U slavu našeg lidera, princeze Leje
Generalica/komandantkinja takođe su titule koje podrazumevaju ličnu odgovornost, pre nego ceremonijalno zvanje princeze. Leja prihvata odgovornost; ona je zapravo srećna kada je u prilici da donosi odluke koje se tiču čitave galaksije i nikada se ne žali na pritiske kojima je izložena.
Piše: Marica Stijepović
Koliko je samo lako preći na Mračnu stranu, pa čak i dok (samo) učite da skijate!
Na najmanjoj nizbrdici (uzbrdicu ću još nekako i savladati) namerno padam nazad, ne napred, jer me je strah da se pustim, pa dok ležim u snegu kao kornjača na leđima razmišljam kako me Strah uvek savlada, i kako je Strah staza ka Mračnoj strani, a ako se malo, samo malo potrudim, možda mogu da mislim i na to kako je učitelj najveći poraz, pardon, poraz najveći učitelj.
Moj instruktor skijanja za to vreme iznad moje mokre i očajne glave (Nemoj da me podižeš, vičem, sama ću, toliko dostojanstva imam) saopštava zainteresovanim članovima porodice lenjim tonom koji skoro da podseća na Jodu: „Sve je u redu, samo se plaši. To je sve normalno.“ I to je, verovali ili ne, sasvim dovoljno da ustanem, opet otresem te preteške, preteške čizme o skije, ubacim ih u te iste skije da škljocnu i krenem da se penjem ka ski pasu, brišući ohlađene suze i znajući da ću u silasku opet namerno pasti baš onda kad svi misle da sam konačno savladala tu smešnu plavu stazu.
Posle plave ide crvena pa crna, baš kao pojasevi u taekvondu, i baš kao u taekvondu, a kamoli u životu, moraću da naučim da padnem pa da ustanem. „Meni treba neko da mi pokaže moje mesto“, kaže Rej očajno u Poslednjem džedaju, i dok nakon paklenog časa skijanja radim ono što mi lepo ide od ruke – pišem ovaj tekst – razmišljam o tome kako Leja pokušava (i uspeva) da pokaže mesto ljudima i svetu u haotičnoj borbi Otpora protiv Imperije.
Da li se sećate vremena kada je Leja bila “samo“ princeza i kada ju je Han Solo zavitlavao zbog toga? Ja ne. Uprkos tome što će ona zauvek biti princeza (naišla sam na podatak koji me je rasplakao, a to je posveta na odjavnoj špici, ‘In loving memory of our princess, Carrie Fisher’, koju, naravno, nisam videla u bioskopu, zakopčavajući jakne i brišući suze deci očajnoj zbog SPOILER ALERT Lukove smrti – deca nikada ne znaju baš sve razloge za plač), Leja se zapravo nikada tako nije ni predstavljala, već kao članica Senata Imperije, a kasnije Generalica Leja Organa, odnosno komandantkinja Otpora.
Otpor je od prvog trenutka važan deo Lejinog identiteta. Ona zapravo u komadovanju snagama otpora manifestuje svoje lične i sržne vrednosti, što naravno doprinosi njenoj autentičnosti i poverenju koje pripadnici Otpora imaju u nju. Generalica/komandantkinja takođe su titule koje podrazumevaju ličnu odgovornost, pre nego ceremonijalno zvanje princeze. Leja prihvata odgovornost; ona je zapravo srećna kada je u prilici da donosi odluke koje se tiču čitave galaksije i nikada se ne žali na pritiske kojima je izložena. Luk Skajvoker se, naprotiv, kao što smo videli u Poslednjem džedaju, bukvalno slama pod teretom odgovornosti i percipiranog neuspeha.
Ed Nejtanson opisuje nekoliko stilova vođstva u serijalu Star wars; za stil Darta Vejdera, recimo, kaže da je baziran na strahu – “učini kako kažem ili će nastupiti posledice“. Kako Ed navodi, u savremenom društvu bi se ovaj stil (ruko)vođenja mogao opisati kao “učini kako kažem ili ćeš biti otpušten/a“, s tim što se ovakvim stilom postižu kratkoročni, ali ne i dugoročni rezultati, a Imperija je pravi primer toga. Ovakvi lideri su često okruženi ljudima koji im ne prigovaraju, već slepo slušaju njihove naredbe, zbog čega ne može doći ni do kakvog napretka niti izmene u stilu vođenja.
Nasuprot ovome, navodi on, Joda ima stil “učitelja“: recimo, on upozorava Luka na Mračnu stranu i ono što bi mu se moglo desiti ako joj se pokori, ali mu ne govori šta da radi umesto toga. On pušta Luka da sam donese odluku nakon što mu da sve potrebne informacije. Joda je vrlo moćan džedaj, ali deluje da je lišen svake sujete i “prikazivanja“. Ipak, potrebno je dobro izbalansirati informacije koje dajemo, da ljudi ne bi, uprkos svemu, odlučili da pređu na Mračnu stranu (šta da vam kažem, jaka je i privlačna).
