Beleške iz dnevnika Tomasa Mana (1933. godina )
Juče sam pre nego što sam zaspao dovršio čitanje 'Rata i mira', u čemu sam svih ovih nedelja nalazio utehu i oslonac. I to sam, ne manje nego u njegovom majstorstvu i njegovoj veličini, utehu nalazio i u slabostima , nedopustivostima, zamoru ovog i pored svih slabosti grandioznog dela .
1933
- 15.03. Zbirčica Dertrambovih pesama – plemenito deprimirajuće, pristojno – odvratno.
- 17.03. Razgovor o drsko–sadističkim propagandnim planovima nemačke vlade, o bezobzirnom gaženju i totalnom uniformisanju javnog mnjenja, uništenju svake kritike, o izjavi besmislenosti svake opozicije. Odvratno modernistički zamah, ono psihološki savremeno u njemu, s obzirom na kulturnu, duhovnu i moralnu reakcionarnost. DRSKO MODERNO, MODERNI TEMPO, FUTURISTIČKO U SLUŽBI BEZIDEJNOSTI NEPRIJATELJSKI RASPOLOŽENE PREMA BUDUĆNOSTI, MAMUTSKA REKLAMA ZA NIŠTA. Jezivo i bedno.
- 23.03. ('Vagner') Jedno bogato delo u kome se javljaju svi motivi mog života.
- 27.03. Neiscrpan razgovor bez kraja o zločinačkom i odvratnom ludilu, sadistički bolesnim tipovima moćnika koji su svoj cilj – apsolutno neprikosnovenu vlast – postigli sredstvima sulude bestidnosti ... Postoje samo dve mogućnosti da se ona sruši : finansijska katastrofa ili pak neka spoljnopolitička konflagracija. Duboka čežnja da do toga dođe, spreman na svaku žrtvu, svako sapatništvo. Nikakvom cenom pad tog društvenog šljama ne bi bio suviše visoko plaćen ! Nemcima je bilo dato da prirede revoluciju neviđene vrste : bez ideje, protiv svega višeg, boljeg, uljudnog, protiv slobode, istine, prava. U sferi ljudskog se tako nešto još nije dogodilo. Pri tome masa besomučno kliče i veruje da je upravo to želela, dok je ona zapravo prepredeno prevarena, samo to sebi još ne može da prizna – i k tome čvrsto uverenje viših slojeva, konzervativaca, nacionalnih (Kardof ),da se sve to kreće u pravcu jedne strašne katastrofe.
-03.04. Uostalom, ovaj težak doživljaj odmora i nije baš sasvim neplodan. Često ga dovodim u vezu sa novelom o Faustu, koja će uslediti posle Josifa i sa kojom bih 'stvorio nešto vrlo originalno'.
-05.04. Kakvo će samo razočarenje morati da doživi taj nesrećni, sada poneseni i tobože srećni narod! Berza pada. Privredni ili spoljnopolitički problemi slomiće ovoj vladi vrat. Šta će se pak učiniti sa tim obožavanim čudovištem od Hitlera, koji za milione predstavlja jednu religiju, ako bi konzervativci intervenisali vojskom? Moraće ga, pošto se ukloni njegov režim, gurnuti na mesto predsednika jer bi njegovo smenjivanje i hapšenje bilo premnogo za nemačko srce .
- ...razgovaramo o podlosti one radio emisije koja u današnjoj Nemačkoj znači citat ubistvene denuncijacije .
-25.04. Razgovor o izjavi prof. Overbeka da bi trebalo da se priključim nacionalsocijalističkom pokretu, 'kako bih ga oplemenio'. – O 'bajnoj duši' nemačkog naroda i isterivanju crnog elementa iz njegovog svetlosnog tela. Iskvaren, izvitoperen mit. Upropašćena romantika i bedno – otrovna zloba malograđana. Umetnički heroj je R. Vagner. Dirnuo sam u najosetljivije mesto.
-02.05. ... ali sam se kasnije bolje osećao, kada sam sa Bermanom došao na nemačke stvari, posmatrajući ih u velikom stilu i tumačeći sadašnja zbivanja kao novu formu stare nemačke kulturne baljezgarije, koja nema, međutim, neke znatnije šanse da uspe. To je izgubljena stvar, iako se opet, kao i kod rata, koji ono sasvim jasno samo produžava, radi o nizu godina. Jedan veliki manevar skretanja, jedna džinovska nevaspitanost u odnosu na volju svetskog duha, detinjasto bežanje iz škole ... Hoće li konačno ovaj narod učiniti mudrijim, ovaj narod koji je trn u ]telu Evrope, Zapada ?
