Ljubitelji muzičkih festivala i masovnih sportskih događaja ovog leta će moći da uživaju, ali uz posebne uslove.
Sestre Tamara i Ivana Marković do pre nekoliko nedelja bile su oduševljene kada sa nekoliko prijatelja odu na Savski kej i puste muziku na telefonu.
„Zamišljale smo kao da smo na nekom festivalu napolju, ponele bi ćebe i piće i nekako uživale”, kaže Tamara za BBC na srpskom.
Ovog leta, pak, festival neće morati samo da zamišljaju jer uveliko planiraju da odu na Egzit u Novom Sadu, a gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević potvrdio je da će festival ove godine biti održan od 8. jula.
„Održavanje Egzita biti simbol pobede Srbije nad pandemijom”, rekao je Vučević.
I ljubitelji sporta moći će da trče ulicama Beograda jer će Beogradski maraton, posle prošlogodišnjeg odlaganja, ove godine biti organizovan – u nedelju, 6. juna.
„Ovogodišnji Beogradski maraton biće potpuno drugačiji od svih prethodnih”, kažu za BBC na srpskom organizatori maratona.
„Naravno, biće u skladu sa merama koje se primenjuju u Srbiji za zaštitu stanovništva od pandemije, kao i po protokolima drugih organizatora sličnih događaja koji su već održani u svetu”.
Čeka nas i leto u Srbiji prepuno događaja – od žurki na splavovima, preko potencijalnih svadbi i veselja do velikih manifestacija.
Ipak, pojedini organizatori imaju posebne uslove koje posetioci moraju da zadovolje kako bi uopšte prisustvovali događajima.
„Za organizovanje velikih festivala moramo da imamo vakcinisano bar 50 odsto mladih ljudi”, upozorio je član Kriznog štaba za odbranu od korona virusa doktor Branislav Tiodorović.
Za sada, međutim, Srbija nije ni blizu tog broja vakcinisanih među mlađima.
U želji da poboljšaju odziv mlađih na vakcinaciju, organizacija Ujedinjeni festivali Srbije, koju predvode Egzit, Bir fest, Arsenak fest, Lav fest i Nišvil, pokrenula je nacionalnu kampanju.
Tako će uslov za ulazak na neke festivale biti jedan od četiri principa: davanja na uvid potvrde o vakcinaciji, potvrde o posedovanju antitela, negativnog PCR ili antigenskog testa.
Prvo trčanje, pa onda žurke
Nikola Radivojević iz Beograda trčao je poslednja tri polumaratona, a oprobao se i u regionu.
Od početka uvođenja karantina u martu 2020. godine, marljivo je trenirao, pa i kod kuće.
„Kada smo bili zaključani prošle godine, radio sam vežbe snage u stanu, a čak sam i trčao uz stepenice po zgradi”.
Otkazivanje prošlogodišnjeg maratona mu je teško palo jer kaže da se trkač „priprema mesecima za taj dan kada će izgurati svoj cilj, nezavisno od vremena koje će postići”.
„Nije važna ta medalja zbog nje same, ali je dokaz da sam uspeo u nečemu što sam namerio”, dodaje on.
Oduševljen je bio kada je čuo da će ove godine moći da trči ulicama na 34.Beogradskom maratonu koji će biti održan pod sloganom Bez barijera.
Ipak, program će biti izmenjen zbog pandemije.
Umesto u uobičajenih 10 časova, trka će početi u osam ujutru jer je datum maratona prethodno pomeren, pa će biti toplije nego inače.
„Prvi put u istoriji Beogradskog maratona nećemo imati Trku zadovoljstva, koja je i najmasovniji deo ovog događaja”, kažu organizatori za BBC na srpskom.
„Nećemo organizovati ni Dečiji maraton kao uobičajenu najavu za Beogradski maraton.
Neće biti ni Pasta partija i sličnih propratnih aktivnosti koje su bile sastavni deo Beogradskog maratona, a ovom prilikom mogle bi da budu rizična mesta i aktivnosti na kojima se okuplja veći broj ljudi, dodaju organizatori.
Kažu da da će najveća novina zapravo biti „etapno startovanje učesnika u maratonu i polumaratonu – odnosno u odgovarajućim vremenskim razmacima sa grupama učesnika”.
To je još jedna od epidemioloških mera.
