Dana 12. decembra 1915. godine u stanu u Nju Džersiju rodio se Frensis Albert Sinatra koji je izvučen hvataljkama, sav pomodreo i nije disao. Misleći da je rođen mrtav, ostavljen je u kuhinji dok su lekari pregledali njegovu majku. Njegova baka ga je uzela i stavila pod hladan mlaz kuhinjske česme, a mali Frenk je tada zapevao svoju prvu pesmu.
Kompleksi zbog fizičkog izgleda
Hvataljke koje su pomogle da Sinatra dođe na svet napravile su mu karfiolsko uvo i ostavile ožiljak na njegovom licu zbog čega je u tinejdžerskim danima prozvan Scarface (lice sa ožiljkom). Pored toga, pevač je u pubertetu imao problem sa aknama zbog čega je njegovo lice postalo rupičasto, pa je tako kasnije često nanosio šminku kako bi prikrio nedostatke. Međutim, kompleksi se tu ne završavaju – pevač je zbog svog nižeg rasta nosio cipele sa debljim đonom ne bi li nadoknadio par centimetara.
Karijera
Nakon nekoliko kraćih pevačkih angažmana, Sinatri na jednom nastupu prilazi Tomi Dorsi i nudi mu mesto u svom bendu, što je Frenk i prihvatio. Tako je započela plodna trogodišnja saradnja tokom koje se Sinatra susreće sa velikom popularnošću što će mu kasnije omogućiti solo karijeru. Godine 1945. bio je na samom vrhuncu karijere, a njegove ploče su se prodavale u 10 miliona primeraka godišnje zbog čega su ga reklamirali pod sloganom Glas koji je oduševio milione.
Dosije
Prvi sukob sa zakonom imao je 1938. kad je jedna od njegovih devojaka napala njegovu buduću suprugu Nensi, posle čega je Sinatra uhapšen zbog zavođenja i preljube. Nekoliko godina kasnije dobio je dosije i u Federalnom istražnom birou (FBI) jer im je slušalac radija napisao pismo u kom je rekao: Pre neki dan sam upalio program sa Frenkom Sinatrom i pomislio kako bi određenim ljudima bilo lako da stvore jednog Hitlera u Americi zahvaljujući uticaju masovne histerije. FBI je Sinatru takođe ispitivao zato što postoje dokazi da je platio lekarima 40.000 dolara kako bi ga proglasili nesposobnim da se pridruži oružanim snagama, a njegova bliskost sa mafijaškim šefovima bila je pod budnim okom Istražnog biroa.
Kuća u kojoj živim
Sinatra je 1945. godine snimio kratki film The House I Live In (Kuća u kojoj živim) koji je govorio protiv antisemitizma i rasne netolerancije. Zahvaljujući svojim liberalnim shvatanjima, pevač i glumac je deset godina kasnije, za vreme antikomunističke kampanje pedesetih godina, optužen da je simpatizer komunističke ideologije. Iako nikad nije pozvan da svedoči, ova sumnja je verovatno dodala još koju stranicu u njegov dosije.
Pokušaji samoubistva
Početkom pedesetih Sinatra dotiče dno i pokušava da izvrši samoubistvo. Šetajući Tajms Skverom spazio je grupu tinejdžerki kako ushićeno čekaju početak koncerta nove pevačke zvezde Edija Fišera, što je učinilo da se oseća prevaziđeno. Tada se vraća u svoj stan i pušta plin, ali je njegov menadžer srećom naišao na vreme i zatekao ga kako leži na podu i jeca. Nakon toga je pokušao da se ubije još tri puta, svaki put u agoniji zbog nestabilne veze sa glumicom Avom Gardner.
Njujork, Njujork
Karijeru poznatog glumca i pevača obeležila su dva hita sa istim nazivom: Njujork, Njujork. Prvi je snimljen 1949. za film On The Town, dok je drugi, koji je postao zaštitni znak Frenka Sinatre, snimljen 1980. godine i zapravo je bio deo mjuzikla Njujork, Njujork iz 1977. godine, reditelja Martina Skorsezea.
Frenk Sinatra nije voleo žene koje puše i mnogo piju, kao ni žene koje stavljaju previše parfema. Ženio se četiri puta, imao troje dece i ulazio u brojne veze. Voleo je da javnost misli da svako veče izlazi i provodi se dok je to vreme zapravo provodio kod kuće uz knjigu, a kažu da je o alkoholu više pričao nego što ga je konzumirao. Preminuo je 14. maja 1998. u 82. godini.