-07.05. Lektira Tolstoja mi zato tako odgovara što se u tom delu ono čulno – radosno i pozitivno na tako prirodan i ljudski način povezuje sa moralnom kritikom savesti. Juče sam za vreme putovanja pročitao da najviše i najbolje ljudske osobine, koje nisu i ne mogu biti svojstvene tzv. velikim ljudima, predstavljaju – ' ljubav, poetsko osećanje, nežnost, filozofska sumnja koja nagoni na istraživanje' .
-28.05. Uglavnom sam sa njim razgovarao : o Ničeu, 'nemačkoj revoluciji ', nemačkoj formi boljševizma, proterivanju mediteranskog humanizma, pobuni malograđanskog neobrazovanja i antiobrazovanja, koje se ideologizira kao 'narodni pokret ' – što u odr. svetsko – istorijskom smislu i jeste . Ali izraz 'istorijski pokret' koji se javlja u svakom govoru, svakom članku, ipak predstavlja preterivanje. Radi se u osnovi o prilično suvišnom i istorijski malo značajnom podgrejavanju hajke na kulturu, za što je već Niče optužio Nemce. Socijalna suvišnost. (Ono što rade to je 'marksizam') Moralna suvišnost (na osnovu jednog kompleksa niže vrednosti koji je bio čista hipohondrija). Razlika u odnosu na Italiju, gde je možda bila potrebna jedna nacionalistička injekcija kako bi mogle da se razmahnu snage. A i vraćanje Rimskom carstvu nešto je, naravno , sasvim drugo nego ono vraćanje u Teutoburšku šumu. Ono polovično i kukavičko kod ove 'revolucije' koja nastupa tako radikalno. Reči ' varavarski' ukazuje se velika retorska čast , ali se pri tom ne želi biti varvarski , ipak se pred svetom strahuje od ovog obeležja i pridaje važnost obrazovanju, kiti se jednom Akademijom za literaturu, u kojoj jedan pisac, klanjajući se pred eksponentima njene duhovne bede, slavi nemački jezik, dok istovremeno njegove kolege po zatvorima bivaju tako prebijani da njihove žene šest nedelja ne mogu da dobiju dozvolu da ih vide. Odeljenja u bolnicama sa strogo nacionalsocijalističkim osobljem, kako bi se osujetio svaki kontakt sa pacijentima i kako bi se o njihovom stanju i uzrocima tog stanja ništa ne bi saznal . U Akademiji te države pisci drže svečane govore a mladi pesnici u svojim stihovima, koji bez daljnjeg moraju biti loši, slave ili opravdavaju paklene kazne kojima su kažnjeni grešnici koji su se ogrešili o državu Branderburg. Treba li verovati da je sve to više 'istorijsko' a manje suluda epizoda ?
-01.06. Juče sam pre nego što sam zaspao dovršio čitanje 'Rata i mira', u čemu sam svih ovih nedelja nalazio utehu i oslonac. I to sam, ne manje nego u njegovom majstorstvu i njegovoj veličini, utehu nalazio i u slabostima , nedopustivostima, zamoru ovog i pored svih slabosti grandioznog dela .
- 02.06. Vigand piše iz Levicija o spaljivanju Frojdovih dela u Drezdenu u znak demonstracije 'protiv psihoanalitičkog precenjivanja nagonskog života a za idealizam'. Kakvo neznanje i kakva laž u kombinaciji reči 'psihoanalitičko precenjivanje' ! Ta , nagonski život za 'dinamički', prema razumu neprijateljski raspoloženi pokret predstavlja svetinju ! On se može uzeti u zaštitu od raščlanjavanja, to bi imalo smisla, ali je prava idiotarija istovremeno siktati protiv njegova precenjivanja.Uvek se tu jedno buđavo – lagodno malograđanstvo nalazi u stanju protivrečnosti sa varvarsko-dinamičko- iracionalnom ambicijom.
