Wheat fields near Auvers
Pismo koje je Vinsent Van Gog imao kod sebe 29.jula 1890
Dragi moj brate,
Hvala ti na tvom plemenitom pismu i na novcanici od 50 franaka koja je bila u njemu. Posto je to uredu, sto je glavno, zasto bih bogami insistirao na manje vaznim stvarima, pre nego sto bude prilike da zrelije popricamo o poslovima, a to je verovatno daleko.
Drugi se slikari nagonski klone rasprava o danasnjoj trgovini, mada na to misle.
I zaista, mi mozemo govoriti samo kroz nase slike. A ipak, dragi moj brate, to stoji da sam ti govorio i da jos jednom ponavljam, sa svom ozbiljnoscu koja proistice iz napregnutog upornog razmisljanja kako da se potrudim da postupim sto bolje mogu – ja i to opet ponavljam da cu uvek smatrati da si nesto drugo od obicnog trgovca Koroom, da si preko mene ucestvovao u samom stvaranju slika, koje cak i u slomu zadrzavaju svoj mir.
Jer sa nama tako stoje stvari, i to je sve ili barem glavno sto mogu da ti kazem u trenutku relativne krize. U trenutku kada su stvari jako zategnute izmedju trgovaca slikama mrtvih i zivih umetnika.
E pa sto se tice mog rada, ja zbog njega izlazem opasnosti svoj zivot i zbog njega mi je napola pomracen razum – dobro – ali ti ne spadas, koliko ja znam, medju trgovce ljudima, i mozes se, smatram, opredeliti, postupajuci zaista covecno, ali sta ces?
Ne mogu da promenim cinjenicu da se moje slike ne prodaju.
Ali ce doci vreme kada ce ljudi shvatiti da su one vrednije od
boja upotrebljenih na njima.
Vinsent Van Gog
beleskeknjiskogmoljca.blogspot.com