Han Solo, nasuprot tome, reaguje u trenutku, vrlo instiktivno i vrlo direktivno, ali bez šire strategije koja uključuje plan. On brzo razmišlja i brzo donosi odluke, oslanjajući se na intuiciju i instikte. Loša strana ovog tipa liderstva je što ostali uključeni često ne razumeju promene u direkcijama, mogu postati zbunjeni i izgubiti širu sliku, osećajući istovremeno da nisu deo tima.
Što nas dovodi do princeze Leje, koja je i glavna tema ovog teksta: princeza Leja otvoreno imenuje stvari i otvoreno razgovara o njima. Ed naziva njen stil pragmatičnim; ona se uvek rukovodi logikom i uvek ostaje verna jednom cilju, a to je da uništi Imperiju. Ljudi generalno vole da im se stvari govore i da se loše vesti ne umotavaju u celofan, te da komunikacija bude jasna i otvorena. Međutim, poruke nekada mogu biti zastrašujuće za zaposlene, tako da lider mora imati razumevanje za one kojima se obraća i da u tom smislu balansira svoje poruke.
Jedna od značajnih, ako ne i najznačajnija, pokretačka snaga Otpora je nada (možda treba da je pišemo velikim početnim slovom). Toga je svestan i glavni neprijatelj Otpora, General Snouk, koji kaže da dok god postoji jedan Džedaj u galaksiji, postoji i zrno nade. U trenutku koji izgleda najbeznadežnije po Otpor, Leja kaže da je nada ‘‘kao sunce; ako bi verovao u njega samo kada ga vidiš nikada ne bi dočekao zoru“. Leja, kao dobar lider dobro zna koja je glavna snaga njene vojske i podseća ih na to.
Jedan od Lejinih mehanizama kontrole emocija je i suptilni humor. Baš kao što u “The Force Awakens“ kaže Hanu kada se sretnu “O, u istoj si jakni“, tako kaže i Luku “Znam šta ćeš reći, promenila sam frizuru“. U trenucima koji su bremeniti emocijama ona se distancira kroz humor i pozivanje na svakodnevne teme. Međutim, kad treba, ostaje optimistična i posvećena cilju do samog kraja, te na pitanje Rej šta će sada da rade odgovara da, uprkos nedostatku saveznika, sredstava, uprkos činjenici da je malobrojno članstvo jedva preživelo, Otpor još uvek poseduje sve što mu je potrebno da se i dalje bori.
Njene reči ispostavljaju se proročanskim jer širom galaksije odrastaju nove generacije koje će biti spremne da veruju u ideju kojoj je Leja toliko posvećena. Ilustracije radi, Lejina posvećenost Otporu je toliko jaka da po rečima reditelja filma Leja zahvaljujući njoj ostaje u životu, mada fanovi imaju i drugačije teorije. Džonson navodi da je Leja “refleksno“ ustala i vratila se u život, kao kada roditelji uspeju da podignu kola ispod kojih je zaglavljeno njihovo dete.
U redovima Otpora neguje se takozvani otvoreni liderski stil, gde je komunikacija kolaborativna i podrazumeva povratnu informaciju, što se pokazuje korisnim kada brze promene zahtevaju i brzu adaptaciju. Pripadnici Otpora dele iste vrednosti i ciljeve, a Leja je njihov glavni predstavnik. S druge strane, Snouk nastavlja tradiciju Darta Vejdera – hijerarhijski stil vođstva koji se zasniva na kontroli i naređivanju. Specifičnost vođstva Leje u odnosu na Snouka je što njen stil podrazumeva potencijal za timski rad, a što se u redovima Imperije ne može ni zamisliti.
Admiralka Holdo je na Lejinom tragu, i priznajem da sam u jednom trenutku očekivala da neprimetno preuzme njenu ulogu, naročito u svetlosti smrti Keri Fišer: recimo, držanje govora posustalim pripadnicima Otpora, koji će im vratiti – a šta drugo nego Nadu.
Još jedna osobina dobrog lidera je da osmišljava i podržava naslednike, odnosno shvata da nakon njega/nje neće nastati potop. Deluje da Leia doživljava Poa kao svog naslednika, sa njim i u Buđenju sile i Poslednjem džedaju ima mentorski odnos, a ovo naročito dolazi do izražaja u poslednjoj sceni kada kaže “Ne gledajte u mene, sledite njega“. Međutim, ona je svesna Poovih prednosti kao i slabosti i ne prestaje da ga uči tokom celog procesa. Na primer, o admiralki Holdo kaže mu “važnije joj je bilo da zaštiti svetlost nego da ona ispadne heroj’‘.
Još jedna od odlika dobrih lidera je empatija: Leji je jasno i kako se Po oseća i kakve su namere Holdo. Po, podsetimo, u svojoj želji da bude koristan Otporu, organizuje pobunu protiv Holdo, izvodi akcije u kojima gubi previše brodova Otpora i Leja je prinuđena da ga u jednom trenutku onesposobi. Činjenica je da ona tačno prepoznaje trenutak kada može da prepusti vođstvo Pou uprkos njegovim ranijim greškama, što je za pisca ovih redova bilo pomalo šokantno, ali se svakako nadam najboljem s obzirom na sve ranije napisano, kao i na impresiju potvrđenu u pet nastavaka (ako sam dobro brojala) da se Leja ne rukovodi emocijama već isključivo logikom i zdravim razumom.