-21.06. Jutros dovršio podelu i naslovljavanje prve knjige, pri čemu su me zabavljali izvesna mistika i redosled brojeva koji je nekako sam od sebe nastajao i to sa brojkama 10 , 5 i 7 . Knjiga se deli na Predigru i 7 poglavlja. Prvo poglavlje i Predigra imaju po 7 poglavlja , drugo poglavlje pak 5, treće opet 10, četvrto opet 10 , peto 7 , šesto i sedmo po 5 podpoglavlja . Tako knjiga pruža celu masu lepo razdeljene građe.
-23.06. U tišini večeri razmišljao sam o svom životu , o njegovim mukama i tegobama od mladih dana, kao i o njegovim blagodetima zahvaljujući izvesnim crtama moga karaktera. Ipak verujem da ću na kraju tog mog života biti prilično umoran - i ne samo od njega već i, uprkos metafizičkim nadama i čežnjama moje mladosti, od života uopšte . Dosta , dosta ! Kada se to na kraju kaže , onda se ne misli samo na sopstvenu 'individuaciju' već se misli na celinu – verovatno na osnovu onog tačnog saznanja : Mnogo drugačije nikad ni nije. Smisao reči 'umoran od života' nije lične već sveobuhvatne prirode.
-20.07. Prijatno sećanje ne veče u društvu u našem vrtu , kojom prilikom sam pročitao 'Prevaru sa blagoslovom' i očigledno ostavio dubok utisak. U takvim prilikama uvek imam osećanje da varam i opsenjujem, jer se ne predstavljam sa promašenim , testastom- nerešenim delovima već uvek nekim 'lepim mestom', skrivajući ono neuspelo , tako da se stiče utisak da je i sve ostalo tako uspelo . To je svakako ono podvaldžijsko kod svakog čitanja nekih delova . Ali pri tome se ono što čitam pokazuje daleko boljim i upečatljivijim nego što se meni činilo, tako da bi se smelo zaključiti da je i ono što nisam predstavio slušaocima daleko manje loše nego što se to meni čini .
-30.07 Posle ručka dovršio korekturu 1. knjige , pri čemu me je opet do suza dirnula smrt Rahilina, kao što je to bilo i prilikom pisanja i kao što je to uvek prilikom svakog novog čitanja. Ovde, kod ovog lika, igra ulogu moj odnos prema K. Nije slučajno da baš i ona tako voli tu povest Jakova i Rahile. Ona u njoj vidi idealizovanu, mitiziranu predstavu naše životne zajednice.
-13.08. Za doručkom sa K. Razgovarao o sumanutosti Nemačke. Ona pred svetom ima moralnu prednost da joj do 'civilizacije' ama baš ni malo nije stalo. Ona se ne boji haosa, ona voli haos.
-20.08. ... dok mene od povratka ne zadržava strah već osećanje mučnine i odvratnosti.
- 01.09. Razgovor o romanu koji bi trebalo napisati – iz sfere Vagner-List-Kozima-Niče, jedna veoma interesantna tema, najkomplikovaniji, najobuhvatniji nemački predmet. Antipatija izmađu Lista i njegovog zeta (veoma izrazita). Listova evropska duhovnost naspram Vagnerovom izrastanju iz malograđanskog. Listova kćerka, duhovno mondena i ne-nemačka (da ne kažem nenemačka), od rođenja, unosi u Vagnerovu sferu katoličko – kadilački elemenat, s jedne strane, a onda opet, s druge strane, sama piše antisemitske i nemačkonacionalističke članke Vagnera u bajrotovskim listovima. K tome dolazi Niče koji je potekao iz svešteničke kuće, iz humanizma, profesorske sfere i koji se usled bolesti izrodio u nešto evropsko – antinemačko.
