fbpx

Privremeno prekoračenje 2 °C moglo bi da izazove dugotrajnu štetu za biodiverzitet

Amazon prašuma foto Ivars Utinans unsplash

Foto: Ivars Utinans

Autori nove naučne studije upozorili su da bi šume Amazonije mogle da budu zamenjene travnatim površinama u slučaju da porast temperature privremeno premaši 2 °C. Ni ostali ekosistemi nisu u zavidnijem položaju.

Čak i kada globalna temperatura krene da pada, nakon što tokom ovog veka dostigne svoje maksimalne vrednosti, rizik za biodiverzitet verovatno neće jenjavati ni desetinama godina posle, otkrili su rezultati nove studije Univerzitetskog koledža u Londonu i Univerziteta u Kejptaunu. 

Globalno zagrevanje već ozbiljno utiče na floru i faunu, izazivajući ogromna odumiranja šuma i korala, drastično smanjenje populacije pojedinih insekata, migracije vrsta, kao i promenu veličine i oblika tela kod nekih ptica. A tim naučnika pružio je uvid u to kakva ih budućnost očekuje ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte pothitno ne smanje.

Autori studije su proučavali uticaj mogućih budućih promena klime na preko 30.000 vrsta vodozemaca, ptica, sisara, gmizavaca, morskih riba i beskičmenjaka, kao i morske trave, sa različitih lokacija na svetu.

U slučaju da temperatura poraste preko 2 °C u odnosu na predindustrijske nivoe pre nego što krene da se smanjuje, više od četvrtine analiziranih staništa ima neizvesne ili nepostojeće šanse da se vrati u pređašnje ‘normalno’ stanje.

„Istraživali smo šta će se desiti biodiverzitetu na globalnom nivou ako se klimatske promene stave pod kontrolu tek nakon privremenog prekoračenja dogovorenog cilja”, objasnio je engleski istraživač i koautor studije, dr Aleks Pigot.

„Otkrili smo da će veliki broj vrsta životinja nastaviti da se nosi sa nebezbednim uslovima i decenijama nakon vrhunca globalne temperature. Čak i ako kolektivno uspemo da preokrenemo globalno zagrevanje pre nego što su vrste nepovratno izgubljene iz ekosistema, poremećaj životne sredine, izazvan nebezbednim temperaturama, mogao bi da potraje dodatnih pola veka ili više. Neophodna je hitna akcija kako se nikada ne bismo približili granici od 2 °C, a kamoli je premašili”, poručio je Pigot.

Istraživanje se fokusira na scenario u okviru koga bi se emisije ugljen-dioksida povećavale do 2040, a onda bi se trend povećanja preokrenuo i zahvaljujući dubokim rezovima i korišćenju tehnologije za uklanjanje ugljen-dioksida, emisije bi posle 2070. postale negativne. Ovakav razvoj situacije bi prouzrokovalo da tokom ovog veka porast globalne temperature bude iznad 2°C, ali da nakon 2100. padne ispod te granice.

Istraživači su merili kada i na koji način bi vrste na određenim mestima bile izložene potencijalno opasnim temperaturama, koliko dugo bi to potrajalo, koliko vrsta bi bilo ugroženo i da li bi ikada mogle da se vrate u svoju termalnu nišu.

Tropski regioni su u najvećoj opasnosti sa skoro 90% lokacija „gurnutih” izvan njihovih termalnih niša. U Amazoniji, jednom od biološki najraznovrsnijih regiona sveta, više od polovine vrsta naći će se u potencijalno opasnim klimatskim uslovima.

Oko 19% proučavanih područja (uključujući i Amazoniju) možda neće moći da se vrati u stanje pre prekoračenja porasta temperature. A dodatnih 8% lokacija, prema projekcijama, sigurno se neće nikada oporaviti. To znači da čak i privremeni prelazak 2°C može da izazove nepovratne gubitke za prirodu zbog izumiranja vrsta i radikalnih transformacija ekosistema.

„U Amazoniji ovo bi moglo da znači da šume budu zamenjene travnatim površinama, što bi kao posledicu imalo nestanak važnog globalnog ponora ugljenika. Ovo bi se negativno odrazilo na brojne ekološke i klimatske sistema kao i na našu sposobnost da smanjimo globalno zagrevanje”, kazao je vodeći autor dr Andreas Mejer.

Novim naučnim nalazima potcrtava se važnost posmatranja čitave slike i moguće štete umesto da se trudimo da naša konačna destinacija bude u dogovorenim temperaturnim okvirima zato što se ovakvim načinom razmišljanja potcenjuje potreba za brzim i velikim smanjenjem štetnih emisija. Naučnici su takođe istakli da bi i planovi za uklanjanje ugljen-dioksida mogli loše da deluju na ekosisteme: npr. sadnja ogromnih šuma i proizvodnja biogoriva zato što zahtevaju mnogo zemljišta i vode.

klima101.rs