O velikim ljubavima su ispričane priče, napisane knjige, opevane pesme, snimljeni filmovi, napravljene predstave i one su te koje ne prestaju da inspirišu i teraju nas na maštanje. Od detinjstva smo učeni da verujemo u bajke, da se nadamo i iščekujemo ono i „živeli su tako srećno do kraja života“… Ipak svakodnevica i realnost od nas pravi skeptičare opterećene statistikama i svesne nerealnih očekivanja kojima su nas bajke učile. Postoje priče koje nas ponekad vrate u romantično raspoloženje i nameste onaj glupavi osmeh na lice. To su priče o neverovatnim ljubavima koje su se zaista dogodile, priče o ljudima koji su čak dali i svoje živote zbog ljubavi ili one koji su svoju ljubav uspeli da očuvaju do samog kraja. Neke su bile romantične, neke tragične, neke neobične, a činjenica da ih danas pominjemo pokazatelj su da će se one još dugo pamtiti
Kleopatra i Marko Antonije
Egipatska kraljica je bila poznata kao fatalna zavodnica, a zavodila je kako svojim fizičkim izgledom tako i intelektom. Muškarce je koristila kako bi sprovela svoju volju i održala se na vlasti i sačuvala svoje kraljevstvo. Bila je sa slavnim Cezarom, a zahvaljujući toj vezi uspela je da se po drugi put vrati na presto. Kada je Cezar ubijen za prevlast u Rimu borili su se Marko Antonije i Oktavijan Avgust. Marko Antonije je krenuo u Aleksandriju da bi osigurao Kleopatrinu lojalnost prema Rimu i zaljubio se u nju. Antonije i Kleopatra su se venčali iako je on već imao zakonitu ženu u Rimu. Ovaj događaj je rasplamsao bes u rimskom Senatu koji je rastao sve više kako je Marko poklanjao deo po deo imperije (Krit, Kipar, Kirenu, Palestinu i Tarsus) Kleopatri i njenoj porodici. Kleopatra je sa Markom Antonijem dobila blizance, koje je on priznao i dao im imena Aleksandar Helios (Sunce) i Kleopatra Selena (Mesec). Aleksandar Helios je bio krunisan za kralja Imperije Seleukida, a Kleopatra Selena je postala kraljica Kirenaike i Krita. Kleopatra je kasnije rodila još jedno dete Marku Antoniju, Ptolemeja Filadelfosa, koji je imenovan za kralja Sirije i Male Azije kada je imao samo dve godine.
Marko Antonije se razveo od svoje rimske supruge Oktavije, primoravši sve da priznaju njegovu vezu sa Kleopatrom. Kulminacija nezadovoljstva njegovim ponašanjem došla je u renutku kada je naložio da se Kleopatrino ime stavi na rimski novac. Oktavijan je objavio rat Egiptu, a egipatska vojska je poražena na obali Grčke u čuvenoj bici kod Aktiuma, 31. godine p. n. e. Godinu dana kasnije, Oktavijan je došao u Aleksandriju i porazio Marka Antonija. Veruje se da su u toku borbe Marku rekli kako je Kleopatra ubijena znajući za njegovu slabost prema njoj. Marko Antonije je poverovao u ovu neistinu i pokušao samoubistvo tako što se proboo svojim mačem. Izdahnuo je u Kleopatrinom naručju, nakon čega je i ona izvršila samoubistvo.
Šah Džahan i Mumtaz Mahal
Šah Džahan je bio indijski vladar iz dinastije Mogul. Bio je opisivan kao surov čovek, a kako bi došao na vlast poubijao je gotovo čitavu porodicu, a majku poslao u izgnanstvo. Međutim imao je svoju slabu tačku, a to je bila njegova treća supruga, persijanka Ardžumand Banu Begum koju je jako voleo. To je bila ljubav na prvi pogled. Šetajući ulicama Delhija ugledao je prelepu devojku koja je prodavala staklene perle i svilu. Bio je očaran njenom lepotom. Pet godina kasnije upeo je da se oženi njome. Promenio joj je ime u Mumtaz-Mahal što znači dragulj palate ili miljenica palate zavisno od prevoda.