-07.09. Jasno je da se život jedne države menja tokom jednog ljudskog veka od 60 godina. Ali zašto bi to moralo da kod mene izazove mržnju i odvratnost ? 'Fašističke', nacionalno naglašene autoritarne metode počinju na sve strane da odmenjuju stare, klasične forme demokratije. Zašto se od toga pravi posebna nemačka misterija i zašto Nemačka pri tome nastupa sa pretenzijom da izigriva vođu i spasioca sveta ? Posle anti – demokratskih prevrata u Rusiji i u duhovno beznačajnijoj Italiji, Nemačka sa svojim prevratom, koji u stvari predstavlja preuzimanje vlasti od strane onog sloja stanovništva koji u duhovnom pogledu stoji na najnižem stepenu – sloja propalih malograđanskih masa ispunjenih mržnjom, dolazi tek na trećem mestu . Čime se ona izdvaja ? Treba li svet da se obnovi pomoću prljave mistike , izopačene filozofije života koju ona unosi u pokret? Zato što tamošnje promene u području političke tehnike i rukovođenja poprimaju oblik ubistvene i ubilačko-krvave i ratne religije, čiji je moralni i duhovni nivo najbedniji deo njegove pojave . Osvetoljublje i manija veličine ujedinjuju se u svetsku opasnost, prema kojoj je predratni imperijalizam bio prava nevinost . I ovaj prinčevski kelner nas uverava da će ova i ovakva Nemačka na isto tako miroljubiv način urediti Evropu kao što je u zemlji 'ustavnim putem' došla na vlast. Ali ta Nemačka je jedini narod u Evropi koji se ne boji rata i ne odbacuje ga već ga štaviše obožava ; ona sa svojom totalitarnom državom , sa svim onim što je za ovo pola godine urađeno, ne teži ni za čim drugim nego za ratom , koji možda ne bi htela , ali koji s obzirom na svoje ishodište i na svoju prirodu mora da hoće . Program , delom nesvestan, delom svestan , jasan je : prvo uništiti 'unutrašnjeg neprijatelja' , tj. sve ono što se u zemlji suprotstavlja ratu (to je ujedno bila osveta nad sopstvenim narodom zbog toga što je navodno zbog tog naroda izgubljen rat) i onda – Šta posle toga treba da dođe , to se ne zna , to se još ne može sagledati , a i poriče se da se to već želi sagledati . Ali potajno se želi to buduće stanje, čezne se za njim kao za voljenim haosom – jedna ljubav koja uliva osećanje da smo pozvani za političko vođstvo sveta – pa se u tom smislu sasvim javno svim silama radi na naoružavanju .
- 08.09. Naveče čitao 'firerov' govor o kulturi u jednom nacističkom listu iz Frankena, koji su mi začudo poslali. Neverovatno. Taj čovek, eksponent sitnog srednjeg staleža sa osnovnim školskim obrazovanjem koji se odao filozofiranju, odista je neobična pojava. Nema sumnje da je njemu, za razliku od tipova kao što su Gering i Rem, nije stalo do rata već do 'nemačke kulture'. Njegove misli, koje bespomoćno ponavlja, praveći stalno omaške i izlažući ih u jadnom stilu, jesu misli đačeta koje se bespomoćno trudi . One bi još i mogle da ostave neki utisak kada ne bi bile svedočanstvo jezive neskromnosti. Nikada se silnici, akteri svetskih zbivanja i velike politike nisu usuđivali da na takav način izigravaju učitelja jednog naroda, štaviše učitelja čovečanstva. To nije činio ni Napoleon, a ni Bizmark. Oni su stvorili jedan red, jednu osnovu, polazeći od svoje vizije, na kojoj je mogao ili nije mogao da cveta viši duhovni život, nauke i umetnosti. Oni su preko države u tom duhovnom životu podržavali i podsticali ono što im se činilo korisnim a isto tako nasilno ugušivali ono što im se suprotstavljalo. Ali oni nikada nisu docirali sa katedre i propisivali naciji kulturnu teoriju, kulturni program, iako su po svom duhovnom kapacitetu neuporedivo više bili za to nego ovaj bedni mangup. Naravno, oni još nisu znali za ' totalitarnu državu ' koja nije samo osnovica moći, već je jedna sveobuhvatna sila koja komanduje svim oblastima života, pa i kulturnom, štaviš, pre svega njom, jer zna kakva ona treba da bude, pa je diktatorski, isključivo i bespogovorno svodi na pojmove usvojene u žestokom autodidaktičkom rvanju i zasnovane na strahovito tanušnoj lektiri .
-10.10. Sve se brani od opasnog psa u središtu Evrope, jednog fanatiziranog, stravično prenadraženog naroda u stanju nacionalnog orgazma, što svet unaokolo prisiljava da bude veoma oprezan .
-17.10. U 8 časova sa K. I decom na abonirani koncert, u Muzičkoj dvorani, koji je bio ugodan i zanimljiv. Klavirski koncert Čajkovskog, koji sam do sada znao samo sa gramofonske ploče, interpretirao je V. Horovic, jedan izuzetno briljantan mladi pijanista, koji je posle imao velikog uspeha sa Šopenom i Stravinskim.
