fbpx

Podmukao način krčenja Amazonije – prskanje drveća pesticidima koji izazivaju njihovo propadanje

Amazon prašuma foto Ivars Utinans unsplash

 Foto: Ivars Utināns

Godinama unazad Amazonska prašuma gubi sve više drveća kako bi poljoprivrednici na iskrčenom prostoru mogli da uzgajaju stoku ili da poseju soju. S tim u vezi, otkriven je podmukao način koji doprinosi deforestaciji ovog izrazito bitnog ekosistema – bacanje pesticida iz aviona i helikoptera. U ovoj štetnoj praksi koriste se hemijski proizvodi poput glifosata koji izazivaju propadanje stabala zbog čega ona moraju biti odstranjena.

Ova praksa raskrčivanja udaljenih i teško dostupnih područja Amazonije popularizovala se od 2018. godine. Uprkos tome što traje duže od uobičajenog obaranja i uklanjanja drveća pomoću teške mašinerije, prskanje pesticidima je privlačan metod deforestacije stočarima i zemljoradnicima zato što se ne može lako utvrditi putem satelitskih osmatranja kao što je to slučaj sa klasičnom sečom.

Najpre odumire lišće, a onda i ostali delovi drveća. Proces degradacije traje nekoliko godina, ali je prestupnika gotovo nemoguće uhvatiti.

Određeni pesticidi uništavaju sva stabla osim najvećih – takođe, umiruću šumu je mnogo lakše iseći nego živu, dovoljni su samo traktor i motorna testera. Kada iskrče površinu prašume zatrovanu pesticidima, prestupnici pomoću letelica poseju travu. Evo i zbog čega! Kako bi ilegalno iskrčeno zemljište moglo da bude prodato kao farma u nastanku, ono treba da bude pokriveno travom.

Brazilska agencija za zaštitu životne sredine IBAMA je utvrdila u Amazoniji, pored glifosata, i prisustvo visokotoksičnih preparata na bazi karbosulfana i herbicida 2,4-D koji može da bude poguban i za ogromno drveće.

Dodatni problem predstavlja neodgovorno odlaganje iskorišćene ambalaže pesticida. Kada je otpad samo bačen na zemlju, umesto da je opran i odložen na odgovarajući način, postoji opasnost da kiša spere ostatke opasnih hemikalija što će ugroziti zdravlje i živote ljudi i životinja iz okoline.

S obzirom na značaj drveća u borbi protiv klimatskih promena, veoma je bitno da čovečanstvo stane na kraj njihovom besomučnom krčenju. Nadu da ćemo to zaista sprovesti u delo pruža dogovor zemalja sa prošlogodišnjeg COP-a o zaustavljanju deforestacije do 2030. godine, prenosi klima101.