Mumtaz mu je bila druga žena, od tri sa koliko je bio oženjen, ali voleo je samo nju i ona mu je bila žena od koje se nije odvajao čak ni dok je ratovao jer je vodio svuda sa sobom, a ostale su bile tu samo protokolarno. Mumtaz je rodila četrnaestoro dece, međutim prilikom poslednjeg porođaja došlo je do komplikacija i Džahan je ostao bez svoje voljene žene. Car je upao u depresiju i odlučio je da svojoj velikoj ljubavi izgradi grobnicu-palatu kakvu svet nikada nije video. Izgradnja palate je trajala 23 godine, a velelepna građevina Tadž Mahal je nastala kao svedočanstvo jednoj velikoj i neprolaznoj ljubavi.
Džon i Abigail Adams
Ljubav američkog predsednika Džona i njegove velike ljubavi Abigail Adams je zabeležena u više od 1200 pisama koje su jedno drugome slali. Njih dvoje su bili veliki prijatelji i voleli su da razgovaraju o svemu, često su vodili rasprave o politici, Vladi, religiji i ženskim pravima. U vreme Američkog rata za nezavisnost Džon je nekoliko godina proveo na ratištu a u to vreme on i supruga razmenjivali su nežna ljubavna pisma koja su i danas očuvana i svedoče o njihovoj velikoj ljubavi.
Napoleon i Žozefina
Ljubav između Napoleona i Rouz koja je ostala upamćena kao Žozefina, bila je burna, na momente bajkovita ali i tragična. Napoleon upoznaje Rouz i pri prvom susretu strasno se zaljubljuje u nju. Rouz je bila udovica, imala je dvoje dece i bila je šest godina starija od Napoleona. Ipak sve to nije bilo nikakva smetnja da se godinu dana nakon što su se upoznali par venča. Napoleon ju je prozvao Žozefina jer mu se njeno ime nije dopadalo. Nekoliko dana nakon venčanja Napoleon sa vojskom odlazi u Italiju odakle svojoj voljenoj supruzi šalje pisma prepuna ljubavi, strasti i žudnje. Danas se ta pisma čuvaju kao svedočanstvo njihove velike ljubavi.
Napoleon je Žozefinu jako voleo međutim brak je bio praćen njegovim čestim neverstvima. Žozefina je zbog stresa i tuge prevemeno ušla u menopauzu što ju je sprečilo da Napoleonu rodi naslednika za kojime je toliko žudeo, pa ona odlučuje da se od njega razvede kako bi mu pružila mogućnost da se ponovo oženi. Nakon razvoda Napoleon je često posećivao, a novi brak iako mu je doneo naslednika nije mu doneo sreću. Žozefinu koja je umrla nesrećna nikada nije preboleo, a ona je bila jedina žena koju je iskreno voleo.
Kraljica Viktorija i princ Albert
Kraljica Viktorija je vladala šezdesettri godine i to je najduže vreme koje je jedan britanski monarh proveo na prestolu. Ona i princ Albert su stupili u dogovoren brak, međutim od samog početka između njih dvoje se rađa ljubav i velika zaljubljenost u kojoj će uživati sve do Albertove smrti. Viktorija i Albert su delili ista interesovanja, voleli su muziku, slikarstvo.. U svakoj rezidenciji su imali po nekoliko koncertnih klavira i često su jedno drugom svirali i pevali. Poklanjali su dirljive poklone, nakit, sitnice. Kada im se rodilo prvo dete napravili su narukvicu sa medaljonom u kome su čuvali pramen detetove kose. Viktorija je volela da slika u prirodi pa je mužu često poklanjala akvarele na kojima je slikala njihovu decu. Sa decom su organizovali pozorišne predstave u kojima je cela porodica učestvovala. Njihova ljubav je bila veoma jaka i intenzivna, voleli su se više od dvadeset godina, a kada je Albert umro u 42. godini, Viktorija je narednih 40. godina provela u crnini tugujući za najboljim prijateljem i voljenim suprugom.
