Vizionarski um Žila Verna

Bio je fasciniran mašinama i naukom i optimistički je gledao u budućnost. Upravo je na taj način uspeo da nađe svoj izraz i u svekolikoj umetnosti.

Uzlet kapitalizma druge polovine 19. veka u Evropi i Americi doneo je ne samo stvaranje enormnog bogatstva buržoaziji već i opšte poboljšanje života običnom narodu. Činilo se da ne postoje granice prirode koje nauka ne može pobediti, odnosno da će prosperitet biti večan.

Fascinacija mašinama i naukom, kao i optimističko gledanje u budućnost, našlo je svoj izraz i u svekolikoj umetnosti, a na prelazu u novi, 20. vek počeo je stasavati i poseban književni pravac - naučna fantastika - u potpunosti okrenut “liku stvari koje će doći”.

Među prvim autorima posvećenim ovom žanru bio je Žil Vern, koji je u tridesetak godina aktivnog spisateljskog rada za izdavača dečije literature “Hetzel”, objavio čak 64 romana i 10 zbirki priča. Svoje romane nazivao je “izuzetna putovanja” i među njima se, pored avanturističkih dogodovština u egzotičnim delovima zemaljske kugle, nalaze i dela čiji je zaplet baziran na razvoju određenih tehničkih izuma.

Rođen je u Nantu, u Francuskoj, 1828. godine, u porodici bogate pomorske tradicije, koja je ostvarila vrlo značajan uticaj na njegovo celokupno stvaralaštvo. Još kao dečak pobegao je od kuće da bio bio pomoćnik na jednom trgovačkom brodu. Međutim, ubrzo je uhvaćen u svojoj „,maloj“ avanturi i vraćen roditeljima. Već sledeću priliku odlaska od porodičnog doma Vern će iskoristiti da ostvari svoj san, ponovo suprotan „porodičnim pravilima“.

Godine 1847. odlazi u Pariz da bi studirao prava. Ipak, brzo napušta školu i posvećuje se pozorištu, bez obzira na očevu strogu inicijativu da završi pravo. Takav izbor potegao je za sobom brojne "restrikcije" i uskoro je Vern ostao bez finansijske podrške porodice, izdržavajući se isključivo od pisanja.

Vern je već tada pažljivo pratio svet nauke, stručne časopise i nalazio ideje za određene mašine ili industrijske proizvode na kojima je bazirao zaplete svojih budućih romana. Kombinovanjem naučne podloge i svakovrsnih vratolomija Vern je stvarao dopadljive sadržaje namenjene širokoj publici, od dece školskog uzrasta do ozbiljnih čitalaca.

Mada ga bije glas da je zagovornik budućeg tehnicističkog raja, što i jeste očito u dobrom delu romana, Vern nije uvek bio bezrezervni optimista; moguće je pronaći i tamnije tonove u njegovim zapletima, mada su oni uglavnom marginalni. Najmračniji Vernov roman svakako je “Pariz u 20. veku”, pronađen i objavljen tek pre desetak godina. U njemu on opisuje mnoštvo izuma koji danas zaista funkcionišu, ali i predviđa duhovno osiromašenje i otuđenje žitelja modernih magalopolisa.

Tehnološki razvoj društva potvrdio je ali, još češće, porekao Vernove zamisli, tako da najveći broj njegovih “izuzetnih putovanja” deluje krajnje naivno, te se danas čitaju jedino kao zanimljiva i zabavna avanturistička literatura, zbog čega se Vern najčešće tretira kao pisac za decu i omladinu.

Među njegove najzanimljivije i najčitanije naučnofantastične romane spadaju “Putovanje u središte Zemlje”, “Od Zemlje do Meseca” i nastavak “Oko Meseca”, “20.000 milja pod morem” i nastavak “Tajanstveno ostrvo”, “Robir osvajač” i nastavak “Gospodar sveta”, “Parna kuća”, “Ledena sfinga”, te “Selo u vazduhu”.

U Vernovom slučaju dokazano je pravilo da se naučna fantastika ne može oslanjati isključivo na predviđeni tehnološki razvoj, odnosno biti puka ilustracija blagodeti koja se očekuje jer će, u tom slučaju, vrlo lako i brzo izgubiti aktuelnost i uverljivost, odnosno prokockati umetnički kredibilitet. Ove principe shvatio je H. Dž. Vels, čije delo mnogo bolje izdržava tehnološku probu vremena od Vernovog, ali to ne umanjuje njegovu vanvremenost u drugim kontekstima.

(Newsweek/BKTV News)