žao svega kroz šta smo prošli, ni dan-danas ne verujem da je moralo tako. Ja sam ljuti pacifista i to ću uvek ostati. Moje putešestvije po svetu u tom je lepše jer volim ljude i poštujem različitosti. Radoznala sam, pa mi sve što vidim na neki način hrani dušu.