Laza Kostić i Lenka Dunđerski
Ljubavnu priču između Laze Kostića i Lenke Dunđerski najbolje je opisao sam pesnik u jednoj od najlepših i najdirljivijih ljubavnih pesama „Santa Maria della Salute“. To je pesma koja je proizašla iz intimne drame pesnika koji je pred kraj svog života želeo da izrazi emocije koje je dugo skrivao i čuvao samo za sebe. Lenku Dunđerski, najmlađu ćerku Lazinog velikog prijatelja i dobrotvora, pesnik je upoznao 1891. godine kada mu je on pružio utočište. Lazu je odmah očarala Lenkina lepota, šarm i mladost. Ona je tada imala dvadeset, a Laza pedeset godina. Iako se vrlo brzo zaljubio u lepu Lenku, Laza je emocije držao za sebe i svestan velike razlike u godinama nije želeo da izneveri poverenje svog prijatelja. Bio je svestan da njihova veza ne bi imala nikakvu budućnost. Istovremeno, i Lenka je gajila romantična osećanja prema njemu. Kao mlada devojka čitala je njegovu poeziju i gajila nežna osećanja prema pesniku, a kada ga je upoznala ta osećanja su se samo uvećala. Lenka je iščekivala trenutak kada će je Laza zaprositi i u međuvremenu je odbijala mnogobrojne zainteresovane prosce. Ponešen emocijama Laza je pokušao da stavi tačku na ovaj neobični odnos i napisao je pismo svom prijatelju Nikoli Tesli o prelepoj devojci koja ispunjava sve uslove i da bi bila idealna supruga mladom naučniku. Ovaj njegov pokušaj razmršenja situacije bio je neuspešan jer Tesla nije imao interesovanja da se ženi, a Lenka je izjavila da bi se udala samo za nekoga kao što je Laza Kostić.
Laza posle ove epizode sa Lenkom i Teslom odlazi u manastir Krušedol kako bi pokušao da pronađe mir i tamo će napisati svoju prvu pesmu posvećenu „gospođici L.D.“ Kako bi pobegao od svojih osećanja Laza je odlučio da se oženi bogatom Julijanom Palanačkom, a kum na ovom venčanju bio je Lazar Dunđerski, Lenkin otac. Dva meseca nakon venčanja Lenka Dunđerski je preminula na svoj dvadesetpeti rođendan. Govorilo se da se možda ubila, postojala je priča da je umrla od sepse nakon neuspešnog abortusa, međutim zvanična verzija događaja i verzija koju su saopštili Lenkini roditelji bila je da je Lenka umrla od posledica tifusa. Laza je za Lenkinu smrt saznao u toku svog bračnog putovanja, u Veneciji, i obuzet neslućenom tugom odlazi u crkvu Santa Maria Della Salute gde se molio za Lenkinu dušu i provodio vreme u svojoj patnji. Pesma Santa Maria Della Salute nastajala je četrnaest godina i to je jedna od najlepših ljubavnih, oproštajnih pesama posvećena jednoj velikoj neostvarenoj ljubavi.
Marija i Pjer Kiri
Marija Salomea Sklodovska bila je jedna od retkih devojaka koje su 1891. godine studirale na Sorboni. Diplomu iz fizike dobila je 3 godine kasnije i to kao najbolja u klasi. Tri godine kasnije, takođe na Sorboni diplomirala je matematiku. Mladog fizičara Pjera Kirija upoznaje na poslu. Među njima se rodila ljubav na prvi pogled i već sledeće godine mladi naučnici se venčavaju. Marija je imala veoma uspešnu naučnu i akademsku karijeru. Radioaktivnost koju je tokom čitave karijere proučavala ostavila je zdravstvene posledice i po Mariju i po njenog supruga Pjera. 1898. godine Marija i Pjer uspevaju da izdvoje jedan od elemenata koji u čast Marije Kiri dobija ime po zemlji iz koje ona potiče-polonijum.
Kirijevi uspevaju svojim napornim radom da izdvoje još jedan element, element koji ima 900 puta jače zračenje od urana i daju mu ime – radijum. Godine 1903. sa Anri Bekerelom osvojili su Nobelovu nagradu za radioaktivnost. Posle Pijerove smrti, Marija će nastaviti zajednički rad, početi da radi na Sorboni i jednom sama osvojiti Nobelovu nagradu. Za vreme prvog svetskog rata zahvaljujući otkriću radijuma korišćen je rengen koji je spasao mnoge živote. Osim toga, izum Kirijevih primenjivao se u lečenju obolelih od raka kože. Ovaj par spojila je i vezivala zajednička ljubav prema nauci i inovacijama.
