Čovek iza Poletarca i Nevena – Timoti Džon Bajfort
Jeste li se i vi, dragi čitaoci, za života načitali raznih knjiga i pisaca? Međutim, složićete se sigurno sa mnom da postoji ono specijalno mesto za pisce i pesnike koji su sve nas uveli u svet književnosti, i od čijih se pesama, makar ih i prerasli, uvek raznežite, koji vas vrate u ono doba kada ste imali jednocifreni broj godina. Jedan od takvih pesnika je, naravno, dragi čika Jova Zmaj. Ovaj tekst ipak neće biti o njemu, već o jednom Britancu i jednom Nevenu.
Ako spadate u onu generaciju koja kada čuje „Pitam se, pitam se” odmah pomisli na Oliveru Marković kako, obučena kao kuvarica dubokim tonom postavlja neke mnogo teške mozgalice, onda se sigurno sećate Nevena.
Neven je dečija televizijska serija koja se prikazivala pre tačno 45 godina. Počela je s emitovanjem 1973. godine, i imala je dve sezone, od po 13 epizoda. Druga sezona je bila u koloru, a prva je bila crno-bela, i onima koji su, poput mene, ovu seriju gledali početkom novog milenijuma, to je bio prvi susret sa crno-belim svetom na televiziji.
Sam sadržaj emisije bio je zasnovan na istoimenom časopisu koji je pisao Jovan Jovanović Zmaj. Kroz seriju su prošla mnoga velika glumačka imena, poput Miće Tomića, pomenute Olivere Marković, Miloša Žutića, Mikija Manojlovića, Petra Kralja. Rubrike u seriji bile su raznolike, komične, prilagođene dečijem uzrastu. Čak i ako ste na scene iz serije zaboravili, sigurno niste na ono čuveno gađanje jajima na pijaci!
Iza čitave serije koja je obeležila detinjstva mnogih, i neke navela i da više čitaju, stoji ime Timoti Džona Bajforta. Ličnost ovoga čoveka zanimljiva jer je mesto Velike Britanije i tadašnjeg takozvanog zapadnog sveta izabrao naš. Odlučio se za život u Jugoslaviji i stvaranje lepšeg detinjstva ondašnjoj deci. U njoj je ostao do kraja života, tokom mnogo težih godina koje će nastupiti. Stvorio je jedne od naših najlepših dečijih emisija: pored čuvenog Nevena, i Poletarac i Babino unuče.
Zašto se odlučio za Neven a potom i ove emisije, mesto za rad u Britaniji? Kako je u jednom intervjuu sam objasnio, ondašnja televizija je piscima i rediteljima poput njega davala slobodu u radu. Setimo se da je Neven sniman u Novom Sadu, da je kostimografija i čitav ambijent trebalo da oslika 19. vek. U Britaniji dozvolu i novac za snimanje ovakve serije nije mogao dobiti, jer bi morao slušati urednika i realizovati njegove, a ne svoje ideje. Mesto BBC-ja, gde je prvobitno radio, odlučio se za časopis jednoga srpskog romantičarskog pesnika. Oslikao je divne stihove i priče, koje su gledale i generacije kojima su te sedamdesete bile samo daleka prošlost.
Ovaj Englez rođen je 1941. godine u Solsberiju, umro je 2014. godine u Beogradu. Mesto rođenja nije mogao birati, ali mesto smrti jeste. Ženio se tri puta, i pored serija ostavio je iza sebe tri sina. Umro je od raka, mada je, takođe, u jednom intervjuu izjavio da će pre umreti od birokratije nego od bolesti, jer upravo zbog ove pošasti u našim apotekama nije bilo njemu potrebnog leka. Bez obzira na sve to, ostao je snažnog duha i energičan.
Cenio je svaki svoj dan, zbog bolesti možda i više nego što bi ga cenio zdrav. Preživeo je devedesete godine u našoj zemlji, živeo je od držanja časova engleskog jezika. Bez ogorčenosti pričao je o tom periodu, jer kako je umeo da kaže, nije imao sve kao i ranije, ali je i dalje mogao šetati po Banjičkoj šumi i slušati ptice, koje su, bez obzira na državno stanje, pevale isto.
Biografija ovoga čoveka važna je jer je, na kraju, uvek bila okrenuta deci. I kada više nije radio za televiziju, dečije biće ga je zanimalo. Uviđao je nešto što danas čak i oni koji rade obrazovni posao previđaju – deca ne vole školu jer je se plaše, ili im je tamo dosadno. Škola treba da bude vaspitno-obrazovna instituacija koja dete gleda kao ljudsko biće koje je jedinstveno i kojem treba pomoći da sazri. Mesto toga, ona je nekako postala sve drugo. I otuda, ne možemo očekivati odrasle dobre ljude.
Naša televizija je onomad Bajfordu dala slobodu da stvori ono što on želi – on je uzeo Neven i stvorio prekrasnu emisiju. Bajford je smatrao da takvu slobodu za izražavanje kreativnosti treba da imaju i deca, da bi izrasli u prave ljude. Vrlo jednostavno zvuči, zar ne?
Timoti Džon Bajfrord je za svoj rad dobio Povelju Zmajevih dečijih igara 2011. godine. Dve godine kasnije, dobio je i priznanje Stefan Prvovenčani, koje dodeljuju Raške duhovne svečanosti. Danas, pitanje je koliko ljudi danas uopšte zna da iza Nevena stoji ime jednoga Engleza. No, makar se na ulazu u Banjičku šumu, koju je vrlo voleo, nalazi njegovo ime – inicijativom njegove supruge i drugih građana a odobrenjem Skupštine grada Beograda područje Banjičke šume naziva se spomenikom prirode „Bajfordova šuma”.
Valja ceniti one koji su odlučili da dođu i za narod koji prvobitno nije njihov, stvore nešto veliko. Neven je mogao ostati nepoznat za mnogu decu. Koliko bi se nas, iskreno odgovorite, potrudilo da ode u biblioteku ili negde drugo i pogleda šta je to Jovan Jovanović Zmaj pisao u ovom časopisu? Mesto toga, u našu je zemlju došao jedan Englez, i oduševio se ovim stranicama za decu, pred kojima su mnogi naši ljudi ostajali ravnodušni. Otuda, jedno veliko hvala, u ime svih nas koji su i zbog ove emisije zavoleli Zmaja, poeziju i knjige.