„Svi učesnici dobiće informacije i striktna uputstva kako da se ponašaju pre startne trke, tokom takmičenja, kao i po završetku samog događaja”, dodaju iz Beogradskog maratona.
„Jedna od bitnih mera biće da sve vreme poštuju fizičku distancu”.
Umesto očekivanih 10.000 učesnika u polumaratonu i maratonu startovaće ukupno oko 5.000 trkača.
Nažalost, kažu organizatori, neće biti ni učesnika iz inostranstva, a bilo ih je prijavljeno više od 3.500 iz oko 70 zemalja sveta.
Festivali su ponovo u igri
Petrovaradinska tvrđava biće otvorena od 8. do 11. jula kada će ugostiti neke od svetskih muzičkih zvezda.
Ipak, da bi ušli na Egzit, posetioci će morati da poštuju određena pravila.
Sanjin Đukić iz Egzita za BBC na srpskom kaže da je „napravljen protokol koji je u skladu s najnovnijim naučnim studijama sprovedenim na nekoliko test događaja u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Holandiji i drugim zemljama”.
„Rezultati studija pokazuju da, u slučaju ograničenja ulaska na koncerte i festivale na one koji su vakcinisani, koji su preležali Kovid-19, koji pokažu negativan rezultat na PCR ili antigenskom testu, rizik od širenja zaraze je gotovo zanemarljiv i daleko manji od drugih mesta okupljanja”, objašnjava Đukić.
Zato, da bi mogli da uživaju u festivalu, posetioci moraju da imaju dokaz o vakcinaciji, negativan PCR ili antigenski test ili dokaz da su preležali korona virus.
Ovaj protokol je, dodaje on, dobio pozitivno mišljenje Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda i ključnih epidemiologa uključenih u rad Kriznog štaba.
„Ovaj dokument učiniće festivale i koncerte najbezbednijim mestima u Srbiji, daleko bezbednijim od drugih mesta okupljanja koja nemaju navedena ograničenja”, tvrdi Đukić.
Organizatori veruju da će „najveći broj publike biti iz Srbije, a sve će zavisiti od mera koje budu važile u narednom periodu”.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je rekao da će „posetiocima iz zemlje i sveta biće omogućen brz antigenski test po veoma povoljnim cenama, u posebno organizovanoj zoni u neposrednoj blizini festivalskih kapija”.
Kragujevčani i svi zainteresovani moći će od 24. do 26. juna na Arsenal fest u Kragujevcu, dok će Lav fest u Vrnjačkoj Banji biti održan od 5. do 7. avgusta, uz poštovanje istih epidemioloških mera i uslova.
Ni Nišlije i ljubitelji džeza neće ostati bez festivala, a mere će zavisiti od epidemiološke situacije.
Festival džeza Nišvil trebalo bi da bude organizovan od 6. do 15. avgusta.
„Nišvil se priprema apsolutno kao da će festivala biti bez ikakvih ograničenja”, rekao je direktora festivala Ivan Blagojević.
Blagojević je pozvao mlade ljude iz cele Srbije da se vakcinišu „kako ne bi morali avgusta da sprovode rigoroznije mere na ulazu”.
„Nadamo se da će to sve biti na nivou merenja temperature, nošenja maski i ono nešto što je praksa, ali u zatvorenim prostorima”, dodao je Blagojević.
Postoji mogućnost da će, dodaje on, stolice biti postavljene na dva metra rastojanja.
Pored Nišvila, u ovom gradu se očekuje još nekoliko masovnih događaja, koje organizuje Niški kulturni centar.
Beograd odgovora: Na pivo u zavisnosti od epidemiološke situcije
Ni pivopije možda neće ovog leta morati da propuste omiljeni festival.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić potvrdio je krajem aprila da će Bir fest sigurno biti održan ove godine, saopštio je gradski Sekretarijat za informisanje.
Vesić je naglasio da će biti poštovane mere koje tada budu na snazi.
„Važno nam je da se polako vraćamo normalnom životu, a vakcinacija je upravo put za taj povratak”, istakao je on.
Ipak, iz Sekretarijata Beograda za BBC na srpskom kažu da će „Bir fest, kao i sve ostale manifestacije od značaja za Beograd, biti održane tokom leta u zavisnosti od epidemiološke situacije”.
Dodali su da će u skladu sa tim „organizatori festivala i manifestacija odrediti datum održavanja, broj učesnika i publike”.
