Energetska tranzicija je najveći izazov današnjice koji je prihvatila i BiH. To je i jedan od uslova za članstvo u Evropskoj uniji. Ima li BiH potencijala za ovaj proces?
BiH je potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice, Pariškog sporazuma te Sofijske deklaracije i niza drugih dokumenata kojima je prihvatila da postane karbonski neutralna država do 2050. godine. To je za BiH težak posao, ali prirodni potencijal ima.
“Recimo potencijal vjetra i solara u BiH i to ekonomski isplativ potencijal je dva puta veći od naše ukupne proizvodnje električne energije koju imamo sad”, kaže Damir Miljević iz Centra za održivu energetsku tranziciju ReSET. Međutim, zavisnost od uglja u BiH je velika.
“Trenutno stanje po pitanju proizvodnje električne energije u BiH je takvo da ukupno učešće u proizvodnji elektične energije participira proizvodnja u trrmoelektranama 60 posto, ostatak u hidroelektranama. Učešće obnovljivih izvora energije je svega oko jedan posto”, kaže Slobodan Vasiljević, magistar elektrotehničkih nauka.
Dakle, proces je počeo, ali nedovoljno ozbiljno.
“Mi imamo različitu situaciju u BiH. RS je prošle godine usvojila novi zakon o obnovljivim izvorima energije koji omogućava ubrzavanje energetske tranzicije pogotovo u dijelu koji se odnosi na takozvanu građansku energiju, tj. mogućnost da građani i lokalne zajednice i privreda učestvuju u proizvodnji električne energije. U FBiH još nije usvojen taj zakon. Problem je što mi sa tim zakonima kasnimo dvije, tri godine za regionom, a za Evropskom unijom pet do 10 godina”, kaže Miljević.
Dekarbonizacija energetskog sektora je imperativ za BiH što je ne samo obaveza , već i razvojna šansa.
„To je neophodno. Istina Evropa u poslednje vrijeme kad se suočila sa manjkom gasa i kad su cijene gasa i nafte otišle u nebo ponovo se malo vraća na ugalj, ali to je samo jedna prolazna etapa, da se prebrodi ova nastupajuća zima. Poslije će se stvari ponovo vratiti na ono što je projekcija EU, dakle dekarbonizacija i treba zaista da se svi uključimo u smanjivanje uticaja klimatskih promjena“, kaže Edhem Bičakčić iz Komiteta Međunarodnog savjeta za velike električne sisteme (CIGRE BiH).
“Lobiji koji i dalje zagovaraju da su termoelektrane održive gube bitku, jer samnjenje zračenja CO2 je definitivna odluka EU u smsilu zaštite životne sredine i zbog toga će se vrlo brzo uvoditi i u BiH takse na emisiju CO2. One su trenutno na nivou otprilike 60 eura, recimo na jedan proizvod jednog megavat sata električne energije i na takav način električna energija proizvedena u termoelektrani postaje nekonkurentna na evropskom tržištu. S druge strane EU je vrlo blizu odluke da tzv. prljavu električnu energiju neće željeti da otkupljuje”, kaže Vasiljević.
Zato ovaj proces treba ubrzati. Radi se o veoma velikim investicijama, ali moramo biti spremni da prihvatimo izazov, kaže Bičakčić.
“Bitno je da projekti budu dobro pripremljeni, da administartvina procedura bude jednostavna, razumljiva i domaćim i stranim investitorima i te će se stvari ubrzano odvijati”, kaže Bičakčić.
“Privatne kompanije će biti nosioci tih promjena, javni sektor ne može to da prati jer još egzistira i vodi prljave energije, ali generalno biće poteškoća”, ističe ekonomski analitičar Admir Čavalić.
Ništa se ne dešava preko noći, a pobornici fosilnih goriva iznose lažne dileme, smatra Damir Miljević.
“Ja sam se vratio nedavno iz Poljske. Poljska je u zadnijih 20 godina smanjila broj rudara sa 400 hiljada na 70 hiljada. Prema tome ono što treba da se shvati da je odustajanje od proizvodnje električne energije od uglja u procesu. To će trajati 10, 15, 20 godina. Niko nije lud da sutra ujutru zatvori to”, naglašava Miljević.
Proces mora da se odvija na sistematičan način jer regioni koji zavise od uglja ne smiju doći u situaciju da kad se zatvore rudnici i termoelektrane narod nema šta da radi, zaljučuje Miljević.