Princ Edvard VIII i Volis Simpson
Edvard VIII je bio britanski princ koji je čekao na svoj trenutak, trenutak kada će stupiti na presto, međutim kada je upoznao lepu američku glumicu Volis Simpson njegov život se načisto promenio. Par je počeo da živi zajedno, a Edvard je 1936. godine krunisan za kralja. Prema važećem zakonu on nije mogao da se oženi ženom koja nije Britanka. Edvard se obratio britanskom narodu putem radija, što je bilo prvo radijsko obraćanje naciji jednog kralja. On je u tom obraćanju održao govor koji je raznežio i najtvrđa srca, govor o njegovom abdiciranju s prestola kako bi mogao da bude sa voljenom ženom. „Nije moguće nastaviti nositi teško breme odgovornosti i izvršavati dužnosti kralja bez pomoći i podrške žene koju volim.“ Edvard je pre veze sa Volis bio neverovatno popularan, učešče u Prvom svetskom ratu donelo mu je popularnost kod oba pola, bio je modna ikona i najfotografisanija osoba na svetu u tom momentu i bio je veoma popularan kod devojaka. Kada je upoznao Volis koja je u tom trenutku bila udata, naišao je na veliko neodobravanje porodice i javnosti. Edvardu to sve nije bilo važno i svesrdno se borio za to da radi stvari u životu na način kako on to želi. Godinu dana nakon abdikacije oženio se ženom svog života Volis Simpson sa kojom je ostao do kraja svog života. Volis se takođe može smatrati modnom ikonom, a njene modne kombinacije, gardarober i impozantna kolekcija cipela nešto su na čemu su joj mnoge žene tog vremena zavidele.
Martin Hajdeger i Hana Arent
Kontroverzna ljubav između nemačkog filozofa koji se priključio nacističkoj partiji i njegove studentkinje, Jevrejke, koja je kasnije postala politička teoretičarka, skovavši termin “banalnost zla” bila je predmet mnogih rasprava. Ljudi su se godinama pitali da li je njihova veza uticala na validnost njihovih kulturnih i filozofskih dostignuća. Odgovori na ta pitanja nisu ništa jasniji ni sada, u 21. veku.
Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr
Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr su svakako par sa najneobičnijom ljubavnom pričom od svih pomenutih parova. Uprkos burnom ljubavnom životu, usponima i padovima ovo dvoje filozofa proveli su čitav život održavajući svoju neobičnu vezu. U to vreme bili su pioniri „otvorenog zabavljanja“, slobodne ljubavi i veze bez obaveza. Sartr je bio inicijator ove ideje, ideje da umesto konvencionalne veze sa svojom drugom polovinom dogovori neobičan pakt koji bi se ogledao u tome da svako živi svoj život, naravno u posebnom životnom prostoru i sa otvorenom mogućnošću da ima i druge partnere a da ti odnosi ne naruše dogovoreni pakt. Njegove reči nisu naišle na oduševljenje kod njegove partnerke, mlade filozofkinje i književnice Simon de Bovoar. Međutim, uprkos bolu koji joj je Sartr naneo ovim predlogom odlučila je da pristane na njegovu ideju i do kraja života će joj biti privržena. Simon i Žan su bili nerazdvojni, delili su zajedničku ljubav, strast, razmišljanja i ljubav prema filozofiji. Simon nije bila oduševljena idejom njenog partnera da imaju ljubavnike i ljubavnice, međutim pristala je jer nije želela da se odrekne svoje ljubavi prema Žanu. Paradoksalno je da je Simon bila na neki način inicijatorka feminizma i borbe za ženske slobode i prava iako su mnogi njeni postupci bili inicirani njenom ljubavlju prema jednom muškarcu, muškarcu koji nije želeo da svoj život provede posvećen jednoj ženi. U 21. godini postala je najmlađi diplomirani filozof na svetu, bila je cenjen autor, pisala je novele, radove o filozofiji, politici i socijalnim pitanjima, biografije, eseje i autobiografiju u nekoliko tomova. Inspriaciju za mnoge njene radove iznova je pronalazila u ljubavi, patnji i neobičnom odnosu koji je imala sa svojom životnom ljubavlju. Simon je svojim darom za pisanje oblikovala Sartrove konfuzne rečenice u pitke eseje, a intelektualna veza koju su delili omogućavala je oboma da rastu i napreduju kao filozofi.
