Foto: Kilian Seiler
Zagovornici pokreta nastoje da doprinesu smanjenju toksičnog e-otpada i emisija gasova sa efektom staklene bašte. Globalno gledano, sve su uspešniji u tom podvigu.
Kompanija Epl je početkom ove godine pokrenula program samouslužne popravke. Na taj način Epl je korisnicima svojih proizvoda s odgovarajućim tehničkim znanjem i veštinama omogućio da samostalno poprave svoje uređaje obezbedivši im pristup originalnim delovima, alatima i instrukcijama – pored pirinča koji je već oprobano, i apsolutno beskorisno, sredstvo za spas ajfonova nakon kontakta sa vodom.
Program je započet u Sjedinjenim Američkim Državama, a u toku 2022. očekuje se proširenje i na druge zemlje. U inicijalnim fazama fokus je na modulima koji se najčešće servisiraju: kameri, bateriji i ekranu.
Ali zbog čega uopšte ova ogromna kompanija poznata po tome da proces servisiranja svojih proizvoda čini veoma komplikovanim prepušta popravke kupcima? Premalo specijalizovanih servisa i majstora, odricanje od odgovornosti ili nešto treće?
Tačan odgovor je – nešto treće. A to je ni manje ni više nego želja potrošača, koja je dodatno motivisana razvojem međunarodnog pokreta Pravo na popravku.
Kako je nastao pokret Pravo na popravku?
Sigurno vam je poznata situacija da vam se mobilni telefon pokvari i sva gnjavaža koja u današnjem vremenu prati tu nesrećnu okolnost, jer je uređaj pod garancijom i morate da ga nosite u ovlašćeni servis koji je prezauzet i ne može da vam izađe u susret i popravi ga barem naredne dve nedelje; do tada ste osuđeni na korišćenje starijeg modela koji ste ili dobili od njih ili izbunarili kod kuće.
Neretko pomislite kako bi bilo bolje da dignete ruke i kupite novi telefon. Ponekad u čitavoj toj zavrzlami to zapravo i uradite idući suprotno postulatima cirkularne ekonomije koja insistira na odbacivanju tzv. kulture bacanja.
Trebalo bi da transformišemo svoje navike i da produžimo rok trajanja svojih stvari, bilo da je reč o pohabanoj posteljini od koje ćemo skrojiti krpe za čišćenje, o otpacima povrća od kojih možemo skuvati bujon ili o nekadašnjim, razlupanim kupatilskim pločicama od kojih možemo napraviti mozaik na terasi. Tako istovremeno štedimo resurse i novac, smanjuje se i količina smeća na deponijama, ali i mogući porast srednje globalne temperature.
Na temeljima cirkularne ekonomije nastao je i pomenuti pokret Pravo na popravku koji se tiče elektronike. U mnogim svetskim zemljama grupe građana i pojedinci podržavaju i zahtevaju donošenje regulatornih propisa koji će im omogućiti veću slobodu u posedovanju elektronskih aparata, ali i koji će produžiti životni vek njihovih proizvoda.
Da li biste kupili bicikl u slučaju da je nameštanje lanca koji je spao ilegalno? Zamislite da svaki put kada vam se desi takav peh morate da odnesete svog dvotočkaša marke Oranž kod majstora Pere koji jedini u čitavoj zemlji ima dozvolu proizvođača da popravlja njihove bicikle, pa makar bio u pitanju i najmanji kvar. To bi vas verovatno odvratilo od kupovine.
Naravno, neka od ograničenja i zabrani pri posedovanju određenih stvari su opravdana i intuitivna npr. određivanje maksimalne brzine pri vožnji automobila. Međutim proizvođači ne bi trebalo da vam otežavaju da popravite uređaj koji ste kupili, zar ne? To je upravo osnovna poruka zagovornika pokreta Pravo na popravku.