fbpx

Novi zeleni plan EU vrijedan 210 milijardi evra, solarni paneli obavezni na novim zgradama

beč solar

Solarni paneli biće obavezni na svim novim zgradama u Evropskoj uniji u skladu sa prijedlogom novog plana da EU postane potpuno funkcionalno nezavisna od fosilnih goriva iz Rusije do 2027. godine.

EU planira velike investicije u solarnu i energiju dobijenu od vjetra, ali će kratkoročno morati da poveća proizvodnju struje iz uglja kako bi prekinula zavisnost od ruskog gasa i nafte.

To su kratke crte plana koji je predstavila Evropska komisija, a koji će koštati 210 milijardi dolara u narednih pet godina.

Komisija je saopštila da će novac doći iz privatnog i javnog sektora, kao i da to ulaganje treba shvatiti kao kaparu za evropsku energetsku nezavisnost i bezbjednost, ali i kao dobru investiciju jer će udaljavanje od fosilnih goriva štedeti EU 100 milijardi dolara godišnje.

„Jasno je da moramo da okončamo zavisnost od fosilnih goriva što je prije moguće i mnogo brže nego što smo mislili zbog rata. U martu smo pokazali da to može da se učini, Evropski savjet je kasnije odlučio da to treba da bude urađeno, a danas pokazujemo kako to treba izvesti“, istakao je Frans Timermans, zadužen za zeleni plan EU.

Još veće ulaganje u obnovljive izvore

Prema planu, EK je istakla tri glavna stuba energetske tranzicije: ušteda energije, diverzifikacija izvora snabdijevanja i obnovljivi izvori energije.

Što se obnoviljivih izvora energije tiče, EU bi do 2030. godine trebalo da proizvodi 45 odsto svojih potreba iz obnovljivih izvora.

Do 2030. godine solarna energija biće najveći pojedinačni izvor struje u EU, a polovina će dolaziti od solarnih panela sa krovova zgrada, pojasnio je Kadri Simson, zadužen za energetski sektor u EK.

Inicijativa solarnih krovova bila bi uvrštena u zakon koji bi obavezivao da svaka nova javna, komercijalna i stambena zgrada ima na svom krovu instalirane solarne panele.

Takođe, velika stavka u planu je smanjivanje potrošnje do 2030. godine u odnosu na 2020. godine za 13 odsto.

Osim toga, Komisija je u okviru plana od 210 milijardi predvidjela da 12 milijardi bude uloženo u gradnju novih terminala za tečni prirodni gas i unapređivanje postojećih naftnih postrojenja da prihvataju i obrađuju naftu iz drugih dijelova svijeta.

Agencije