Međusobno su jedno drugome čitali i ispravljali radove, a mnogi teoretičari veruju da veliki deo svog uspeha Sartr zapravo duguje Simon koja je mnoge njegove misli i ideje oblikovala. Sartr nije imao dobro mišljenje o književnosti i zato je bilo ironično kada mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost, koju je odbio da primi. Njihova veza bila je prožeta brojnim ljubavnim trouglovima, delili su ljubavnice, a Simon je imala seksuane veze i sa Sartrovim prijateljima. Iako je on posle nekoliko godina izgubio interesovanje za nju u tom smislu, Simon je uvek pronalazila načina da bude deo njegove intime. Njih dvoje su svoju ljubav nazivali „apsolutnom“ a pakt je opstao do kraja njihovih života.
Huan i Evita Peron
Eva i Huan Peron su se upoznali u momentu kada je Huan bio na početku svoje političke karijere i probijao se ka vrhu. Od samog početka veze Huan i Eva su bili dobar tandem kako u emotivnom tako i u poslovnom smislu. Eva je svog izabranika svesrdno podržavala u političkim težnjama, a obostrana strast ka politici i Evina potreba da promeni svet oko sebe i omogući ženama veća prava i učestvovanje u političkom odlučivanju učvrstili su njihovu vezu. Bili su veoma popularni među radničkom klasom i ženama. Par se venčao 1945. godine. U to vreme bilo je neobično da političar koji učestvuje u vladi ima ženu koja potiče iz siromašne porodice, međutim Huan i Evu su bili nerazdvojni a neretko je sedela pored njega na sastancima. Eva u tom periodu pokreće dnevni radio program pod nazivom „Za bolju budućnost“ u kome često emituje govore svog supruga. Sa mužem obilazi zemlju i postaje prva žena u istoriji Argentine koja javno učestvuje u političkoj kampanji. Postala je s jedne strane vrlo omiljena i podržavana, ali istovremeno i dosta kritikovana i osporavana od strane političkih neistomišljenika. Njena radijska popularnost donela je i Huanu političke poene. Aktivno je učestvovala u sindikatima, osnivala fondacije za izgradnju škola, a zaslužna je za uvođenje osiguranja za najsiromašnije slojeve društva. Osim toga bila je veliki borac za prava žena.
Tokom 1947. godine Evita kreće na turneju i obilazi evropske zemlje među kojima su Španija, Portugal, Francuska, Švajcarska i drži govore. Zahvaljujući njenim naporima hiljade žena je počelo da se interesuje za politiku. Njen i Huanov uspon je bio veoma brz, postali su nacionalne ikone, međutim 1950. godine Eva je otkrila da boluje raka materice. Bila je prva žena koja je išla na hemoterapiju, ali borbu sa rakom nije dobila. Umrla je dve godine kasnije a osim njenog muža koji je bio skrhan njenom smrću, za Evitom je patila čitava nacija. Eva je živela samo 33 godine. Protivnici joj zameraju populizam, raskalašno trošenje novca i veze sa nacistima, međutim tema danas je ljubav pa je fokus priče na njenoj i Huanovoj ljubavi i zajedničkom usponu do vođa nacije.