„Manifestacija je po prosečnoj poseti najveći pivski festival u jugoistočnoj Evropi”, kažu iz Sekreterijata.
„Za pet dana koliko inače traje, festival poseti više od 500.000 ljudi.
Od 2006. do 2019. godine, manifestaciju je posetilo više od osam miliona posetilaca koji su uživali u više od 750 besplatnih muzičkih nastupa i degustaciji više od 450 brendova piva”.
Svadbe i veselja
Tamara i Ivana imaju zakazanu svadbu kod prijatelja za kraj agvusta.
„Sve je bilo organizovano za ovo proleće, ali su, zbog epidemioloških mera, sve morali da pomere”, kaže Tamara za BBC na srpskom.
„Nadam se da će ovoga puta uspeti”.
Epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović je za RTS 1. juna rekao da je „teško odgovoriti na pitanje kada bi mogle da budu oranizovane svadbe i veselja”.
„Odgovor ne može biti drugačiji od toga da pratimo kretanje novozaraženih”, rekao je on.
„Naše bolnice se prazne, prelaze u normalan rad, znači da smo na dobrom putu, to znači da će nam dve kovid bolnice, Batajnica i Kruševac, primati bolesnike ako se budu pojavili”.
Dodaje da će situacija biti jasnija polovinom juna i da treba pratiti broj novih slučajeva.
Na sednici Kriznog štaba 31. maja odlučeno je da će ugostiteljskim objektima rad biti produžen do ponoći, a kiosci će moći da rade neograničeno.
Produžen je i rad bioskopa, pa će poslednja projekcija biti od 23 sata.
Ivana je krajem maja bila na žurci na beogradskim splavovima i kaže da nije bilo nikakvih posebnih mera.
„Gužva je bila ogromna, ljudi su baš željni provoda”, kaže ona.
„Niko nije nosio maske, ali sam se ja trudila da se budem za našim stolom i ne mešam se sa drugim ljudima.
„Nekako mi je to još previše izlaganja”.
Slično poručuju i organizatori koncerata.
Tako, na primer, organizatori koncerta Masima Savića, koji bi trebalo da bude održan krajem jula na stadionu Tašmajdan, kažu da će moći da prisustvuje ograničen broj ljudi, uz poštovanje svih epidemioloških mera i preporuka.
Uslov za festivale: „Motivacija mladih”
Prema rečima epidemiologa Branislava Tiodorovića, i organizatori festivala moraće ipak da prate razvoj situacije.
„Za organizovanje velikih festivala moramo da imamo vakcinisano bar 50 odsto mladih ljudi”, kaže Tiodorović.
„Oko 20 odsto za ljude od 18 do 35 godina nije dovoljno”.
Ukoliko se polovina mladih vakciniše, kaže član Kriznog štaba, „može se očekivati da svi naši festivali stvarno budu otvorenog tipa za one vakcinisane, PCR negativne ili sa antigenskim testom”.
„Ako budemo iskoristili ove dane pred nama da se mladi vakcinišu, imaćemo taj rezultat”, navodi Tiodorović.
Dodao je i da 15 gradova već ima ispunjenu kvotu od 50 odsto vakcinisanih, a desetak gradova je na tom putu.
„Mladi moraju da imaju interes koji treba razumeti, treba shvatiti da njima treba druga motivacija – lepši, komotniji život, uživanje u muzici i prirodi”, dodao je Tiodorović
Potpisnici inicijative Spasimo muziku, među kojima su organizatori najvećih festivala u Srbiji, poručili su da „nisu na suprotstavljenim stranama sa članovima Kriznog štaba”.
„Imamo u isti cilj kao i celokupno društvo – borbu za javno zdravlje kroz povećanje broja vakcinisanih kako bi se što pre vratili normalnom životu”, piše u inicijativi.
„Velika Britanija je još pre tri meseca odredila 21. jun kao datum potpunog otvaranja zemlje i povratak manifestacija.
„Svrha ovako dugoročnog planiranja je, između ostalog, povećanje optimizma i motivacije kako bi celo društvo, a pre svega mladi, dali doprinos u ostvarenju zajedničkog cilja kroz pridržavanje mera i vakcinaciju”.
Dodaju da je „najava mogućnosti organizovanja koncerata, festivala i žurki deo te vizije i deo je kampanje za vakcinaciju usmerenu prema mladima”.