Salvador Dali i Gala
Ruskinja Elena Ivanova Daikonova Gala bila je žena koja je inspirisala jednog od najvećih i najekscentričnijih umetnika koje je svet video. Salvador Dali video je u Gali svoju muzu i nepresušnu inspiraciju. „Čim sam je video, osetio sam da je ona moj prijatelj. Na naš prvi sastanak otišao sam namazan kozijim izmetom, imajući na umu da će, ako me takvog primi kod sebe, to značiti da ćemo dugo biti zajedno. Iako sam bazdeo na stajsko đubrivo, njoj to nije bilo bitno“- prepričavao je Dali. Dali prema tvrdnjama njihovih bliskih prijatelja nikada nije konzumirao brak u pravom smislu te reči, već je svojoj izabranici plaćao muške prostitutke kako bi je seksualno zadovoljavali. „Naša veza nije bila seksualna jer je takav odnos rezervisan za bića niže rase koji se zadovoljavaju malim stvarima“ jednom je prokomentarisao svoj seksualni život slavni umetnik. Gala je uvek bila centar njegovog sveta i do njene smrti se nisu nijednom razdvojili. Kada je umrla Dali je izgubio želju za životom i upao u duboku depresiju. Prestao je da pije vodu sve dok nije dehidrirao i završio u bolnici. Želeo je da se susretne sa njom pa makar to bilo i prilikom halucinacija. Živeo je još nekoliko godina u depresiji i preminuo u 84. godini.
Ivo Andrić i Milica Babić
Naš proslavljeni pisac i nobelovac Ivo Andrić veći deo svog života proveo je usamljenički. Razlog tome bio je što je veći deo života proveo čekajući na svoju veliku ljubav. Andrić je Milicu Babić upoznao dok je ona bila u braku sa Nenadom Jovanovićem. Milica Babić je bila naša prva školovana kostimografkinja. Njih troje bili su veoma dobri prijatelji, imali su slična interesovanja i mnoštvo tema za razgovor. Andrić je često slao pisma koja je počinjao sa „Dragi prijatelju“ ali veruje se da su pisma bila prvenstveno upućena Milici, u koju je naš pisac bio potajno zaljubljen a potpisivao ih je sa „Mandarin“ što je bio nasimak koji mu je Milica nadenula pre njegovog odlaska u Kinu. Takav prisan odnos i druženje u troje će se nastaviti narednih dvadesetak godina sve do Nenadove smrti 1957. godine. Tako je priča „Jelena žena koje nema“ posvećena upravo Milici. Od trenutka kada je Milica postala udovica Andrić joj je pisao sve češće javljajući se sa svih putovanja. Ubrzo potom Milica i Ivo su se venčali i počeli da žive zajedno.
Sa njom je proveo najlepše trenutku u životu, a ona je bila tu kada je saznao da je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Andrić je svoju voljenu Milicu čekao trideset godina, međutim ljubavna sreća nije predugo trajala jer se ona ubrzo razbolela od teškog oblika artritisa. Ovo dvoje, pre svega prijatelja, ostali su zajedno do kraja života.
Džon Lenon i Joko Ono
Pevač i gitarista Bitlsa Džon Lenon i japanska umetnica Joko Ono imali su veoma snažnu emotivnu vezu. Upoznali su se na izložbi u Londonu i ubrzo započeli vezu. To je bila ljubav na prvi pogled. Lenon se razveo od supruge Sintije i ubrzo oženio sa ekscentričnom Joko. „Joko Ono je najsavršenije biće koje korača ovom planetom, pored nje sam shvatio ko sam i šta sam“ govorio je Lenon za svoju trinaest godina stariju ljubav. Njeni istupi u javnosti bili su drugačiji, pa je tako pre nego što su se venčali Joko izjavljivala novinarima kako je Lenon homoseksualac koji se boji da to sebi prizna i nastavila je da izlazi sa drugim muškarcima. Ona postaje centar njegovog života, a o njihovoj snažnoj povezanosti govori i to da se neobični par nije razdvajao. To je neposredno dovelo do raspada popularnih Bitlsa koji su Lenonu zamerali što dopušta da Joko ima tako snažan uticaj na njega. Nakon odlaska iz Bitlsa posvetio se životu sa svojom srodnom dušom sa kojom je pisao pesme i stvarao. Njih dvoje su zajedno snimili tri albuma.
Uticaj Joko na Lenona bio je zaista veliki, a to je i on sam govorio :“Pre poznanstva sa Joko mislio sam da su žene niža bića pa sam se u skladu sa tim prema njima i ophodio. Priznajem bio sam nasilan i često nepravedan, ali mi je moja draga supruga otvorila oči i pomogla mi da shvatim kako nisam bio u pravu“. Ekscentrično ponašanje popularnog para punilo je stranice žute štampe, a epizode u kojima je Joko nagovarala svog supruga da se upusti u vezu sa drugom ženom da bi mu kada je procenila da je bilo dosta isto tako rekla da vezu okonča, što je on bespogovorno uradio, govore o neobičnom odnosu ovog para. Kada su dobili sina Šona, njihova veza je poprimila nešto konvencionalniji oblik pa su se oboje posvetili detetu i uživali u porodičnoj sreći. Njihova ljubavna priča je tragično prekinuta tako što je na Lenona pucao obožavalac usmrtivši ga.
Džoni Keš i Džun Karter
Kada je Džoni Keš sreo Džun Karter oboje su bili u braku, međutim to ih nije sprečilo da se oboje zaljube na prvi pogled. Šezdesetih godina Keš je išao na turneju sa Carter Family koju su u to vreme činile majka Mejbel i ćerke Anita, Džun i Helen. Džoni i Džun su se poznavali od ranije sa prethodnih turneja na koje je on išao da Džeri Li Luisom, Rojom Orbisonom i Elvisom Prislijem. Slučajno su se susreli pre njegovog prvog izlaska na scenu, sudarili su se u prolazu i njena haljina se zakačila za njegovu gitaru. Kada ju je voditelj pozvao da izađe na scenu ona je povikala kako ne može jer ju je Džoni Keš prikovao svojom gitarom, iscepala komad tkanine i izjurila na scenu. Ovaj simpatični „incident“ bio mu je dovoljan da se zainteresuje za lepu i šarmantnu Džun. Džun je bila harizmatična, puna samopouzdanja i vladala je scenom jer je na njoj bila od detinjstva nastupajući sa porodicom. Loš odnos sa suprugom sa kojom je imao troje dece izazivao je u njemu tugu, nezadovoljstvo i depresiju. Privatni problemi, loš odnos sa ocem i demoni koji su ga mučili doveli su do toga da počne da se drogira. Konzumirao je različite droge, preterivao sa alkoholom i kretao se putem samouništenja. Sve to vreme osećao je jaku platonsku vezu sa Džun i ona mu je bila jedina podrška u tim teškim vremenima. Njegovi problemi sa drogom i alkoholom, burna narav koju je imao ali i prisan odnos sa Džun doveli su ga do razvoda od prve žene. Tih godina bio je veoma destruktivan, imao je i problema sa zakonom, a glas mu je sve više slabio zbog amfetamina. U jednom trenutku odlučio je da prekine da se drogira i u odvikavanju mu je pomagala Džun i njena porodica. U tom periodu više puta je prosio Džun ali ona je odbijala da se uda za njega dok svoj život ne dovede u red. Nakon odvikavanja prvi sledeći nastup bio je sa Karterima i tada je ponovo zaprosio Džun i to na koncertu pred publikom i ona je pristala. To je bio kraj šezdesetih. Godinu dana kasnije su se venčali. Tada su krenule bolje godine za njega kako privatno tako i za njegovu karijeru. Dobio je sina sa Džun i to dete ih je oboje veoma usrećilo.
Bio je bolešjiv i imao je nekoliko nezgoda koje su ga lako mogle koštati života. Krajem osamdesetih imao je jaku upalu pluća prilikom koje su mu ugrađena i dva bajpasa. Plašio se da pije lekove protiv bolova kako se ne bi ponovo vratio na stari put. Njegovi nastupi su bili veoma retki, a svoje slobodno vreme je provodio sa Džun i prijateljima. Devedesetih je otkrio da boluje od retkog oblika Parkinsonove bolesti, a poslednji veliki koncert je održao 1999. godine. Na koncertu mu se pridružio veliki broj poznatih kolega. Posle nekoliko upala pluća, borbe sa Parkinsonom i dijabetesom Džoni Keš je umro 2003. godine, nekoliko meseci nakon smrti njegove voljene supruge Džun. Ljudi iz njihovog okruženja su svedočili da je njihova ljubav zaista bila posebna i veoma jaka.
Izvor: Plezir